Ova peticija je nastala zbog konkretne odluke države koja je od 1. oktobra 2025. godine promenila način obračuna potrošnje električne energije za domaćinstva. Tom odlukom, prag za ulazak u tzv. crvenu tarifnu zonu, u kojoj se struja plaća po najskupljoj ceni, smanjen je sa 1.600 kWh na 1.200 kWh mesečno. Promenu je donela Agencija za energetiku Republike Srbije u okviru nove metodologije obračuna, a ona je počela da se primenjuje bez prethodne javne rasprave sa građanima. Na prvi pogled, ova razlika od 400 kWh može delovati kao tehnička izmena, ali u praksi ona znači da veliki broj domaćinstava sada mnogo lakše ulazi u najskuplju zonu potrošnje. Posebno su pogođeni građani koji se greju na struju — ne zato što žele, već zato što nemaju alternativu, nemaju gas, centralno grejanje ili mogućnost prelaska na drugo gorivo. Za takva domaćinstva, potrošnja od preko 1.200 kWh tokom zimskih meseci nije luksuz, već minimum potreban za normalan život. Do ove promene, domaćinstva su imala nešto širi prostor da se zadrže u plavoj tarifnoj zoni, čak i tokom hladnijih meseci. Danas, sa istom potrošnjom struje kao prethodnih godina, mnogi građani već u prvoj polovini meseca prelaze prag crvene zone i dobijaju znatno veće račune, iako nisu promenili svoje navike niti povećali potrošnju. Drugim rečima — građani plaćaju više za istu stvar. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ova odluka nije bila predmet javne rasprave, niti su građani bili pravovremeno upoznati sa njenim stvarnim posledicama. Odluka je doneta administrativno, a njen puni efekat postao je vidljiv tek kada su stigli prvi zimski računi za struju. Za mnoge porodice, penzionere i domaćinstva sa prosečnim primanjima, to je značilo ozbiljan udar na kućni budžet i odricanje od osnovnih potreba. Ova peticija je važna jer traži povratak na pravedniji i realniji sistem obračuna, onaj koji je važio do 1. oktobra 2025. godine, kada je prag crvene zone iznosio 1.600 kWh. Ne tražimo privilegije, niti neodgovornu potrošnju, već da se obračun struje uskladi sa stvarnim životnim uslovima građana Srbije, posebno tokom grejne sezone. Potpisivanjem ove peticije, građani poručuju da energetska politika mora biti socijalno odgovorna, transparentna i utemeljena na realnim potrebama ljudi, a ne doneta bez dijaloga i preko noći. Ovo je zajednički apel državi da ispravi odluku koja je mnogima otežala život i da vrati prag crvene zone na nivo koji omogućava dostojanstveno grejanje i normalno funkcionisanje domaćinstava. 

Ova peticija je važna jer su izmene u prigradskom prevozu ozbiljno ugrozile svakodnevni život putnika iz Gospođinaca, Temerina i Bačkog Jarka, a posebno korisnika linije 33, koja više ne funkcioniše kao direktna linija do Novog Sada. Nakon povećanja cene karata za skoro 2.000 dinara, ukinut je veliki broj polazaka na liniji 32, čime je teret prevoza prebačen na liniju 33. Zbog toga je linija 33 postala izrazito preopterećena – jedan autobus sada prevozi putnike koji su ranije bili raspoređeni na više polazaka. U praksi to znači prepune autobuse, nemogućnost ulaska za mnoge putnike, kao i to da veliki broj putnika iz Bačkog Jarka ostaje na stajalištima. Jedno od tih kašnjenja doživeli smo lično. Autobus je u Gospođince stigao 30 minuta kasnije, a na Telep čak 40 minuta nakon redovnog vremena dolaska. Ljudi su u 5 ujutru, i u Gospođincima i na Telepu, stajali na velikom minusu i čekali, bez ikakvog objašnjenja. Ovo nije izuzetak – ovako izgleda prevoz od kada su uvedene ove promene. Dodatno, linija 33 više ne saobraća kao direktna linija ka Novom Sadu. Produžena trasa preko Telepa značajno usporava putovanje, koje je ranije trajalo oko 50 minuta, a danas često traje i do sat i po vremena. Istovremeno, deo autobusa je tehnički neispravan, često se kvari i nema grejanje, iako su vremenski uslovi zimski. Ovo nije borba za luksuz, već za dostojanstvo. Niko ne treba da se smrzava i da plaća skuplju kartu za lošiji prevoz. Tražimo samo normalne uslove za život i rad. 

