20,000 potpisa je prikupljeno
Za: Vladu Srbije; Ministarstvu privrede; Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj
Stop privatizaciji Instituta "Jaroslav Černi"
Tražimo od Vlade Srbije i Ministarstva privrede da smesta obustavi postupak privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, a od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj da urade sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj strateški važan institut zaštitio od privatizacije.
Apelujemo na građane da se zajedno suprotstavimo ovoj po sve nas katastrofalno štetnoj privatizaciji.
Apelujemo na građane da se zajedno suprotstavimo ovoj po sve nas katastrofalno štetnoj privatizaciji.
Zbog čega je ovo važno?
ZAŠTO NE PRIVATIZACIJA?
Institut “Jaroslav Černi” je najstručniji institut u oblasti upravljanja vodama u Srbiji, koji svojim naučnim analizama i stručnim rešenjima treba da garantuje odgovorno upravljanje vodama na teritoriji cele Srbije.
Prodajom bi se stručno znanje direktno stavilo u funkciju privatnog interesa, čime se ugrožava pravo svih nas na pitku, zdravu vodu i životnu sredinu.
Privatizacija “Jaroslava Černog” direktno je suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj se upozorava da naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja “Jaroslav Černi”, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije).
Nema nikakvog javnog interesa u tome da privatniku plaćamo usluge koje su naša javna preduzeća do sada povoljno dobijala od instituta u državnom vlasništvu. Osim toga, privatizacijom se ovaj izuzetno važan naučni institut potpuno nepotrebno izlaže riziku od propadanja i promene delatnosti. Privatizacija bi se odrazila na kvalitet, cenu i dostupnost pitke vode za sve građane.
ZNAČAJ I ULOGA INSTITUTA
Institut “Jaroslav Černi” obavlja delatnost od opšteg interesa u domenu uređenja vodotoka i zaštite od voda, korišćenja vodnih resursa i zaštite voda od zagađivanja (Zakon o vodama, član 43).
Vodoprivredni sistemi u Srbiji obuhvataju 4.000 kilometara zaštitnih nasipa, oko 400 sistema za odvodnjavanje zemljišta na preko dva miliona hektara i više od 60 visokih brana sa akumulacijama, koje su ključni objekti vodosnabdevanja i hidroenergetike u Srbiji. Izgrađen je jedan od najvećih evropskih hidrosistema „Dunav – Tisa – Dunav“ i Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap“. Na rekama je izgrađen najvredniji deo našeg energetskog sistema, koji zadovoljava više od 25% potrošnje električne energije u Srbiji.
U svakom od navedenih projekata je učestvovao Institut „Jaroslav Černi“ i danas ima važnu ulogu u održavanju i unapređenju rada ovih vodoprivrednih i energetskih sistema. Najznačajnije aktivnosti Instituta su:
• Republička direkcija za vode je od 2010 godine u velikoj meri poverila Institutu izradu Zakona o vodama i podzakonskih akata.
• Institut još od sredine 90-tih godina radi plansku dokumentaciju za upravljanje vodama, vodoprivrednu osnovu Srbije i sada Strategiju upravljanja vodama do 2034. godine. Institut ima važnu ulogu u realizaciji usvojene strategije i izradi akcionih planova.
• Više od 20 godina, sa Republičkom direkcijom za vode i JVP Srbijavode učestvuje u razvoju Vodoprivrednog (vodnog) informacionog sistema Srbije.
• U operativnom planu za odbranu od poplava Institut je zadužen za osmatranje leda i hitne istražne radove i analize, kao i ekspertize i izradu rešenja hitnih sanacionih radova i rešenja unapređenja zaštite od poplava.
• Počev od 1978. godine realizuje se multidisciplinarni Program osmatranja i merenja uticaja akumulacija HE „Đerdap“ I i „Đerdap“ II na životnu sredinu. Izveštaji Instituta su osnova za izdavanje vodne dozvole za rad ovog sistema.
• U Institutu se već 20 godina razvija Hidro-informacioni sistem (HIS) Drina, koji je tehnički sistem za upravljanje resursima na slivu Drine, HIS Đerdap i HIS Vlasina.
