​U Pirotskoj 11 na Voždovcu, nečiji domovi bukvalno vise nad provalijom, dok sistem mesec dana žmuri na sopstvena rešenja. ​Pre više od mesec dana, građevinska inspekcija je zvanično potvrdila da je investitor „Macro Plan Investments“ d.o.o. nepravilnim iskopom potkopao temelje susednih zgrada. Izrečen je jasan nalog: Sanacija odmah, rok 3 dana. Danas, 30 dana kasnije, gradilište je i dalje rupa koja se pod uticajem vremena osipa i „jede“ zemlju ispod komšijskih pragova. ​Situacija je alarmantna. Ljudi su raseljeni. Zbog neposredne opasnosti, naše komšije su morale da napuste svoje domove. Tragično je da ljudi u poznim godinama završe u domovima za stara lica ili kod rodbine samo zato što država ne sprovodi zakon nad jednim investitorom. ​Bageri su na zatvorenom gradilištu - iako je gradilište zvanično zatvoreno trakom i znakom, mehanizacija se vratila. Ako institucije ne reaguju na direktno kršenje službenih rešenja, to je poruka da je bezakonje dozvoljeno. Tragedija ne sme biti povod za reakciju, a prva jača kiša može dovesti do katastrofe! Zakon je predvideo mehanizam da država popravi štetu o trošku investitora upravo u ovakvim situacijama kada su životi ugroženi. ​Ne tražimo ništa osim da institucije koje plaćamo počnu da rade svoj posao. Rešenje bez izvršenja je samo običan papir, a nama trebaju sigurni temelji. ​Potpiši peticiju! Naterajmo Grad Beograd da sanira Pirotsku 11 pre nego što bude prekasno! 

Poštovani građani, obraćamo Vam se sa molbom da nam pomognete da sprečimo da Žabalj, pitoma vojvodjanska varošica u srcu Bačke, postane lokacija za skladištenje i preradu enormnih količina otpadnih guma (sa ukupnim maksimalnim kapacitetom do 72 tone na dan), i to na samo oko 800 metara od prvih kuća. Smatramo da ovakav pogon ne sme biti u neposrednoj blizini naselja, ljudi i prirode. Naglašavamo da je opština Žabalj pretežno poljoprivredni kraj i da nastojimo da odbranimo zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu (vazduh, vodu i zemljište). Brojna domaćinstva žive od poljoprivrede i ne želimo da plodne oranice budu žrtvovane zbog nečijeg profita! U Studiji o proceni uticaja navedenog, izrazito spornog, projekta na životnu sredinu, uopšte se ne pominje vodoizvorište, kao da ne postoji. Vodoizvorište se nalazi se na manje od 1,4 km od lokacije na kojoj planiraju da skladište otpadne gume na otvorenom prostoru, a u pogonu da mehanički drobe gume, spajaju ih sa poliuretanskim lepkom, oksidnim bojama u prahu... Koristiće vodu za piće, koja iako upitnog kvaliteta ipak nije tehnička, za pranje silnih tona otpadnih guma. Otpadne vode iz tehnoloških procesa će (nakon što ih učine nešto manje otrovnim, tek toliko koliko se mora) biti ispuštane u kanal spojen sa Jegričkom! Park prirode ,,Jegrička" je udaljen manje od 2,5km, i deo je sistema koji se uliva u Tisu, dok druga strana tvrdi da je udaljenost cca 5km. To nije ,,samo" voda- to je stanište za preko 80 vrsta biljaka, oko 190 vrsta ptica (od kojih su 167 strogo zaštićene vrste), više od 20 vrsta riba, kao i brojnih gmizavaca i vodozemaca. Na području Jegričke evidentirane su strogo zaštićene vrste, među kojima se izdvajaju vidra i barska kornjača, ribe zlatni karaš, gavčica, linjak i čikov, kao i ptice njorka, crna čigra, modrovoljka i eja močvarica, te biljne vrste poput vodenog belog lokvanja, močvarne paprati, divljeg ovsa i druge, što ovom prostoru daje poseban značaj i zahteva njegovu trajnu zaštitu. U bližem okruženju se nalaze obdanište (<1,3km), osnovna škola (<1,4km), sportska hala u kojoj treniraju deca (na oko 1,3 km). Te činjenice ne postoje u studiji! Postoji još nepovoljnih okolnosti: nepostojanje javne kanalizacione mreže, plitki nivoi podzemnih voda, nepovoljna ruža vetrova (zagađujuće čestice bi išle ka naselju), blizina deponije, blizina silosa...Nema ni ozbiljne procene šta se dešava u slučaju požara. Smatramo da Studija nije urađena na način koji uliva poverenje, a kao izradjivač Studije se navodi firma bez jasno prikazanih stručnih kapaciteta. Dok druga strana (nosilac projekta i izradjivač Studije) utvrđuje PRIHVATNI KAPACITET ŽIVOTNE SREDINE, tj. koliko trovanja životna sredina može da podnese- mi NAŠU životnu sredinu branimo zbog zdravlja, kako sadašnjih, tako i budućih generacija! Molimo Vas, pomozite nam da odbranimo Žabalj, okolinu Žablja i Park prirode ,,Jegrička"! Zahvalni meštani opštine Žabalj 