Ako se ovaj most sruši, ljudi koji žive ovde ostaju praktično odsečeni od Niša i ostatka sveta. Hitna pomoć, vatrogasci i snabdevanje neće moći da stignu do nas! Reka dolazi i odlazi. Odnela je i sav život u njoj. Most je urušen, star, pada sve više. Nakrivljen je i fale mu daske, gvožđe, stubovi, SVE! Godinama slušamo obećanja, dok se beton kruni, a strah raste sa svakom jačom kišom. Svakog trena on moze da se uruši. Možda nas je ovde malo, ali smo mi, naša deca i naši zivoti bitni! Zar treba da nam se desi nesreća da bi se neko setio da postojimo? Nećemo da budemo vest u "Crnoj hronici"! Nećemo da čekamo da most padne u reku sa nekim na njemu! Ovo je naša poslednja opomena nadležnima u Gadžinom Hanu i Nišu. POTPIŠI PETICIJU – NE DOZVOLI DA TRAGEDIJA BUDE POVOD ZA POPRAVKU! 

Radnici od kojih zavisi zdravlje, bezbednost i funkcionisanje društva nemaju adekvatan prevoz, mnogi nemaju alternativu osim voza. Ovakva izmena ne predstavlja luksuz, već osnovnu potrebu, i mali pomak u voznom redu bi značio ogromno olakšanje za stotine porodica. 🙏 Molimo sve građane da podrže ovu peticiju, bez obzira da li putuju ovom relacijom ili ne. Potpis znači solidarnost, razumevanje i podršku ljudima koji svakodnevno brinu o drugima. Vaš potpis može pomoći da naš glas bude jači i da nadležne institucije prepoznaju stvarne potrebe običnih ljudi. Hvala vam na vremenu, razumevanju i podršci. Svaki potpis znači mnogo. Zaposleni iz Valjeva koji rade u Beogradu 

U našoj zemlji oko 1.700 ljudi čeka transplantaciju organa, među njima i četrdesetoro dece na hroničnoj dijalizi. Svako odlaganje dodatno ugrožava njihovo zdravlje i smanjuje šanse za uspešnu transplantaciju i dugoročno preživljavanje.  Srbija se nalazi pri samom dnu evropskih lista po broju transplantacija. Organi za transplantaciju uzimaju se od osoba koje su preminule samo usled moždane smrti, a one su najčešće iznenadne i uglavnom su posledica teških tragedija, poput saobraćajnih nesreća, padova sa visine i sličnih događaja; a porodica, koja je već u stanju duboke žalosti, dovodi se u situaciju da mora da donese izuzetno tešku odluku. Naime, u postojećem sistemu, kada do moždane smrti dođe, a osoba se za života nije izričito izjasnila da ne želi da bude donor, lekari se obraćaju porodici i pitaju da li znaju kakva je bila volja preminulog, da li bi on ili ona pristali na doniranje organa. U tom procesu gube se dragoceni minuti, koji za nekoga mogu značiti razliku između života i smrti.  Ovaj član zakona se svakako mora menjati, jer je Ustavni sud još pre pet godina proglasio neustavnim član Zakona o presađivanju organa koji se odnosi na pretpostavljenu saglasnost, ali zakon do danas nije usklađen sa Ustavom. Zbog toga je nastao pravni vakuum: transplantacije su obustavljene, a privremena instrukcija primenjuje se već gotovo pet godina. Velika većina nas neće završiti život moždanom smrću (verovatnoća je manja od 1%), a čak i u tim slučajevima verovatnoća da se ispune svi ostali kriterijumi da bi neko bio potencijalni donor izuzetno je mala. Važno je da se svakom pojedincu omogući da unapred donese i zvanično evidentira svoju odluku ukoliko to želi.  Peticijom zahtevamo da: 1. Postoji jasan registar donora - da ljudi imaju mogućnost da se izjasne o tome da li žele ili ne da doniraju organe - kod bilo kog lekara, putem eUprave ili kod notara, i da imaju mogućnost da tu svoju volju promene u svakom trenutku. Time se poštuje autonomija lične volje pojedinca, skida se ogroman teret sa porodica u najtežim trenucima i ubrzava se procedura transplantacije, a to znači veću verovatnoću da se donor na vreme pronađe i da se spase nečiji život.  2. Pristup registru donora i nedonora imaju isključivo ovlašćeni zdravstveni radnici, prvenstveno koordinatori za doniranje i zdravstvene ustanove uključene u transplantacioni proces. Pristup je strogo ograničen, tehnički zaštićen i evidentiran, a svaki uvid u podatke se beleži.  3. Registar se proverava isključivo u medicinski i pravno opravdanom trenutku, nakon moždane smrti osobe, kada postoji potencijalni donor, kako bi se proverilo da li je i kako preminuli izrazio svoju volju. Ovi naizgled mali brojevi i promili znače razliku između života i smrti za hiljade ljudi. Zato država mora da omogući svakom čoveku da jasno i unapred izrazi svoju volju. Donorstvo jeste herojstvo, kako poručuju i društvo i verske zajednice. Ali ovo herojstvo ne sme da se gubi u pravnom vakuumu. Ono mora biti poštovano i sistemski zaštićeno. U transplantaciji, minut ne prolazi, minut odlučuje. Hvala svima za podršku! Pacijenti okupljani u Udruženju “Donorstvo je herojstvo” koji skoro 4 godine daju sve od sebe da transplantacija u Srbiji ne bude san, već realnost i da neki drugi pacijenti koji će sutra biti na listi čekanja, ne budu otpisani, već ljudi sa realnom nadom da će njihov poziv stići, zato što se leče u organizovanom i odgovornom sistemu.

