Uništavanje Starog savskog mosta nije samo puko rušenje, ono je andrićevski rečeno, rušenje veze čoveka sa čovekom i stoga spada u red najvećih civilizacijskih tragedija, posebno kada je uzaludno. Zašto bismo uništili poruku da “običan čovek” može promeniti tok istorije? Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskom ratu. Ovaj most bio je miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu. Jedan hrabar Beograđanin - učitelj Miladin Zarić, rizikujući sopstveni život demontira eksploziv i spasava most. Miladin Zarić tada nije bio vojnik, nije bio neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista. Bio je “običan čovek” u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom. Najveći heroji kriju se upravo u tim “običnim ljudima”. Zašto bismo Beograd uveli u period saobraćajnog haosa? Pod izgovorom da stanovnicima Beograda na vodi smeta buka najavljeno je uklanjanje mosta. Pripreme i kampanja za uklanjanje mosta su uveliko u toku. Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan. Suludo je sklanjati navedeni most, pre postavljanja novog mosta, što bi samo po sebi dovelo do saobraćajnog kolapsa. Takođe, i u slučaju izgradnje novog mosta, Stari savski most može ostati na istom mestu i služiti za prelaz pešačka i biciklista. Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro. Zašto bismo se lišili najsvetlijih momenata naše istorije? Uspeli smo da zajedno sa inicijativom Sačuvajmo naš parkić odbranimo Parkić na Banovom brdu. Uz podršku svih ljudi, rekli smo ne batinašima. Nismo branili tada samo park, branili smo uspomene, svoje komšije i duh ovoga grada. Isto tako možemo odbraniti i Stari savski most. Odbrana tog mosta zavisi od svakog od nas. Zašto bismo se kao narod koji je toliko stradao, lišili jednog od simbola antifašizma? Ovaj most simbol je antifašizma koji Beograd baštini. On je simbol duha ovog grada koji je naciste 1941. godine dočekao prezirom praznih ulica, dok su ih neke druge prestonice Evrope dočekivale sa cvećem kao oslobodioca. Kao takav ovaj most nije deo samo istorije Beograda i Srbije. On je jedan kamenčić u svestkom mozaiku dobra koje može pobediti zlo. Ako je učitelj Zarić uspeo da odbrani most pod nacistima 1944. dok su oko njega padale bombe i zviždali meci, šta je naš izgovor danas da ne ustanemo protiv rušenja Savskog mosta? Potpišite peticiju i spremite se za odbranu! Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”

Već preko 432 dana predlog zakona koji smo podneli Narodnoj skupštini stoji blokiran čime se krši Ustav. Do sada smo skupili: 42.852 potpisa za 7 dana u sklopu Narodne inicijative; 65.136 online potpisa za ukidanje rijalitija u toku vanrednog stanja. Nedavno u septembru je REM doneo odluku i obavezao se da će Pravilnikom zabraniti rijaliti preko dana (od 06 do 23h). Vrlo brzo je prekršio sopstvenu odluku i odustao od Pravilnika. Institucije koje plaćamo našim novcem da štite zakon istovremeno ga krše. Oni očekuju da se niko više neće boriti i da ćemo odustati. Hajdemo da im svi pokažemo da ne odustajemo od naših prava i ove zemlje. Naš predlog zakona stoji blokiran u Ministarstvu kulture. Blokirajmo mejl Maji Gojković u ministarstvu i napišimo joj zašto želimo da što pre omogući da Narodna skupština izglasa naš predlog. Uputstvo za slanje: 1. Ispod teksta nalazi se forma za slanje ako ste na telefonu, ukoliko ste na kompjuteru forma se nalazi sa desne strane teksta – unestite sve potrebne podatke koji se traže. 