STOP nehumanom Nacrtu zakona o dobrobiti životinja

Predloženi Nacrt zakona o dobrobiti životinja sadrži brojne nedostatke, a ovo su samo neki od njih:

            I    NACRT ZAKONA POGORŠAVA POSTOJEĆE STANJE U VEZI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA I UVODI NEHUMANE METODE ZA REŠAVANJE OVOG PROBLEMA

Ni jednom odredbom Nacrt ne pokušava da efikasno reguliše ključne uzročnike velikog broja napuštenih pasa - neodgovorno vlasništvo i neregistrovane odgajivačnice, već umesto toga problem nastoji da reši tako što proširuje mogućnosti za njihovo ubijanje. U tom smislu:

1. Nacrt Zakona proširuje mogućnosti za ubijanje životinja- Po predloženom rešenju životinja se može ubiti ne samo da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti već i kako bi se obezbedila ’’prevencija i kontrola bolesti’’, a za to se čak više ne zahteva ni mišljenje veterinara?! (čl. 18 st. 1 t. 5). Dakle ova odredba širom odrešuje ruke svim azilima da pobiju pse koji se tu nalaze pod izgovorom prevencije i kontrole bolesti, i bez mišljenja veterinara! 

Isto tako, mišljenje veterinara se više ne traži ni kada se životinja ubija na javnom mestu kako bi se lišila nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć (čl. 19 st. 2). Ko će da procenjuje da li je oporavak moguć ili ne ako se mišljenje veterinara više ne traži?!

Na kraju, otvara se mogućnost ministru da odredi ubijanje i u cilju vršenja depopulacije, što znači da ministarstvo sada ima širom odrešene ruke da naredi recimo depopulaciju pasa ili mačaka na određenom području?! (čl. 20 st. 5) Slično rešenje postojalo je u starom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja ali je ZDŽ-om iz 2009 ukinuto, jer se pokazalo i kao neefikasno i kao nehumano. 

Problem napuštenih pasa jedino se može rešiti obaveznim sterilizacijama (CNR programi), za šta je EU takođe dala sredstva ali je pitanje gde su ta sredstva završila.

2.  LEGALIZUJE SE I PRAVNO UTEMELJUJE RAD AVENIJE I DRUGIH ’’PRIVATNIKA’’- Po važećem zakonskom rešenju, jedinice lokalne samouprave dužne su da obezbede prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, i da im pruže pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom (čl. 66 st. 2), dok Zakon o veterinarstvu (čl. 46) obavezuje jedinice lokalne samouprave da organizuju zoohigijensku službu na svojoj teritoriji. Umesto toga, novi zakon predviđa da su jedinice lokalne samouprave dužne da organizuju zoohigijensku službu u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost (čl. 74)?! Dakle umesto da se pozovu na sistemski zakon iz ove oblasti- Zakon o veterinarstvu, oni ovim ozakonjuju sva ona sporna rešenja po kojima je zoohigijena komunalna delatnost a životinje maltene komunalni otpad?! Na taj način opštine dobijaju čistu zakonsku mogućnost da novac koji dobiju iz budžeta za ove namene preusmere privatnim kompanijama, koje dobijaju odrešene ruke da sa psima postupaju kako im je volja! Ovakvo rešenje ne samo da legitimiše nehumano postupanje sa životinjama već i širom otvara vrata za korupciju (sredstva iz budžeta namenjena za poslove zoohigijene se prelivaju u privatne džepove).

3. POGORŠAVA SE POLOŽAJ ŽIVOTINJA U PRIHVATILIŠTIMA- Briše se važeća odredba člana 66 stav 4 po kojoj su opštine dužne da napuštenim i izgubljenim životinjama u prihvatilištima koje su bolesne ili povređene pruže odgovarajuću veterinarsku pomoć. Isto tako za razliku od važeće definicije koja predviđa da se u prihvatilištima ’’pruža pomoć i briga napuštenim životinjama’’ novi zakon to izostavlja i kaže da prihvatilište služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja. Dakle, veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima.

            II    NACRT ZAKONA NIJE HARMONIZOVAN SA EU REGULATIVOM

Primera radi tri od pomenutih Direktiva na koje se zakonodavac poziva odnose se na uzgoj koka nosilja, a novi ZDŽ ni u jednom jedinom članu koke nosilje uopšte ne pominje?! 

Jedna od direktiva odnosi se na zaštitu teladi, druga na zaštitu svinja, a naš zakonodavac ni ove kategorije životinja uopšte posebno ne izdvaja, niti propisuje obavezne tehničke i prostorne standarde za njihov uzgoj. Pretpostavljam da će se Ministarstvo pred evropskim partnerima vaditi time da će to regulisati pravilnicima, ali u tom slučaju donošenje novog zakona i nije bilo neophodno.

Ono što je posebno sporno su ogledne životinje regulisane Direktivom 2010/63 EU. Odredbe zakona u velikoj meri slede strukturu i standarde ove direktive ali izostavljaju ono ključno - uopšte nije predviđen član 34 ove direktive koji predviđa mogućnost i obavezu nenajavljenog inspekcijskog nadzora, nije implementiran član 43 koji predviđa obavezno javno objavljivanje sažetaka svih projekata koji se vrše na životinjama, a etičku komisiju za sprovođenje eksperimenta formira sam korisnik eksperimenta (čl. 41 Nacrta ZDŽ)?! Znači onaj ko vrši eksperimente pravi sam sebi komisiju za kontrolu, javnost nije upoznata sa time kakvi se eksperimenti vrše i nema nepristrasnog inspekcijskog nadzora?! 

Pored toga, Ministar donosi gotovo sva ključna rešenja (odobrenja projekata, izuzetke za primate, zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, dupliranje projekata, dozvole za genetičke manipulacije), bez obaveze javne objave, transparentne evaluacije ili nezavisnog tela za odobravanje. Jasno je kakve mogućnosti za zloupotrebe to ostavlja!?

Dakle pozivanje na EU propise služi da se javnosti ’’zamažu oči’’, pred evropskim partnerima opravdaju dobijena sredstva, a kroz zakon provuku navedena rešenja koja idu na uštrb životinja i njihove dobrobiti a koriste određenim privatnim subjektima. 

Odbacivanjem ovog nacrta Ministarstvo bi konačno poslalo poruku da mu je dobrobit i humanost prema životinjama važnija od interesa pojedinaca i profita. Usvajanjem ovakvog teksta, međutim, jasno nam stavljaju do znanja da staju na stranu korupcije, nehumanosti i beskrupuloznog zarađivanja na patnji živih bića. Time ne samo da izdaju poverenje građana, već i potvrđuju da za njih ni zakon ni moral nisu obaveza, već sredstvo za zaštitu sopstvenih interesa.

Tim za dobrobit životinja Kreni-Promeni