Mladi sa mentalnim hendikepom u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim sistemskim preprekama u ostvarivanju prava na visoko obrazovanje. Prema važećem Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, usluga personalne asistencije dostupna je isključivo osobama koje su korisnici tuđe nege i pomoći i koje mogu samostalno donositi odluke, što isključuje mnoge osobe kojima je potrebna podrška. Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, deca sa hendikepom imaju pravo na ličnog pratioca, ali se to pravo prekida završetkom srednje škole. Takva praksa dovodi do diskriminacije, jer mladima sa mentalnim hendikepom uskraćuje podršku neophodnu za nastavak obrazovanja i implicitno pretpostavlja da nisu u mogućnosti da pohađaju visoko obrazovanje. Sve veći broj mladih sa mentalnim hendikepom pohađa visoko obrazovanje, a nekima je potrebna minimalna podrška u vidu hvatanja beležaka, podsećanja, pomoći u orijentaciji ili učenju jer mentalni hendikep ne predstavlja samo teže oblike autizma i Daunov sindrom, već uključuje i depresiju, anksioznost, aspergerov sindrom i slično. Nedostatak ovog vida podrške onemogućava mlade sa mentalnim hendikepom da efikasno pohađaju visoko obrazovanje, a samim tim i primorava roditelje da se stave u ulogu personalnog asistenta, odričući se svojih obaveza, poslova i slično, kako bi nadoknadili propust sistema. Ograničavanje pristupa personalnoj asistenciji u visokom obrazovanju suprotno je Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa hendikepom (CRPD), posebno članovima 19 i 24. - Član 19 garantuje osobama sa hendikepom pravo da imaju pristup širokom spektru usluga podrške u zajednici, uključujući personalnu asistenciju, kako bi se omogućilo ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog života. - Član 24 obavezuje države da osiguraju inkluzivno obrazovanje na svim nivoima i da pruže individualizovanu podršku radi postizanja obrazovnih ciljeva. Zbog svega navedenog, omogućavanje personalne asistencije mladima sa mentalnim hendikepom u visokom obrazovanju je ključno za njihovu samostalnost, društvenu uključenost i ostvarivanje prava na obrazovanje, kao i za prevazilaženje diskriminacije i stigmatizacije ove grupe.