Nedostatak rampe povećava mogućnost ljudske greške i rizik od teških posledica, naročito u uslovima slabe vidljivosti i pojačanog saobraćaja. Postavljanje rampe bi: • povećalo bezbednost svih učesnika u saobraćaju • smanjilo rizik od nesreća • zaštitilo najugroženije (decu i pešake) • unapredilo standarde bezbednosti u naselju.  Tim Kreni-Promeni Pančevo

Kao stanovnik ove ulice, svakodnevno sam svedok nebezbednih situacija u kojima se nalaze kako pešaci tako i vozači u maloj ali veoma prometnoj dvosmernoj ulici. Trenutno stanje pešačke staze duž cele  Mažuranićeve ulice je izuzetno loše i u velikoj meri neupotrebljivo. Oštećenja, rupe i neravna površina čine kretanje otežanim i nebezbednim, naročito za roditelje sa malom decom. Zbog toga su mnogi primorani da se kreću kolovozom sa dečjim kolicima, čime se dodatno povećava rizik od saobraćajnih nezgoda. Iako je ulica duga svega oko 150 metara, predstavlja jednu od glavnih saobraćajnih veza ka centru naselja. Njome svakodnevno prolazi veliki broj vozila, uključujući dostavna vozila, kamione i kombije, koji je često koriste kao prečicu. Istovremeno, frekvencija pešaka je visoka, posebno dece i porodica koje se kreću ka obližnjim parkovima i tržnom centru.  Zahtevamo da se u najkraćem roku preduzmu konkretne mere sanacije i rekonstrukcije pešačke staze, kao i da budemo informisani o planiranim aktivnostima i rokovima za njihovu realizaciju !

Sportski centar „Pinki“ u Zemunu decenijama je bio mesto gde su odrastale generacije. Tu su deca napravila prve sportske korake. Tu su trenirali sportisti. Tu su se okupljali građani. Danas je taj simbol Zemuna u stanju koje ne sme biti prihvatljivo ni za jedan grad koji brine o svojim ljudima. Dana 30. novembra 2025. godine u hali je došlo do pada dela plafona i vodovodnih instalacija. To nije bio „mali incident“. To je bilo ozbiljno upozorenje! U objektu svakodnevno borave deca, sportisti i rekreativci. Niko od njih ne sme da razmišlja da li je plafon iznad njihove glave bezbedan. Grad koji čeka da se dogodi tragedija – nije uradio svoj posao. Zato danas građani moraju jasno da kažu: Dosta je ignorisanja problema. Građani moraju znati: • kada rekonstrukcija počinje • koliko traje • ko je odgovoran za realizaciju ZAŠTO JE OVO BORBA ZA CEO ZEMUN? „Pinki“ nije samo sportski centar. To je mesto gde su odrasle generacije Zemunaca. To je prostor gde danas treniraju naša deca. Grad koji ulaže u sport i mlade ne dozvoljava da njegovi sportski objekti propadaju! Zemun zaslužuje bezbedan, moderan i obnovljen sportski centar. Ne za 10 godina. Ne posle još jednog incidenta. Sada! POTPIŠI PETICIJU Jedan potpis možda deluje malo. Ali hiljade potpisa znače samo jedno: Građani Zemuna neće ćutati dok se bezbednost njihove dece dovodi u pitanje. ✍️ Potpiši peticiju. ✍️ Podeli je dalje. ✍️ Pomogni da se glas građana čuje. Zemun zaslužuje bezbedan „Pinki“! Milica Đorđević i tim Kreni-Promeni Zemun