2. Nakon što unesete podatke, videćete polje u kom treba da pozovete Maju Gojković da što pre da mišljenje na predlog zakona. U tom polju već je napisan predlog mejla, ali u potpunosti podržavamo da obrišete i napišete svoj tekst. 3. Kada kliknete na opciju "pošalji" ili "sent", Vaša poruka biće direktno poslata Maji Gojković. Verujemo u vašu kreativnost, i dugačak spisak razloga zašto ograničiti rijaliti. Ispod možete pronaći primer mejla jednog od potpisnika. -------------------------- Poštovana, Svaki dan čekanja da se pomenuti Predlog usvoji, jeste dan bliže destrukciji generacija mladih ljudi. Primeri nasilja, oružja, napadi i vređanje žena, lišavanje slobode, to nisu vrednosti koje treba da krase naše društvo. Pred vama je izbor, da doprinesete ograničavanju rijaliti programa ili da stanete na stranu nasilja, psovki, destrukcije i poremećenih vrednosti. Izbor je na Vama. Srdačan pozdrav ----------------------------- Pošalji mejl! Marina Pavlić, Savo Manojlović, Nataša Vlajsavljević, Nikola Arsenić, Vuksan Miličević, Aleksandar Đorđević, Jasmina Nikolić i Kristina Urošević. Tim Kreni-Promeni Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Srbija u pokretu

Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja nema zastupljenu kategoriju veganske hrane u jelovnicima javnih institucija, a ova ponuda je veoma retka i u privatnim restoranima. Naša namera je da se ova nepovoljna situacija trajno promeni u 2021. godini. Najveća svetska institucija koja se bavi nutricionizmom, Academy of Nutrition and Dietetics, objavila je još 2009. godine zvaničan stav o vegetarijanskoj i veganskoj ishrani: “Stav ADA je da je pravilno planirana vegetarijanska ishrana, uključujući totalnu vegetarijansku ili vegansku ishranu, zdrava, nutritivno adekvatna, da može da obezbedi zdravstvene koristi u pogledu prevencije i lečenja nekih bolesti, prikladna je za ljude u svim fazama života, uključujući trudnoću, dojenje, period sisanja, detinjstvo, adolescenciju, kao i za sportiste.” Veganski način ishrane isključuje svu hranu životinjskog porekla, a proizvodnja veganskih proizvoda beleži konstantan rast u odnosu na proizvode mesno-mlečne industrije koja trpi kritike zbog ogromnog doprinosa zagađenju i klimatskim promenama, brutalnosti prema životinjama, ali i zbog stalne opasnosti od pojave novih virusa i bolesti prouzrokovanih konzumiranjem mesno-mlečnih proizvoda. Nedavno su najveći svetski lanci brze hrane uveli u svoje menije biljne burgere, a predviđa se da će ova (r)evolucija ljudske ishrane uskoro postati vodeći trend koji će u većini zameniti mesno-mlečne proizvode do 2040. godine. U svetu se ubrzano ulažu ogromna sredstva u razvoj i osmišljavanje novih veganskih zamena za mesne prerađevine i mlečne proizvode. Samim tim, inicijativa za uvođenje veganske ponude u jelovnike škola, vrtića, bolnica, studentskih menzi, vojske itd, ima svoju ekonomsku opravdanost, jer će se ulaskom veganske ponude u jelovnike javnih institucija otvoriti novo tržište proizvođačima čisto biljnih veganskih proizvoda, koje je bilo rezervisano samo za mesnu i mlečnu industriju. U Srbiji postoji mali broj vegan plant-based proizvođača sa veoma kvalitetnim proizvodima, ali svi oni zahtevaju podršku, jer su diskriminisani što nema veg meni u javnim institucijama. Takođe, postoji realna opasnost da umesto da Srbija postane moćan lider veganske proizvodnje u celom regionu, ona propusti ovu šansu već za nekoliko godina uvozom proizvoda već sada moćnih veganskih kompanija. Paralelno sa peticijom teče kampanja uručivanja veganskih paketa svima koji mogu da utiču na odluku uvođenja obavezne veganske ponude u jelovnike javnih institucija Srbije, ZBOG LJUDI, ZBOG ŽIVOTINJA. Promo video veganske inicijative: https://www.youtube.com/watch?v=jFfxXZ-jzzo Potpiši i podeli online peticiju. Stevan Živkov Andričin, Slavna Momirović, Udruženje za razvoj Miroljubive poljoprivrede, Sombor. Kontakt email: [email protected]