Ova peticija je važna jer se tiče svakodnevne bezbednosti i dostojanstva svih građana opštine Sremska Mitrovica: dece, mladih, zaposlenih i penzionera. Prvi zahtev, koji se odnosi na povećanje popusta za mesečne karte u gradskom prevozu za studente i učenike srednjih škola, polazi od brige za decu i porodice koje svakodnevno nose teret rastućih troškova. Za mnoge roditelje, cena mesečne karte od 2.700,00 dinara u prvoj zoni, preko 4.800,00 dinara u drugoj, pa do 5.300,00 dinara u trećoj zoni predstavlja veliki izdatak koji se ponavlja iz meseca u mesec. Taj trošak je posebno težak za porodice sa više dece, kao i za one koje žive u prigradskim i seoskim sredinama. Olakšavanje troškova prevoza za decu nije samo socijalna mera, već i jasna poruka da grad brine o porodicama, podstiče natalitet i želi da unapredi kvalitet života van gradskog jezgra. Drugi zahtev, koji se odnosi na vraćanje studentskog popusta u međugradskom saobraćaju, zasniva se na potrebi da se mladima obezbede fer i dostupni uslovi za školovanje. Veliki broj studenata iz Sremske Mitrovice svakodnevno putuje u druge gradove zbog studija, praksi ili ispita, a troškovi prevoza predstavljaju značajan deo njihovog mesečnog budžeta. Uvođenje studentskog popusta nije privilegija, već osnovna podrška obrazovanju i ostanku mladih u našem gradu. Neprihvatljivo je da Sremska Mitrovica bude među retkim sredinama koje ne prepoznaju ovu potrebu, iako ovakva mera postoji u većini gradova u Srbiji. Grad koji ulaže u svoje studente ulaže u sopstvenu budućnost. Treći zahtev, koji se odnosi na rekonstrukciju postojećih i postavljanje novih autobuskih stajališta, proizlazi iz brige za bezbednost i dostojanstvo građana koji javni prevoz koriste svakog dana. Danas se veliki broj stajališta nalazi u lošem stanju, oronula su, nebezbedna i bez ikakve zaštite od sunca, kiše, snega i hladnoće. Na tim mestima deca čekaju put do škole, stariji do lekara, a zaposleni do posla, često izloženi vremenskim nepogodama i riziku po zdravlje. U isto vreme, rebalansom budžeta izdvajanja za privatnog prevoznika povećana su sa 239.772.000,00 na 384.288.000,00 dinara godišnje, što čini gotovo 9,5% ukupnog budžeta opštine, a u nacrtu programa budžeta za 2026. godinu, po istom osnovu su planirana novčana davanja u iznosu od 325.000.000,00 dinara. Verujemo da je deo tih sredstava morao i mora biti usmeren na uređenje stajališta, kako bi čekanje autobusa bilo bezbedno, humano i dostojanstveno za sve građane. Luka Nikolić, Saša Babić i tim Kreni-Promeni Sremska Mitrovica.

Mi, dolepotpisani građani, protivimo se predlogu nacrta Plana detaljne regulacije kojim se predviđa rušenje postojećeg vrtić „Naša bajka“ u Pop Stojanovoj 7 u beogradskoj opštini Zvezdara radi izgradnje zgrade od 15 spratova. Ovo je jedini državni vrtić u ovom delu Zvezdare koji pohađa preko 100 dece, i jedan od retkih koji ima razvojnu grupu za decu sa posebnim potrebama. Kuća u kojoj je vrtić ima dugu tradiciju boravka dece – kuća je sagrađena 1933. godine kao zadužbina patrijarha Dimitrija za smeštaj siromašne dece i siročadi, da bi kasnije postala vrtić. U ovaj objekat koji bi trebalo da ima status spomenika kulture dugo nije ulagano i u lošem je stanju. S obzirom to, zahtevamo da se od strane grada Beograda i opštine Zvezdara izdvoje dodatna sredstva za tekuće i investiciono održavanje objekta vrtića. U istom bloku, ovim planom se predviđa i ukidanje prostora namenjenog zdravstvenoj stanici DZ Zvezdara, čime se direktno umanjuje dostupnost zdravstvenih usluga za stanovnike ovog kraja Beograda i povećava opterećenje DZ Zvezdara. Plan takođe predviđa izgradnju pristupne saobraćajnice iz pravca Bregalničke ulice za planirani soliter na mestu vrtića. To bi zahtevalo oduzimanje delova dvorišta okolnih zgrada i katoličke crkve Svetog Antuna koja je spomenik kulture, kao i seču postojećeg drveća. Time se narušavaju kvalitet stanovanja građana kao i postojeća ambijentalna sredina po kojoj je ovaj deo Beograda prepoznatljiv. Smatramo da interes privatnog investitora ne sme biti iznad javnog interesa tj. da ne sme biti iznad potreba dece, stanovnika kraja i životne sredine. Zahtevamo da se predloženi Plan detaljne regulacije povuče, da se vrtić sačuva, a prostor namenjen zdravstvenoj stanici vrati svrsi. Zahtevamo da se svako buduće urbanističko planiranje ovog prosotora bogatog istorijom sprovodi odgovorno, transparentno i u skladu sa stvarnim javnim interesom, uz učešće građana.  