Problem koji nas sve pogađa: Svakog dana se suočavamo sa istim prizorima: kutije sa ostavljenim štencima pored puta, prljavi trotoari u gradovima i prepuni azili koji troše milione iz našeg zajedničkog budžeta na ime odšteta za ujede. Trenutni sistem čipovanja je zakazao – nesavesni vlasnici lako skidaju čipove ili napuštaju neobeležene pse, prebacujući teret svoje neodgovornosti na leđa svih nas. Zašto je ovo važno za Vas? Ako ste roditelj ili stanar: Želite čiste parkove i trotoare bez straha od zaraza. DNK registar omogućava nepogrešivo kažnjavanje onih koji ne čiste za svojim psima. Ako volite životinje: Želite kraj surovom napuštanju. DNK testom se za 30 sekundi utvrđuje ko je vlasnik majke izbačenih štenaca. Odgovornost konačno dobija ime i prezime. Ako brinete o budžetu: Srbija godišnje isplaćuje ogromne sume za odštete od ujeda i održavanje azila. Uvođenjem DNK registra, taj novac ostaje u budžetu jer sistem primorava vlasnike na red. Tehnologija koja radi: Ovo nije eksperiment. Gradovi poput Valensije (Španija) i Tel Aviva (Izrael) uvođenjem DNK baze smanjili su nečistoću na ulicama i broj napuštenih pasa za preko 80%. Prema podacima svetskih lidera u ovoj oblasti (ADN Canino i PooPrints), sama najava uvođenja baze natera 95% vlasnika da postanu savesni. Šta želimo da uradimo: Tražimo da Srbija postane prva zemlja u regionu koja koristi tehnologiju 21. veka za uvođenje komunalnog reda i humanosti. Vaš potpis je zahtev državi da prestane da sanira posledice i da konačno reši uzrok problema – neodgovorno vlasništvo. Više o uspešnim primerima iz sveta možete pročitati na zvaničnim stranicama projekata ADN Canino (Španija) i PooPrints (SAD/Kanada). Kao građanin koji svakodnevno viđa posledice tuđe neodgovornosti – od kutija sa štencima u jarku do neprohodnih trotoara – odlučio sam da pokrenem ovu inicijativu. 

SC Rakovica nudi građanima sportske i rekreativne sadržaje, služi za organizaciju sportskih takmičenja, manifestacija i utakmica. Međutim, korisnici i posetioci, među kojima su najbrojnija deca, nisu bezbedni. Svako ko koristi javni prevoz ili dolazi pešaka iz obližnjih naselja prinuđen je da preko bulevara, železničke pruge ali i lokalne saobraćajnice Vrbničke ulice, pređe na potpuno nebezbedan način, jer ne postoje pešački prelazi i trotoari koji su namenjeni za prilaz ovoj javnoj ustanovi. Rekonstrukcija koloseka koji prolaze pored SC Rakovica je urađena 2017-18 god. Tom rekonstrukcijom nije obuhvaćeno rešenje ovog problema što je za posledicu imalo saobraćajne nezgode gde su tri lica izgubila život. CRNI BILANS NEODGOVORNOSTI: • 5. mart 2023: Pogibija muškarca starosti 50 godina; • 9. septembar 2023: Pogibija muškarca na šinama; • 21. februar 2026: Pogibija Sanje V. (30), majke troje dece. S obzirom na to da je ova problematična deonica uvrštena kao “Prva faza” rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla, da rekonstrukcija druge i treće faze traje punih 8 godina i imajući u vidu da JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju nema planiranih aktivnosti za izradu tehničke dokumentacije te deonice, insistiramo da se realizacija konkretnog rešenja ovog problema vrši po HITNOM postupku i nezavisno od pomenute rekonstrukcije bulevara! Jer dok se planovi menjaju, a rokovi pomeraju, životi naših sugrađana nemaju reprizu – zahtevamo rešenje odmah! Ljudski život je jedina vrednost koja se ne može nadoknaditi i niko nema pravo da ignoriše jasne rizike i opasnost sa kojima se ljudi svakodnevno susreću. 