Pavle, Lazar, Nemanja, Nenad i Niko rizikujući sopstveni život pokazali su da se u običnim ljudima kriju neustrašivi heroji koji su spremni da rizikujući sopstveni život pokažu hrabrost junaka iz bajki. Oni su heroji našega doba, ali njihovo delo ostaje junački čin veliki za sva vremena. Najmanje što možemo da uradimo jeste da ovi heroji budu odlikovani od strane Republike Srbije. Svoje junaštvo učinili su još većim sopstvenom skromnošću. Odlikovanje koje tražimo jasno je da ne treba njima, ali je preko potrebno našem društvu danas kada nam se kao heroji nameću ljudi koji to nisu. Snimak spasavanja devojke: https://drive.google.com/file/d/1PXf9z3A4W4Bzovj_LuU_6HSq_2hK2c2w/view?ts=5f9a9049 Pobuna Srbije i Tim “Kreni - Promeni”

Pandemija korona virusa je negativno uticala na sve sfere života, naročito na obrazovni sistem od koga zavisi budućnost ove zemlje.Trenutno se nastava u školama odvija po kombinovanom modelu koji stvara ogromne probleme učenicima, nastavnicima i roditeljima. Sistem nije uniformisan, ali u većini slučajeva odeljenja su podeljena u dve grupe, učenici u školi imaju dva puta manje časova koji traju po 30 minuta i koriste se uglavnom za proveru znanja. Dobar deo predavanja gradiva se sveo na gledanje televizije ili RTS platforme što nikako ne može zameniti direktan kontakt učenika sa nastavnikom. U ovakvim uslovima na gubitku su svi. Učenici ne mogu da dobiju potrebno i Ustavom zagarantovano obrazovanje jer ih je ovakav sistem nastave stavio u položaj da na studijski način izučavaju gradivo, što u adolecentskom uzrastu, oni nikako nisu u stanju. Moraju da savladaju gradivo po nastavnom programu koji je nepromenjen što je u ovim uslovima nemoguće. Nastavnici su preopterećeni zbog podele odeljenja na dve grupe, a time i povećanim brojem časova. Skraćenje trajanja časova na 30 minuta im dodatno otežava nastavu jer za kraće vreme moraju da ispune nastavni plan. Pored velikog truda i odricanja nastavnici ne mogu u ovim okolnostima pružiti adekvatno znanje svojim učenicima. Roditelji su u posebnim problemima jer pokušavaju da pomognu svojoj deci i njihovim nastavnicima. Prinuđeni su da rade sa decom ili ako oni to nisuu mogućnosti da plaćaju dodatne časove iz većine predmeta. Puno roditelja zbog teške egzistencijalne situacije nije u mogućnostida svojoj deci pruže pomoć u obrazovanju što je obaveza škole i države. Usled svega navedenog, akumulirano je ogromno nezadovoljstvo i stvoren je jaz između učenika i roditelja sa jedne strane i nastavnika sa druge, ishodi učenja su katastrofalni, a konstantna tenzija ugrožava mentalno zdravlje svih nas. Uz navedene razloge i napomenu da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema novi model po kome bi se mala matura polagala bez kombinovanog testa u dosadašnjem obliku, a radi očuvanja mentalnog zdravlja decepodnosimo inicijativu da završni ispit u osnovnom obrazovanju za školsku 2020/21 ne sadrži kombinovani test. Branka Bubanj i Tanja Roganović, UG "Most solidarnosti"