Navedene su samo najznačajnije od mnogobrojnih važnih delatnosti na kojima je ovaj institut angažovan i zbog kojih bi bilo izuzetno štetno i opasno da pređe u ruke privatnika.
PROBLEMATIČAN POSTUPAK PRIVATIZACIJE
Nezakonitost: Članom 57. Zakona o nauci i istraživanjima propisano je da se privatizacija naučnog instituta vrši shodno programu, koji donosi Vlada RS na predlog nadležnog Ministarstva i uz obavezno pribavljeno mišljenje Nacionalnog saveta. Nigde nije javno dostupna informacija o tome da li je Vlada donela program i da li postoje predhodno podneti predlog i mišljenje nadležnih organa.
Netransparentnost: čitav postupak je sproveden u potpunosti izvan očiju javnosti. Netransparentno je i šta je predmet prodaje i procene vrednosti: da li su procenom obuhvaćeni zemljište, ljudski kapital, intelektualna svojina, oprema, dokumentacija (od kojih neka sa oznakom državne tajne) i prava koja je Institut „Jaroslav Černi“ sticao i kojima raspolaže kao državni institut? Izuzetno niska početna cena (2,8 miliona evra) ukazuje da vrednost nije adekvatno procenjena.
Loše definisani uslovi: U javnom pozivu su kao kvalifikacioni uslovi, navedeni samo finansijski (ekonomski) kriterijumi što je apsolutno neprihvatljivo imajući u vidu značaj i delatnost instituta, koji nikako ne bi smeo da bude privatizovan od strane kupca koji nema nikakvog iskustva i veze sa njegovom delatnošću.
ZAKLJUČAK
Ima puno jakih razloga protiv privatizacije “Jaroslava Černog” , a nijedan dobar razlog za privatizaciju.
Zato tražimo da se smesta obustavi privatizacija instituta “Jaroslav Černi” i da se nađe institucionalno rešenje da ovaj institut bude zaštićen od budućih pokušaja privatizacije. To se može učiniti tako što će institut dobiti status instituta od strateškog interesa (član 58 Zakona o nauci i istraživanjima) ili tako što će dobiti status javne ustanove. Zahtevamo i da država ubuduće ulaže više u ovaj važan institut.
Potpisi će biti predati Vladi Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj.
Autori:
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA)
Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA)
Inicijativa “Pravo na vodu”
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
Institut “Jaroslav Černi” je najstručniji institut u oblasti upravljanja vodama u Srbiji, koji svojim naučnim analizama i stručnim rešenjima treba da garantuje odgovorno upravljanje vodama na teritoriji cele Srbije.
Prodajom bi se stručno znanje direktno stavilo u funkciju privatnog interesa, čime se ugrožava pravo svih nas na pitku, zdravu vodu i životnu sredinu.
Privatizacija “Jaroslava Černog” direktno je suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj se upozorava da naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja “Jaroslav Černi”, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije).
Nema nikakvog javnog interesa u tome da privatniku plaćamo usluge koje su naša javna preduzeća do sada povoljno dobijala od instituta u državnom vlasništvu. Osim toga, privatizacijom se ovaj izuzetno važan naučni institut potpuno nepotrebno izlaže riziku od propadanja i promene delatnosti. Privatizacija bi se odrazila na kvalitet, cenu i dostupnost pitke vode za sve građane.
ZNAČAJ I ULOGA INSTITUTA
Institut “Jaroslav Černi” obavlja delatnost od opšteg interesa u domenu uređenja vodotoka i zaštite od voda, korišćenja vodnih resursa i zaštite voda od zagađivanja (Zakon o vodama, član 43).
Vodoprivredni sistemi u Srbiji obuhvataju 4.000 kilometara zaštitnih nasipa, oko 400 sistema za odvodnjavanje zemljišta na preko dva miliona hektara i više od 60 visokih brana sa akumulacijama, koje su ključni objekti vodosnabdevanja i hidroenergetike u Srbiji. Izgrađen je jedan od najvećih evropskih hidrosistema „Dunav – Tisa – Dunav“ i Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap“. Na rekama je izgrađen najvredniji deo našeg energetskog sistema, koji zadovoljava više od 25% potrošnje električne energije u Srbiji.