Živimo na Starom gradu u delu Beograda gde deca, stariji i svi građani svakodnevno udišu zagađen vazduh. Zvanični podaci pokazuju da kvalitet vazduha često prelazi dozvoljene granice, ali te informacije su uglavnom skrivene na internetu i teško dostupne običnim ljudima. Ova peticija je važna jer tražimo da opština Stari grad postavi javne ekrane koji u realnom vremenu prikazuje kvalitet vazduha, tako da svi građani mogu da vide i razumeju koliko je vazduh zdrav ili opasan. Kao roditelj i od rođenja stanovnik Starog grada, vidim koliko je teško zaštititi decu i porodicu od svakodnevnog udisanja zagađenja. Transparentni i javni podaci pomoći će svima da donose bolje odluke za svoje zdravlje i pritisnu vlasti da preduzmu mere. Pozivam vas da potpišete ovu peticiju i učestvujete u borbi za čist vazduh na Starom gradu jer svi zaslužujemo da dišemo zdrav vazduh. 

Beograd je izgubio trećinu javnog zelenila za dve decenije – sada imamo samo 9% umesto 14,65%, a trebalo bi da bude iznad 20%! Dok svet gradi parkove, kod nas se javne parcele pretvaraju u beton. Planski dokumenti obavezuju da javni prostor ostane za sve nas, a ne za privatnu gradnju. Ako sada ne reagujemo, nestaće poslednje zelene oaze i prostor za vrtiće, škole i zdravlje. Vreme je da zaštitimo ono što je još ostalo! Banjica je jedno od retkih naselja u Beogradu koje još uvek ima potencijal za pravi javni park i prostor za decu, porodice, ljubitelje prirode i vlasnike kućnih ljubimaca. Parcele o kojima je reč su u javnoj svojini i po zakonu i planovima višeg reda moraju služiti javnom interesu – vrtiću, parku, rekreaciji, edukaciji i zaštiti prirode. Park sa edukativnim sadržajima i prostorom za ljubimce je najbolji način da Banjica dobije savremen, funkcionalan i inkluzivan javni prostor koji služi svima – deci, porodicama, ljubiteljima prirode i vlasnicima ljubimaca. ŠTA GRAD PLANIRA? Ova peticija je važna jer se tiče bezbednosti dece koja pohađaju vrtić „Ljolja“ i kvaliteta života na Banjici. Prema dokumentima koji prate plan, deo prostora je označen kao klizište — to znači da tlo može da se pomera i da se rizik povećava kada se kopa, gradi, menja tok vode ili kada su velike kiše. U istom prostoru se nalazi vrtić, i zato ne smemo da prihvatimo ni najmanju šansu da radovi ugroze decu, igrališta, prilaze i sam objekat. Nova gradnja bi donela više betona i asfalta, manje zemlje koja upija vodu, više kamiona i mašina tokom radova, a posle toga više automobila i gužve svakog dana — baš tamo gde deca svakodnevno dolaze i odlaze. Planira se otuđenje parcela u javnoj svojini u obuhvatu plana, kako bi se omogućila izgradnja više hiljada kvadratnih metara stambenog prostora za nekoliko hiljada novih stanara i njihovih automobila. Javni prostor, koji je sada potencijal za park, vrtić i rekreaciju, trajno prelazi u privatne ruke radi profita malog broja investitora. Izgradnja stambenog kompleksa ovih razmera dovela bi do: • rizika od aktivacije klizišta, • dodatnih saobraćajnih gužvi i zagušenja u ovom delu grada, • povećanja zagađenja vazduha i buke, • nedostatka parking mesta i povećanja broja automobila u naselju, • dodatnog opterećenja na već nedovoljno razvijenu infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, saobraćajnice, javni