Ovaj kompleks pripadnici romske zajednice su kupili dvadesetih godina prošloga veka za potrebe negovanja svog kulturnog identiteta i tradicije. Na tom mestu je zasađeno drvo posvećeno Tetkici Bibiji, a u dvorištu se nalazi spomen-obeležje podignuto u znak sećanja na Rome stradale tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U sklopu tog spomen-obeležja nalaze se četiri mermerne ploče sa imenima palih boraca, kao i imenima dobrotvora i članova udruženja koji su pre stotinak godina podigli spomenik uz pomoć dobrovoljnih priloga. Ovaj spomenik je jedino spomen-obeležje na teritoriji cele Republike Srbije posvećeno stradalim Romima tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pored spomenika, u dvorištu se nalazi i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista iz 1941. godine. Na tom mestu podignuta je i kapelica – svetilište, posvećeno svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, koja je krsna slava pravoslavnih Roma. Slava Tetkica Bibija je od decembra 2019. godine uvršćena i u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod rednim brojem 49, čime kapela Tetkice Bibije postaje još značajnija kao aktivno kultno mesto posvećeno ovoj nekanonizovanoj svetici. Od 1934. ovaj kompleks je upisan kao vlasništvo Udruženja beogradskih cigana svečara tetkice Bibije. Od tada se Romi iz Beograda i cele Srbije svake godine do danas, svakog trećeg petka posle praznika „Bele poklade“, okupljaju na ovom mestu i odaju počast svojoj zaštitnici. Ovaj objekat koji su Romi kupili, posle drugog svetskog rata je nacionalizovan i prešao je u vlasništvo Republike Srbije. Od tada do sedamdesetih godina 20. veka, Romi nastavljaju da koriste objekat i obeležavaju ovaj verski praznik bez zvanične dozvole korišćenja. Uz podršku istaknutih romskih aktivista, 1976. godine, tadašnje vlasti donose odluku da daju pravo namenskog korišćenja, tada registrovanom, Društvu Roma Beograd. U ovim prostorijama su se okupljali svi značajni romski aktivisti koji su uticali na razvoj jugoslovenskog i svetskog romskog pokreta. Prošle godine, 4. septembra, 2019. godine, nepoznata osoba koja se predstavila kao "nalogodavac" sa grupom radnika započela je rušenje ovog objekta, i to bez građevinske dozvole i ostale prateće dokumentacije. Rušenje je prekinuto zahvaljujući romskim aktivistima, ali je drvo koje ima poseban simbol za Rome Beograda, isečeno i skinut je krov sa kapelice. Republička direkcija za imovinu je, i pored saznanja da se radi o objektu od posebnog značaja za romsku zajednicu, 20. marta 2020. godine prodala deo zemljišta privatnim licima i sada se očekuje kompletno rušenje objekta, uključujući i spomenik i kapelicu. Gubitak ovih značajnih spomenika predstavljao bi nenadoknadivu štetu našem društvu i značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije. U ovom trenutku, imperativ je obustavljanje radova na ovom lokalitetu, kako bi navedeni artefakti mogli adekvatno valorizovati i kako bi se donele odluke u skladu sa pravilima i procedurama struke, odnosno da ovo spomen-obeležje bude utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Pozivamo sve građane Republike Srbije da potpišu peticiju i ustanu u odbranu kulturne baštine Roma, ali i kulturnu baštinu Republike Srbije. Aida Ćorović, Milica Kralj, dr Rajko Đurić Skupština slobodne Srbije i Alijansa protiv diskriminacije Roma.

Mi u Kikindi smo više puta pokazali da umemo da budemo humani i solidarni. Neke smo bitke dobili, a neke nažalost izgubili. Sada je vreme da ponovo pokažemo solidarnost i iskoristimo naše Ustavom zagarantovano pravo da utičemo na šta će se trošiti naš novac. Na nama je da ne dozvolimo da naša deca nemaju normalno detinjstvo i odrastanje zbog velikih troškova lečenja. Potpišite peticiju! Tanja Bogaroški, Zorica Miucin, Evica Pajić i Dijana Mileusnić ispred Inicijative "Mame solidarno".