U svakom od navedenih projekata je učestvovao Institut „Jaroslav Černi“ i danas ima važnu ulogu u održavanju i unapređenju rada ovih vodoprivrednih i energetskih sistema. Najznačajnije aktivnosti Instituta su:
• Republička direkcija za vode je od 2010 godine u velikoj meri poverila Institutu izradu Zakona o vodama i podzakonskih akata.
• Institut još od sredine 90-tih godina radi plansku dokumentaciju za upravljanje vodama, vodoprivrednu osnovu Srbije i sada Strategiju upravljanja vodama do 2034. godine. Institut ima važnu ulogu u realizaciji usvojene strategije i izradi akcionih planova.
• Više od 20 godina, sa Republičkom direkcijom za vode i JVP Srbijavode učestvuje u razvoju Vodoprivrednog (vodnog) informacionog sistema Srbije.
• U operativnom planu za odbranu od poplava Institut je zadužen za osmatranje leda i hitne istražne radove i analize, kao i ekspertize i izradu rešenja hitnih sanacionih radova i rešenja unapređenja zaštite od poplava.
• Počev od 1978. godine realizuje se multidisciplinarni Program osmatranja i merenja uticaja akumulacija HE „Đerdap“ I i „Đerdap“ II na životnu sredinu. Izveštaji Instituta su osnova za izdavanje vodne dozvole za rad ovog sistema.
• U Institutu se već 20 godina razvija Hidro-informacioni sistem (HIS) Drina, koji je tehnički sistem za upravljanje resursima na slivu Drine, HIS Đerdap i HIS Vlasina.
Navedene su samo najznačajnije od mnogobrojnih važnih delatnosti na kojima je ovaj institut angažovan i zbog kojih bi bilo izuzetno štetno i opasno da pređe u ruke privatnika.
PROBLEMATIČAN POSTUPAK PRIVATIZACIJE
Nezakonitost: Članom 57. Zakona o nauci i istraživanjima propisano je da se privatizacija naučnog instituta vrši shodno programu, koji donosi Vlada RS na predlog nadležnog Ministarstva i uz obavezno pribavljeno mišljenje Nacionalnog saveta. Nigde nije javno dostupna informacija o tome da li je Vlada donela program i da li postoje predhodno podneti predlog i mišljenje nadležnih organa.
Netransparentnost: čitav postupak je sproveden u potpunosti izvan očiju javnosti. Netransparentno je i šta je predmet prodaje i procene vrednosti: da li su procenom obuhvaćeni zemljište, ljudski kapital, intelektualna svojina, oprema, dokumentacija (od kojih neka sa oznakom državne tajne) i prava koja je Institut „Jaroslav Černi“ sticao i kojima raspolaže kao državni institut? Izuzetno niska početna cena (2,8 miliona evra) ukazuje da vrednost nije adekvatno procenjena.
Loše definisani uslovi: U javnom pozivu su kao kvalifikacioni uslovi, navedeni samo finansijski (ekonomski) kriterijumi što je apsolutno neprihvatljivo imajući u vidu značaj i delatnost instituta, koji nikako ne bi smeo da bude privatizovan od strane kupca koji nema nikakvog iskustva i veze sa njegovom delatnošću.
ZAKLJUČAK
Ima puno jakih razloga protiv privatizacije “Jaroslava Černog” , a nijedan dobar razlog za privatizaciju.
Zato tražimo da se smesta obustavi privatizacija instituta “Jaroslav Černi” i da se nađe institucionalno rešenje da ovaj institut bude zaštićen od budućih pokušaja privatizacije. To se može učiniti tako što će institut dobiti status instituta od strateškog interesa (član 58 Zakona o nauci i istraživanjima) ili tako što će dobiti status javne ustanove. Zahtevamo i da država ubuduće ulaže više u ovaj važan institut.
Potpisi će biti predati Vladi Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj.
Autori:
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA)
Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA)
Inicijativa “Pravo na vodu”
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)