10,000 potpisa je prikupljeno
Za: Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije, JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“
Spasimo šume
Tražimo najmanje 30 godina zabrane prenamene opožarenih šuma i veliki program njihove obnove
Svake godine u Srbiji suočavamo se sa sve većim posledicama šumskih požara. U poslednje dve decenije požarima je zahvaćeno više od 51.000 hektara šuma, a leto 2026. ponovo nas je podsetilo koliko brzo možemo da izgubimo prirodna dobra koja su nastajala decenijama.
Početkom avgusta veliki požar zahvatio je i Deliblatsku peščaru, jedno od najvrednijih zaštićenih područja Srbije. Prema poslednjim podacima nadležnih, požarom je bilo zahvaćeno približno 2.000 hektara područja. Reč je o prostoru izuzetnog biodiverziteta, sa više od 900 biljnih i više od 1.200 životinjskih vrsta. (JP "Vojvodinašume" - Čuvajmo naše šume)
Uzroci šumskih požara mogu biti različiti: od ekstremnih vremenskih prilika i suše, preko ljudskog nemara, do namernog izazivanja vatre. Ne tvrdimo da iza konkretnih požara u Srbiji stoje investitorski interesi. Ali upravo zato tražimo zakon koji će unapred ukloniti svaku mogućnost da bilo ko u budućnosti od požara ima korist kroz prenamenu zemljišta.
Ako opožarena šuma ne može decenijama da postane građevinsko zemljište, nestaje i potencijalni ekonomski motiv za takvu zloupotrebu.
Kada izgori šuma, ne nestaju samo stabla
Posledice požara ostaju mnogo duže od plamena.
Nestankom vegetacije i korenskog sistema tlo gubi prirodnu zaštitu. Povećava se opasnost od erozije, bujica i klizišta, a voda umesto da se zadržava i prodire u zemljište ubrzano otiče, noseći pepeo i površinski sloj tla.
Požar uništava staništa biljnih i životinjskih vrsta, menja fizičke i hemijske osobine zemljišta, smanjuje njegovu plodnost i remeti lokalni vodni režim. Sagorevanjem vegetacije oslobađaju se ugljen-dioksid i velike količine čestica koje dodatno pogoršavaju kvalitet vazduha.
Na peščanim područjima, poput Deliblatske peščare, problem je još složeniji. Nestankom vegetacije peskovito zemljište ostaje nezaštićeno od košave i drugih vetrova, pa raste rizik od intenzivne eolske erozije i ponovnog pokretanja peska.
Zato je obnova šuma istovremeno pitanje zaštite prirode, vode, zemljišta, vazduha, imovine i bezbednosti ljudi.
Srbija već zakonom ograničava mogućnost promene namene šuma i šumskog zemljišta. Međutim, naš pravni sistem nema jednostavno i nedvosmisleno pravilo:
Ako je šuma izgorela, njena namena se narednih nekoliko decenija ne može menjati zato što je izgorela.
Takvo pravilo bilo bi važno bez obzira na to da li je konkretan požar nastao usled prirodnih okolnosti, nepažnje ili namere. Njime nikoga unapred ne proglašavamo krivim. Naprotiv, uklanjamo prostor za sumnju, spekulacije i eventualne zloupotrebe.
Evropska rešenja već postoje
Španija je u svom Zakonu o šumama propisala da se namena opožarenog šumskog zemljišta, po pravilu, ne može menjati najmanje 30 godina, uz strogo uređene zakonske izuzetke. Zakon istovremeno zahteva stvaranje uslova za obnovu opožarenog zemljišta.
Italijanski propisi takođe čuvaju prethodnu namenu područja zahvaćenih šumskim požarom tokom 15 godina, uz dodatna ograničenja gradnje i pojedinih aktivnosti na opožarenim površinama.
Grčka ide još dalje: njen Ustav propisuje da javne i privatne šume uništene požarom zbog toga ne gube svoj prethodni karakter, već se proglašavaju područjima za obavezno pošumljavanje, uz isključenje njihove prenamene za druge svrhe.
Ako zemlje koje se decenijama suočavaju sa velikim požarima mogu da postave takvu pravnu branu, može i Srbija.
Zato tražimo:
Zato tražimo:
1. Najmanje 30 godina zabrane promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta.
Zakon treba jasno da propiše da požar ne može biti osnov niti povod da šumsko zemljište postane prostor za stambene komplekse, apartmane, hotele, industrijske ili druge komercijalne sadržaje.
Eventualni izuzeci mogu postojati samo za strogo definisan javni interes, pod uslovima propisanim zakonom, uz punu transparentnost postupka i odgovarajuće mere nadoknade izgubljene šumske površine.
2. Javni Katastar požara.
Tražimo uspostavljanje javnog, digitalnog i geografski preciznog registra svih većih opožarenih površina u Srbiji, sa datumom požara, površinom, prethodnom namenom zemljišta, statusom sanacije i svim naknadnim promenama planskih dokumenata.
3. Obavezni plan sanacije i obnove za svako značajnije opožareno područje.
Nakon stručne procene štete potrebno je utvrditi gde priroda može sama da se regeneriše, gde je potrebno pošumljavanje, gde prethodno treba stabilizovati zemljište i koje autohtone vrste imaju najbolje uslove za opstanak.
A kada se vatra ugasi - počinje naš posao
A kada se vatra ugasi - počinje naš posao
Ova peticija nije samo zahtev da se nešto zabrani. Ona je i odluka šta želimo da ostavimo iza sebe. Ne želimo Srbiju u kojoj se posle požara godinama gleda u crno zgarište. Želimo Srbiju koja obnavlja ono što je izgubila.
Zato želimo da pokrenemo veliku građansku akciju:
Zbog čega je ovo važno?
JEDAN ČOVEK - JEDNO DRVO
Kada stručnjaci utvrde gde je sadnja potrebna i koje vrste treba vratiti, pozvaćemo građane da zajedno učestvujemo u obnovi opožarenih područja.
Na pojedinim mestima najbolje rešenje biće prirodna regeneracija. Na drugima će prvo biti potrebno vezivanje zemljišta travama i žbunjem sa dubokim korenom, zaštita od erozije i tek potom sadnja drveća. Izbor vrste, vremena i načina sadnje mora biti zasnovan na stručnom planu i uslovima konkretnog staništa.
Ali tamo gde struka kaže da drvo treba posaditi - bićemo tu.
Potpiši. Podeli.
Sačuvajmo šume Srbije i vratimo život tamo gde je prošla vatra.
Sačuvajmo šume Srbije i vratimo život tamo gde je prošla vatra.
Dr Aleksandar Anđelković, docent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Tim “Kreni-Promeni”