Prema godišnjem izveštaju Svetske organizacija Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP), Srbija je na 9. mestu liste zemalja po broju preuranjenih smrti nastalih kao posledica aero zagađenja. Poznato je da je Pančevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, posebno tokom zimskih meseci! U gradu koji je ophrvan ekološkim problemima očuvanje zelenih površina i drveća u blokovskim naseljima, kakvo je Tesla, nije pitanje navike ili želje za očuvanjem životnog komfora građana, nego potreba i nužnost, u cilju očuvanja bezbednosti, zdravlja i života građana! Zelene površine u naselju Tesla nisu površine koje još nisu stigle da budu izgrađene, već uređeno zelenilo koje tu s razlogom mora da postoji! One štite naše zdravlje, naš život i našu bezbednost, kao i bezbednost stambenih i objekata javne namene. Naše livade, platani i ostalo listopadno i zimzeleno drveće filtriraju vazduh, štite nas od aerozagađenja od saobraćaja i iz „južne zone”! Oni nam i povećavaju kiseonik i smanjuju ugljen-dioksid u vazduhu, kako leti, kada olistaju, tako i zimi kada nas ponosno, ogoljeni, čuvaju (činjenica je da krošnje drveća i bez listova zadržavaju zagađivače u većem broju, te da je tokom celog vegetacionog perioda procenat zagađujućih čestica u „zelenim delovima” gradova manji za 42% nego u delovima sa niskim drvećem malih krošnji i onim bez drveća). Naše livade, platani i ostalo listopadno i zimzeleno drveće u naselju Tesla štite nas od buke i zagađenja uzrokovane pojačanim saobraćajem i radom TC „BIG”, a činjenica je da zagađenje i buka narušavaju zdravlje ljudi. Zeleni pojas u ulici Miloša Obrenovića planski je zasađen i kao zaštitna barijera za naselje od zagađenja koje dolazi iz hemijske industrije iz Južne zone. Hlade nam uzavreo letnji vazduh, povećavaju njegovu vlažnost i sprečavaju stvaranje toplotnih ostrva, pa nas tako čuvaju od toplotnog udara i kardio-vaskularnih obolenja. Upijaju velike količine vode i imaju važnu ulogu u sprečavanju poplava prilikom obilnih padavina, bez njih, naselje Tesla bi se pretvorilo u jezero. Nećemo zgrade i beton! Nećemo da plivamo ulicama posle svake veće kiše! Nećemo da trpimo vrućine od kojih možemo da se zaštitimo i koje možemo da sprečimo! Nećemo da trpimo zagađenje i buku koja ugrožava naše zdravlje! Hoćemo naše livade, drveće i dečja igrališta na kojima će naša deca da se igraju i odrastaju! Hoćemo da sačuvamo ono što je naselju Tesla i gradu Pančevu preko potrebno - zelenilo! Hoćemo da dišemo! Inicijativa „Odbranimo Teslu” www.odbranimoteslu.info https://www.facebook.com/groups/316597049530130 https://twitter.com/TPancevo https://www.instagram.com/tesla.pancevo/

Predsednik Srbije je izneo odluku o izgradnji nacionalnog stadiona, a da građanima Srbije nije predočena studija o ekonomskoj opravdanosti takvog poduhvata. U trenucima produbljivanja ekonomske krize izgradnja ovakvog objekta deluje neosnovana. Imajući u vidu lokaciju izgradnje stadiona, ali i stanje u zdravstvenom sektoru u kome je evidentan manjak zdravstvenih smeštajnih i kadrovskih kapaciteta, stanje u obrazovnom sistemu, kao i mnogim drugim, postoji veliki stepen sumnje da je reč o jednom koruptivnom i sumnjivom poduhvatu koji će ići u prilog privatnim interesima. U momentima krize moramo se voditi solidarnošću, a resurse kojima raspolažemo preusmeriti tako da oni budu u interesu svih građana naše zemlje. Savo Manojlović, Tim "Kreni - Promeni" i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Akademska budućnost mnogih studenata tokom ove krize dovedena je u pitanje, usled teške materijalne situacije ali i nemogućnosti da radnim angažovanjem izdržavaju sebe tokom studiranja. Proteklih godina na većini fakulteta vidljiva su poskupljenja školarina, a studenti su ta poskupljenja prihvatili sa željom da kvalitet obrazovanja proporcijalno raste sa cenom. Sada smo, međutim, u situaciji da ključni uticaj na uslove obrazovanja ima pandemija virusa COVID – 19, a ne akademske ustanove, uprave tih ustanova ili studenti. Evidentno je da mnogi studenti nisu bili u prilici da pohađaju predavanja i vežbe tokom prolećnog semestra, fakulteti su bili zatvoreni, a naredna godina je takođe dovedena u pitanje pa se i dalje