Navedeni objekat nalazi se na trećem spratu stambene grade bez funkcionalnog lifta, zbog čega su roditelji primorani da decu sa poteškoćama u razvoju vode do objekta spiralnim uskim stepeništem, koje nema čak ni adekvatne gelendere za pridržavanje. Izvođenje građevinskih radova, kao i drugih radova na instalaciji i opremi u zajedničkim delovima stambene zgrade moguće isključivo na osnovu odluka Skupštine stanara i na teret sredstava zajedničke stambene zajednice, što do sada nije realizovano.  Na sajtu Dnevnog boravka „Stari grad“ istaknuto je i da se u blizini nalazi gradski park, velike površine, sa zelenilom i prostorom za šetnju sa klupama za odmor, opremljen adekvatnim mobilijarom. Međutim Pionirski park je nezvanično promenio namenu i više ne pruža bezbedan prostor prilagođen korisnicima. Da Dnevni boravak ne bude napor, niti rizik, već podrška i sigurnost, potpiši peticiju! Aleksandra Dujović i Kreni-Promeni  

Reka Vlasina nije građevinska parcela. Ona je javno dobro. Najnovija intervencija podrazumeva izgradnju betonskog zida koji trajno menja izgled obale i način na koji građani koriste prostor. Kada se ovakva intervencija sprovodi, standard transparentnosti mora biti najviši. Poseban problem predstavlja netransparentnost postupka javne rasprave. Dokument o obaveštenju postoji, ali javnosti nisu dostupni zapisnici, primedbe, odgovori na primedbe niti kompletna prateća dokumentacija. Bez javno dostupnih podataka, građani nemaju mogućnost da provere kako je postupak sproveden i na koji način su njihovi interesi razmatrani. Po zakonu, svako lice čije je pravo ili pravni interes ugrožen postaje stranka u postupku i mora biti obavešteno i uključeno pre donošenja odluke. Građani koji žive uz obalu neposredno su pogođeni – zaklanjanjem pogleda, promenom reljefa priobalja i ograničavanjem pristupa reci, što direktno utiče na način korišćenja njihove imovine, kvalitet života i potencijalnu vrednost nepokretnosti. Uprkos tome, nijedan od građana čija su prava i pravni interesi ovim projektom zahvaćeni nije blagovremeno i neposredno obavešten o planiranoj izgradnji. Radovi su započeti bez prethodnog individualnog obaveštenja lica koja po zakonu imaju status stranaka u postupku, čime je onemogućeno njihovo učešće, iznošenje primedbi i zaštita sopstvenih prava pre donošenja i sprovođenja odluke. Ova peticija nije protiv zaštite od poplava. Ona je za zakonitost, proporcionalnost i poštovanje prava meštana. Reka mora ostati vidljiva. Prostor mora ostati javan. Odluke moraju biti transparentne. Tim Kreni-Promeni Vlasotince 

Naši zahtevi su sledeći: pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka kroz izmenu Zakona o PIO; uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalije po ugledu na energetski ugrožene kupce; priznavanje korisnicima kohlearnih implanata 100% telesnog oštećenja zbog zavisnosti od skupe tehnologije. Problem diskriminacije u Zakonu o PIO ogleda se u članu 155, koji priznaje naknadu za telesno oštećenje samo ukoliko je ono nastalo na radu. To u praksi znači da hiljade ljudi sa urođenim ili ranim gubitkom sluha ostaju bez ikakvih primanja po osnovu svog invaliditeta, iako su im troškovi života značajno veći. Zahtevamo izmenu ovog člana kako bi se obezbedilo pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka. Poseban problem predstavlja teško zapošljavanje gluvih i nagluvih osoba. Uprkos zakonskim kvotama, poslodavci i dalje izbegavaju njihovo zapošljavanje. Mi smo kategorija teže zapošljivih lica kojoj država mora pružiti dodatnu zaštitu, jer često radimo za zagarantovani minimalac bez mogućnosti napredovanja. U praksi smo najčešće zaposleni u marketima, magacinima ili na poslovima pakovanja robe, gde naše čujuće kolege za ista radna mesta ostvaruju veća primanja. Situacija je posebno teška van Beograda, gde su mogućnosti zapošljavanja znatno manje, što dodatno produbljuje socijalnu nejednakost.  Nedostatak socijalnih povlastica dodatno otežava svakodnevni život. Za razliku od nekih drugih kategorija osoba sa invaliditetom, nemamo pravo na popuste za osnovne životne troškove, poput komunalija, bankarskih usluga, interneta i telefona, iako su nam upravo ove usluge neophodne za komunikaciju putem video-poziva i aplikacija. Zahtevamo uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalne troškove po ugledu na mere koje postoje za energetski ugrožene kupce.  Poseban ekonomski teret nose korisnici kohlearnih implanata. Oni se u sistemu često tretiraju kao „izlečeni“, iako žive uz stalnu zavisnost od skupe medicinske tehnologije. Kvar procesora ili redovna nabavka baterija često koštaju više od prosečne plate, što mnoge porodice dovodi u rizik od siromaštva. Korisnici kohlearnih implanata, kada skinu uređaj, takođe su gluve osobe. Zbog toga zahtevamo da se korisnicima kohlearnih implanata prizna 100% telesno oštećenje, imajući u vidu njihovu trajnu zavisnost od skupe tehnologije. Imajući u vidu sve navedeno, pozivamo Vas da u najkraćem roku inicirate sastanak sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnicima udruženja, kako bi se rešila dugogodišnja sistemska diskriminacija gluvih i nagluvih lica i korisnika kohlearnih implanata. Trenutni propisi nisu u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala.  Podsećamo da je slična inicijativa pokrenuta još 2019. godine, ali je rezultirala samo formalnim izmenama koje nisu poboljšale životne uslove naše zajednice. Savez gluvih i nagluvih Srbije, nažalost, nije uspeo da nas adekvatno zastupa, pa zahtevamo direktan dijalog sa donosiocima odluka, bez posrednika.  S poštovanjem,  Matić Borivoje tim „Borba gluvih“ 