prevoz), bez ozbiljnijeg rada ili ulaganja u njeno unapređenje. Sve ovo se planira bez transparentne rasprave, bez stručne I detaljne analize uticaja na životnu sredinu i bez garancije da će infrastruktura moći da podnese novo opterećenje. NIŠTA OD OVOGA NIJE U JAVNOM INTERESU. Javni interes je da ovaj prostor postane park, mesto za decu, rekreaciju, edukaciju i zaštitu prirode – dostupan svima, a ne privilegija za nekolicinu investitora. ZAŠTO JE PARK BOLJI IZBOR? PARK JE JAVNO DOBRO – dostupan svima, bez diskriminacije, i koristi celoj zajednici. PARK ŠTITI VRTIĆ I DECU – obezbeđuje zdravo, bezbedno i stimulativno okruženje za decu u vrtiću: više sunca, čist vazduh, manje buke, više prostora za igru i razvoj. PARK STABILIZUJE KLIZIŠTE – zelena površina omogućava prirodnu infiltraciju vode, korenov sistem drveća vezuje tlo i smanjuje rizik od aktiviranja klizišta. PARK POBOLJŠAVA KVALITET ŽIVOTA – smanjuje toplotna ostrva, poboljšava vazduh, omogućava rekreaciju, sport, druženje i jača zajednicu. PARK SA EDUKATIVNIM SADRŽAJIMA (nastavne table, mini-botanička bašta, radionice na otvorenom) omogućava deci i mladima da uče o prirodi, ekologiji i bezbednosti. DEO ZA KUĆNE LJUBIMCE omogućava vlasnicima pasa i drugih ljubimaca da bezbedno i odgovorno borave u parku, što je standard u savremenim gradovima. Ovo je pitanje sigurnosti dece koja danas idu u „Ljolju’, ali i dece koja će tek odrastati u ovom kraju. Potpisom ove peticije podržavate da Banjica dobije park, više zelenila, bolje uslove za decu, edukaciju, rekreaciju i trajno zaštićen javni prostor za sve generacije. Banjica bira park! Kreni-Promeni tim Voždovac  

Naselje Blok 8 u Petrovaradinu već više od godinu dana živi u vanrednim uslovima, izazvanim premeštanjem celokupnog železničkog saobraćaja na lokalnu stanicu, uz posledice koje svakodnevno ugrožavaju bezbednost stanovnika: • onemogućen prolazak hitnih službi, • povećan rizik za pešake i ostale učesnike u saobračaju, • saobraćajni kolaps, • višestruko prekoračen kapacitet postojećih parking površina.   Naselje raspolaže sa oko 400 propisnih parking mesta, dok se svakodnevno parkira više stotina vozila van obeleženih površina. Grad je više puta upozoravan, predato je 10 konkretnih predloga stanara za rasterećenje saobraćaja i povećanje bezbednosti, ali do danas nije sprovedena nijedna suštinska mera, osim minimalnih intervencija koje predstavljaju nedovoljno rešenje. U planu je uvođenje naplate parkinga koje neće rešiti nijedan od postojećih problema, već samo uvesti novi finansijski teret. Ovim potpisom zahtevamo da se odluke koje direktno utiču na naš svakodnevni život donose uz uvažavanje građana, realnih potreba naselja i obavezu da se najpre obezbede uslovi za bezbedno i normalno funkcionisanje zajednice.

 Na ovom pešačkom prelazu saobraćaj se odvija velikom brzinom, a vozači često ne usporavaju. Zbog autobuskih stajališta preglednost je smanjena, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik, jer lokaciju svakodnevno koriste deca, porodice i stariji građani. Postavljanje punog platoa je jednostavna, efikasna i proverena mera koja direktno smanjuje brzinu vozila i sprečava moguće teške saobraćajne nezgode.   Kreni-promeni tim Surčin