1,000 potpisa je prikupljeno
Za: Skupštini, Vladi, Ministarstvu pravde, Ministarstvu građevinarstva
Stop investitorskom urbanizmu u Srbiji
Zahtevamo:
- Uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za loše vođenje urbanističke politike, odnosno vođenje urbanističke politike u interesu investitora a na štetu javnog interesa.
- Uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za loše vođenje urbanističke politike, odnosno vođenje urbanističke politike u interesu investitora a na štetu javnog interesa.
Zbog čega je ovo važno?
Investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike tako da se zadovolje interesi investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana. Na primer, većina gradova u Srbiji po svojoj strukturi i položaju imaju mogućnost da se razvijaju u širinu, tj. na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu kao i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru. Međutim, u poslednjih nekoliko godina primetna je invazija na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru.
Većina naših gradova raste, ali se ne razvija adekvatno, već upravo suprotno, postaju mesta u kojima se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl.
Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzimaju parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju.
Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako vrlo često u parkovima planira izgradnja višespratnica i kafanskih objekata sa pratećim sadržaija. A umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta.
Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, restorani, benzinske pumpe, perionice, i sl. za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, restorane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana.
Da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu javnog interesa. Dok se sve to ne izmeni, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu investitora, a na štetu građana i javnog interesa. Takođe, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora.
Autor peticije: Zeleni ustanak, Leskovac
Većina naših gradova raste, ali se ne razvija adekvatno, već upravo suprotno, postaju mesta u kojima se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl.
Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzimaju parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju.
Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako vrlo često u parkovima planira izgradnja višespratnica i kafanskih objekata sa pratećim sadržaija. A umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta.
Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, restorani, benzinske pumpe, perionice, i sl. za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, restorane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana.
Da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu javnog interesa. Dok se sve to ne izmeni, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu investitora, a na štetu građana i javnog interesa. Takođe, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora.
Autor peticije: Zeleni ustanak, Leskovac