Postoje roditelji koji svakoga dana, 24 sata, žive u punoj brizi: hrane, presvlače, vežbaju, uče, neguju, prate terapije, leče, umiruju, bude se noću i ponovo nastavljaju. To nisu tamo neki ljudi, to su naši prijatelji, naši rođaci i kolege. Oni obavljaju posao koji nikada ne prestaje. To nije izbor - to je ljubav, snaga koja je neophodna da bude prepoznata. Ovo su neke od njihovih rečenica: „Za mene je luksuz da se razbolim, jer ko će brinuti o mom detetu?“ „Šta će biti sa mojim detetom kada mene ne bude bilo?“ „Snaga majke koje mora da obuzda dete koje ima napad besa, bol koja razara srce… a taj svoj bol gutaš u tišini i znaš da moraš biti jaka, jer nema ko drugi.“ Roditelji ove dece ne mogu da rade, ne mogu da ostvare staž, ne mogu da obezbede sigurnost kako za danas tako i za budućnost. U svim zemljama oko nas, roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju zakonsku zaštitu. Prepoznat je njihov rad, njihova briga, njihova neprekidna borba. Samo Srbija još nije načinila taj korak. A vreme je! Zato predlažemo donošenje Zakona o roditelju‑negovatelju, kojim: 1. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kako maloletne tako i punoletne dece, mogu ostvarivati pun radni staž, čime bi im se uplaćivali doprinosi na teret budžeta Republike Srbije na iznos prosečne zarade u RS. 2. Ostvarenje prava zagarantovanog ovim zakonom neće isključivati pravo istih lica po bilo kom drugom zakonu ili propisu. Dobar primer iz regiona je Slovenija koja u sklopu zakona ima kategorizaciju, što omogućava da svi korisnici imaju primanja od države u skladu sa kategorijom kojoj pripadaju. Ovaj zakon može deci pružiti sigurnost, a roditeljima dostojanstven život. Usvajanje zakona Roditelj-negovatelj nije političko pitanje, ovo je pitanje brige o zajednici i onima kojima je ta pomoć neophodna. Vaša podrška možda jeste jedan minut za vas, ali za njih — znači sve. Žana Gočanin, Tatjana Mićić, Marija Tasić i tim Kreni-Promeni  

Zamislite da kasnite na lekarski pregled, produžite sastanak ili vam se dete zadrži u vrtiću nekoliko minuta duže. Vraćate se do auta i na vetrobranu vas čeka kazna koja je duplo veća od cene dnevne karte. Ne zato što niste hteli da platite, već zato što ste zakasnili nekoliko minuta. Današnji sistem ne pravi razliku između namernog izbegavanja obaveze i kratkog kašnjenja. Kazna je automatska, rigidna i nesrazmerna situaciji. Smatramo da naplata parkinga treba da bude pravedna i razumna, a ne stroga po svaku cenu. Predlažemo jednostavno i održivo rešenje: da se uvede rok od 8 dana u kojem bi građani mogli da kaznu izmire u visini dnevne karte. Time se ne ukida naplata niti se Parking servis dovodi u gubitak, već se uvodi srazmera između prekršaja i posledice. Ovakva praksa već postoji u drugim gradovima i pokazala se kao funkcionalna. Zato potpišite peticiju da se uvede rok od 8 dana za izmirenje kazne u visini dnevne karte, kako bi sistem naplate parkinga bio pravedniji i srazmeran prekršaju, umesto da automatski i rigidno kažnjava građane.