Pređi na glavni sadržaj

Za: Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike i rudarstva, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za brigu o selu

Nećemo rudnik zlata!

Nećemo rudnik zlata!

Najsnažniji otrovi, cijanidi, će se razlivati slivom reka Mlave i Pek i zatrovati najčistije delove Srbije, ugrožavajući vodosnabdevanje Petrovca na Mlavi, Kučeva i drugih naselja u tim slivovima.
Nećemo rudnik zlata! Nećemo otvoren kop! Nećemo luženje cijanidima! Nećemo večno jalovište!

Zbog čega je ovo važno?

U opštinama Žagubica i Majdanpek planira se otvaranje rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica, koji bi radio sedam godina. Taj kraj je retka oaza zelenila i netaknute prirode u Srbiji. Tamo sa ljudima žive suri orao, medved, ris, vuk, evropski jelen, divokoza, potočna pastrmka, potočna paklara koja je danas toliko retka da je stavljena na crvenu listu akutno ugroženih vrsta, rečni rak i druge ugrožene životinjske vrste.
Planira se rudarenje iz površinskog kopa. Drobljenje i mlevenje rude bi zasipalo okolinu prašinom. Luženje natrijum-cijanidom (NaCN) bi zagadilo vode. Cijanidi su žestoki otrovi. Nekim cijanidima su masovno ubijani logoraši u gasnim komorama. Štetno rudarenje iznad Homoljske kotline bi ugrozilo slivove reka Mlave i Peka i pogoršalo efekte klimatskih promena, koje nas već pogađaju. Učestale suše i bujične poplave bi raznele otrove po okolnoj prirodi.
Cijanidno luženje je veoma opasno za životnu sredinu i za sve što živi oko rudnika. Cijanidi prodiru u organizme sa vazduhom, vodom i hranom; ulaze kroz sistem za varenje i oči. Jedna čajna kašičica razblaženog (2%) vodenog rastvora NaCN ubija čoveka. Daleko razblaženiji rastvori NaCN ugrožavaju i ubijaju životinje. Mikrogrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000.000), ubijaju ribe i druge žitelje voda. Miligrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000), ubijaju ptice i sisare. Otrov ne haje za državne granice. Cijanidna jalovina koja se izlila u Rumuniji 30. januara 2000. godine je kroz Ukrajinu i Mađarsku rekom Tisom dospela u Srbiju, ubila hiljade tona ribe i učinila vodu nepitkom i nepovoljnom za sav vodeni svet u velikom delu sliva Tise. O toj havariji izvestio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu na http://www.unep.ch/roe/baiamare.htm.
Evropski parlament je svojom rezolucijom usvojenom ogromnom većinom 05.maja 2010.godine o Generalnoj zabrani upotrebe cijanida u rudarskim tehnologijama u Evropskoj uniji pozvao Evropsku komisiju i države članice da ugledajući se na Češku, Mađarsku i Nemačku, zabrane upotrebu cijanida u rudarstvu.
Cijanidi se dugo zadržavaju u biljkama, ribama i životnoj sredini uopšte, pa trajno zagađuju lanac ljudske ishrane.
I zatvoren rudnik bi dugo izazivao štetu. Rude u jugoistočnoj Srbiji sadrže mnogo arsena, olova, kadmijuma i drugih toksičnih elemenata. Oni bi ostali u jalovini – otpadu posle ekstrakcije zlata. Cijanidi bi lužili te elemente i nosili ih iz jalovišta u površinske i podzemne vode, koje su povezane. Zbog takvih naknadnih procesa Borska reka je već više od jednog veka mrtva i ostaće mrtva vekovima, možda milenijumima. Dugotrajno luženje toksičnih supstanci iz jalovišta bi ugrožavalo slivove reka Mlave i Peka. Iskustva iz sveta pokazuju da su savremene mere zaštite i rekultivacije nemoćne; po zatvaranju rudnika, jalovišta zagađuju okolinu vekovima.
U slučaju akcidenta ispuštanja kiselina iz jalovine u okolne vode, površinske i podzemne koncetracija cijanidnih soli se ne bi mogla razblažiti sigurno bar do uliva Mlave i Peka u Dunav. U ovom slučaju pored teritorije opština Žagubica i Majdanpek , zagađenju bi bile izložene i ostale opštine u slivu Mlave i Peka a to su Petrovac, Malo Crniće, Požarevac, Kučevo, Veliko Gradište, Golubac.
Imajući u vidu da navedeno područje ima više nego ozbiljne potencijale kao i tradiciju u bavljenju poljoprivredom (samo područje Žagubice ne tako davno je imalo 77000 ovaca, 6.827 goveda, 7.217 svinja), prerađivačkom industrijom u oblasti poljoprivrede, drvnom industrijom i turizmom gledano dugoročno ne postoji realno ekonomsko opravdanje za otvaranje rudnika na ovom području i najstrašnije devastiranje prirode uopšte, koje će imati vekovne posledice na celokupni biodiverzitet a samim tim i na čoveka.
Planirani rudnik bi najviše ugrozio više naselja u opštini Žagubica koja su u slivu reke Mlave, Jasikovo i Lekovo u opštini Majdanpek, kao i naselja u slivu reke Pek.
Molimo nadležne ustanove da postupe po ovom upozorenju stručnjaka i zahtevu građana.

Dr Nenad M. Kostić redovni profesor, Dr Bogdan Šolaja redovni profesor, Akademik Dr Vladimir Stevanović redovni profesor, Dr Dragana Đorđević naučni savetnik, Dr Ljiljana Tomović redovni profesor, Dr Uroš Anđelković viši naučni saradnik, Aleksandar Grujić advokat
Ekološki pokreti i udruženja građana koja podržavaju peticiju:
Pokret Jasno i Glasno- Požarevac
Eko udruženje Prijatelji Čačalice
MLAVA Odbrana reke Mlave
Sačuvajmo Homolje- Žagubica
Gaia Pek – Majdanpek
Borani se pitaju – Bor
Odbranimo reku Timok- Zaječar
Odbranimo Zlotsku reku

Promene

2021-12-16 13:15:17 +0100

10,000 potpisa je prikupljeno

2021-12-11 07:15:12 +0100

5,000 potpisa je prikupljeno

2021-12-10 13:03:03 +0100

1,000 potpisa je prikupljeno

2021-12-10 10:14:14 +0100

500 potpisa je prikupljeno

2021-12-10 00:19:14 +0100

100 potpisa je prikupljeno

2021-12-09 23:46:38 +0100

50 potpisa je prikupljeno

2021-12-09 23:31:13 +0100

25 potpisa je prikupljeno

2021-12-09 23:24:30 +0100

10 potpisa je prikupljeno