ne zna u kojoj formi i da li će se održavati predavanja i ispiti u novoj akademskoj godini. Našim zahtevom se ne traži milostinja. Studenti nisu dobili ono što su platili: fakulteti tokom prolećnog semestra nisu radili, a troškovi održavanja zgrada fakulteta i komunalija su znatno manji. Ovo je zahtev za fer i poštenom cenom. Takođe važno je naglasiti da mnogi studenti svoje studije finansiraju svojim radom, a svedoci smo velike krize koja je pogodila mnoge privredne sektore (pravi primer je ugostiteljstvo, kao grana u kojoj studenti najčešće pronalaze svoja zaposlenja tokom studija). Porast broja nezaposlenih uticaće i na materijalni status studenata koje izdržavaju roditelji. Mnogi će zbog svog materijalnog stanja biti onemogućeni da nastave studije, a umanjenje školarina bi nekim studentima pružilo priliku da se ipak izbore za svoju akademsku budućnost. Uporednim pregledom, uočava se da je već sredinom maja oko 85 svetskih univerziteta smanjilo školarinu svojim studnetima, a mnogi su najavili da će u budućnosti izaći sa svojim programima kako bi se mladim akademcima olakšalo studiranje. - https://www.topuniversities.com/student-info/student-finance/universities-changing-tuition-fees-response-coronavirus Zajedno smo se izborili za dodatni rok, zajedno smo sprečili da naše kolege budu izbačene iz domova, zajedno se možemo izboriti i da nijedna mlada osoba u Srbiji ne bude uskraćena za svoju akademsku budućnost nerbigom države, a usled lošeg materijalnog stanja. Studenti Nikola Arsenić, Kristina Urošević, Nataša Vlajsavljević, Jelica Spasojević, Lina Miljković, Jasmina Nikolić, Lana Glušac, Dušan Madžarević i Tim Kreni - Promeni Uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

U poslednjih deset godina građani grada Zrenjanina trpe emisiju izuzetno neprijatnog mirisa koji nastaje u postupku proizvodnje iz pogona preduzeća „Prekon“ DOO iz Zrenjanina. Takav neprijatan miris u velikoj meri remeti normalan život svih nas koji živimo na teritoriji Zrenjanina, utiče na naše zdravlje, ometa nas u svakodnevnim životnim aktivnostima, izaziva gađenje, mučnine, povraćanje, nepodnošljivu nelagodu. Godinama unazad građani su se zbog navedenog problema obraćali, usmenim i pismenim putem, nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine grada Zrenjanina, komunalnoj inspekciji grada Zrenjanina, a podneta je i krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. U toku je i postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu zbog privrednih prestupa iz Zakona o zaštiti vazduha u kom postupku su okrivljeni „Prekon“ DOO iz Zrenjanina i odgovorna lica u navedenom pravnom licu, a koji traje već par godina i u kome još nije doneta pravnosnažna odluka. Međutim, na pismene prijave građana, kojih je samo u julu mesecu 2020. godine bilo preko 500, nadležno Odeljenje inspekcije za zaštitu životne sredine nije odgovorilo ništa, niti je preduzelo bilo kakve mere da se zaustavi emisija nesnosnog smrada. Do građana nije došla nikakva informacija ni o mnoštvu usmenih prijava koje su iz istih razloga telefonskim putem upućene Komunalnoj policiji grada Zrenjanina. Sakupljanjem 10.000 potpisa ZAHTEVAMO od svih nadležnih institucija da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao i da nam omoguće dostojanstven život, čist vazduh i zdravu životnu sredinu. Potpisivanjem, ovlašćujem Udruženje građana “Stop kafileriji” da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.

U Srbiji nikada više ne smemo imati situaciju da pripadnici policije zlostavljaju i prebijaju građane. Ni jedna generacija više ne sme strahovati da li će biti prebijana zbog korišćenja prava na okupljanje. Nikada više ničiji roditelji ne smeju brinuti da li će im se deca vratiti kući prebijena bez razloga. Zahtevamo zaštitu naših prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i međunarodnim ugovorima. Nakon nasilja policije na antikorupcijskim protestima u Rumuniji pre dve godine, sličnu online peticiju koju je potpisalo preko 82.000 ljudi, pokrenula je organizacija Declic nakon čega je zahvaljujući reakciji UN-a okončano nasilje policije. Marina Pavlić, izvršna direktorka Kreni - Promeni Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti