Sportski centar „Pinki“ u Zemunu decenijama je bio mesto gde su odrastale generacije. Tu su deca napravila prve sportske korake. Tu su trenirali sportisti. Tu su se okupljali građani. Danas je taj simbol Zemuna u stanju koje ne sme biti prihvatljivo ni za jedan grad koji brine o svojim ljudima. Dana 30. novembra 2025. godine u hali je došlo do pada dela plafona i vodovodnih instalacija. To nije bio „mali incident“. To je bilo ozbiljno upozorenje! U objektu svakodnevno borave deca, sportisti i rekreativci. Niko od njih ne sme da razmišlja da li je plafon iznad njihove glave bezbedan. Grad koji čeka da se dogodi tragedija – nije uradio svoj posao. Zato danas građani moraju jasno da kažu: Dosta je ignorisanja problema. Građani moraju znati: • kada rekonstrukcija počinje • koliko traje • ko je odgovoran za realizaciju ZAŠTO JE OVO BORBA ZA CEO ZEMUN? „Pinki“ nije samo sportski centar. To je mesto gde su odrasle generacije Zemunaca. To je prostor gde danas treniraju naša deca. Grad koji ulaže u sport i mlade ne dozvoljava da njegovi sportski objekti propadaju! Zemun zaslužuje bezbedan, moderan i obnovljen sportski centar. Ne za 10 godina. Ne posle još jednog incidenta. Sada! POTPIŠI PETICIJU Jedan potpis možda deluje malo. Ali hiljade potpisa znače samo jedno: Građani Zemuna neće ćutati dok se bezbednost njihove dece dovodi u pitanje. ✍️ Potpiši peticiju. ✍️ Podeli je dalje. ✍️ Pomogni da se glas građana čuje. Zemun zaslužuje bezbedan „Pinki“! Milica Đorđević i tim Kreni-Promeni Zemun

Problem koji nas sve pogađa: Svakog dana se suočavamo sa istim prizorima: kutije sa ostavljenim štencima pored puta, prljavi trotoari u gradovima i prepuni azili koji troše milione iz našeg zajedničkog budžeta na ime odšteta za ujede. Trenutni sistem čipovanja je zakazao – nesavesni vlasnici lako skidaju čipove ili napuštaju neobeležene pse, prebacujući teret svoje neodgovornosti na leđa svih nas. Zašto je ovo važno za Vas? Ako ste roditelj ili stanar: Želite čiste parkove i trotoare bez straha od zaraza. DNK registar omogućava nepogrešivo kažnjavanje onih koji ne čiste za svojim psima. Ako volite životinje: Želite kraj surovom napuštanju. DNK testom se za 30 sekundi utvrđuje ko je vlasnik majke izbačenih štenaca. Odgovornost konačno dobija ime i prezime. Ako brinete o budžetu: Srbija godišnje isplaćuje ogromne sume za odštete od ujeda i održavanje azila. Uvođenjem DNK registra, taj novac ostaje u budžetu jer sistem primorava vlasnike na red. Tehnologija koja radi: Ovo nije eksperiment. Gradovi poput Valensije (Španija) i Tel Aviva (Izrael) uvođenjem DNK baze smanjili su nečistoću na ulicama i broj napuštenih pasa za preko 80%. Prema podacima svetskih lidera u ovoj oblasti (ADN Canino i PooPrints), sama najava uvođenja baze natera 95% vlasnika da postanu savesni. Šta želimo da uradimo: Tražimo da Srbija postane prva zemlja u regionu koja koristi tehnologiju 21. veka za uvođenje komunalnog reda i humanosti. Vaš potpis je zahtev državi da prestane da sanira posledice i da konačno reši uzrok problema – neodgovorno vlasništvo. Više o uspešnim primerima iz sveta možete pročitati na zvaničnim stranicama projekata ADN Canino (Španija) i PooPrints (SAD/Kanada). Kao građanin koji svakodnevno viđa posledice tuđe neodgovornosti – od kutija sa štencima u jarku do neprohodnih trotoara – odlučio sam da pokrenem ovu inicijativu. 

SC Rakovica nudi građanima sportske i rekreativne sadržaje, služi za organizaciju sportskih takmičenja, manifestacija i utakmica. Međutim, korisnici i posetioci, među kojima su najbrojnija deca, nisu bezbedni. Svako ko koristi javni prevoz ili dolazi pešaka iz obližnjih naselja prinuđen je da preko bulevara, železničke pruge ali i lokalne saobraćajnice Vrbničke ulice, pređe na potpuno nebezbedan način, jer ne postoje pešački prelazi i trotoari koji su namenjeni za prilaz ovoj javnoj ustanovi. Rekonstrukcija koloseka koji prolaze pored SC Rakovica je urađena 2017-18 god. Tom rekonstrukcijom nije obuhvaćeno rešenje ovog problema što je za posledicu imalo saobraćajne nezgode gde su tri lica izgubila život. CRNI BILANS NEODGOVORNOSTI: • 5. mart 2023: Pogibija muškarca starosti 50 godina; • 9. septembar 2023: Pogibija muškarca na šinama; • 21. februar 2026: Pogibija Sanje V. (30), majke troje dece. S obzirom na to da je ova problematična deonica uvrštena kao “Prva faza” rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla, da rekonstrukcija druge i treće faze traje punih 8 godina i imajući u vidu da JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju nema planiranih aktivnosti za izradu tehničke dokumentacije te deonice, insistiramo da se realizacija konkretnog rešenja ovog problema vrši po HITNOM postupku i nezavisno od pomenute rekonstrukcije bulevara! Jer dok se planovi menjaju, a rokovi pomeraju, životi naših sugrađana nemaju reprizu – zahtevamo rešenje odmah! Ljudski život je jedina vrednost koja se ne može nadoknaditi i niko nema pravo da ignoriše jasne rizike i opasnost sa kojima se ljudi svakodnevno susreću. 

Navedeni objekat nalazi se na trećem spratu stambene grade bez funkcionalnog lifta, zbog čega su roditelji primorani da decu sa poteškoćama u razvoju vode do objekta spiralnim uskim stepeništem, koje nema čak ni adekvatne gelendere za pridržavanje. Izvođenje građevinskih radova, kao i drugih radova na instalaciji i opremi u zajedničkim delovima stambene zgrade moguće isključivo na osnovu odluka Skupštine stanara i na teret sredstava zajedničke stambene zajednice, što do sada nije realizovano.  Na sajtu Dnevnog boravka „Stari grad“ istaknuto je i da se u blizini nalazi gradski park, velike površine, sa zelenilom i prostorom za šetnju sa klupama za odmor, opremljen adekvatnim mobilijarom. Međutim Pionirski park je nezvanično promenio namenu i više ne pruža bezbedan prostor prilagođen korisnicima. Da Dnevni boravak ne bude napor, niti rizik, već podrška i sigurnost, potpiši peticiju! Aleksandra Dujović i Kreni-Promeni  

Reka Vlasina nije građevinska parcela. Ona je javno dobro. Najnovija intervencija podrazumeva izgradnju betonskog zida koji trajno menja izgled obale i način na koji građani koriste prostor. Kada se ovakva intervencija sprovodi, standard transparentnosti mora biti najviši. Poseban problem predstavlja netransparentnost postupka javne rasprave. Dokument o obaveštenju postoji, ali javnosti nisu dostupni zapisnici, primedbe, odgovori na primedbe niti kompletna prateća dokumentacija. Bez javno dostupnih podataka, građani nemaju mogućnost da provere kako je postupak sproveden i na koji način su njihovi interesi razmatrani. Po zakonu, svako lice čije je pravo ili pravni interes ugrožen postaje stranka u postupku i mora biti obavešteno i uključeno pre donošenja odluke. Građani koji žive uz obalu neposredno su pogođeni – zaklanjanjem pogleda, promenom reljefa priobalja i ograničavanjem pristupa reci, što direktno utiče na način korišćenja njihove imovine, kvalitet života i potencijalnu vrednost nepokretnosti. Uprkos tome, nijedan od građana čija su prava i pravni interesi ovim projektom zahvaćeni nije blagovremeno i neposredno obavešten o planiranoj izgradnji. Radovi su započeti bez prethodnog individualnog obaveštenja lica koja po zakonu imaju status stranaka u postupku, čime je onemogućeno njihovo učešće, iznošenje primedbi i zaštita sopstvenih prava pre donošenja i sprovođenja odluke. Ova peticija nije protiv zaštite od poplava. Ona je za zakonitost, proporcionalnost i poštovanje prava meštana. Reka mora ostati vidljiva. Prostor mora ostati javan. Odluke moraju biti transparentne. Tim Kreni-Promeni Vlasotince 

Naši zahtevi su sledeći: pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka kroz izmenu Zakona o PIO; uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalije po ugledu na energetski ugrožene kupce; priznavanje korisnicima kohlearnih implanata 100% telesnog oštećenja zbog zavisnosti od skupe tehnologije. Problem diskriminacije u Zakonu o PIO ogleda se u članu 155, koji priznaje naknadu za telesno oštećenje samo ukoliko je ono nastalo na radu. To u praksi znači da hiljade ljudi sa urođenim ili ranim gubitkom sluha ostaju bez ikakvih primanja po osnovu svog invaliditeta, iako su im troškovi života značajno veći. Zahtevamo izmenu ovog člana kako bi se obezbedilo pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka. Poseban problem predstavlja teško zapošljavanje gluvih i nagluvih osoba. Uprkos zakonskim kvotama, poslodavci i dalje izbegavaju njihovo zapošljavanje. Mi smo kategorija teže zapošljivih lica kojoj država mora pružiti dodatnu zaštitu, jer često radimo za zagarantovani minimalac bez mogućnosti napredovanja. U praksi smo najčešće zaposleni u marketima, magacinima ili na poslovima pakovanja robe, gde naše čujuće kolege za ista radna mesta ostvaruju veća primanja. Situacija je posebno teška van Beograda, gde su mogućnosti zapošljavanja znatno manje, što dodatno produbljuje socijalnu nejednakost.  Nedostatak socijalnih povlastica dodatno otežava svakodnevni život. Za razliku od nekih drugih kategorija osoba sa invaliditetom, nemamo pravo na popuste za osnovne životne troškove, poput komunalija, bankarskih usluga, interneta i telefona, iako su nam upravo ove usluge neophodne za komunikaciju putem video-poziva i aplikacija. Zahtevamo uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalne troškove po ugledu na mere koje postoje za energetski ugrožene kupce.  Poseban ekonomski teret nose korisnici kohlearnih implanata. Oni se u sistemu često tretiraju kao „izlečeni“, iako žive uz stalnu zavisnost od skupe medicinske tehnologije. Kvar procesora ili redovna nabavka baterija često koštaju više od prosečne plate, što mnoge porodice dovodi u rizik od siromaštva. Korisnici kohlearnih implanata, kada skinu uređaj, takođe su gluve osobe. Zbog toga zahtevamo da se korisnicima kohlearnih implanata prizna 100% telesno oštećenje, imajući u vidu njihovu trajnu zavisnost od skupe tehnologije. Imajući u vidu sve navedeno, pozivamo Vas da u najkraćem roku inicirate sastanak sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnicima udruženja, kako bi se rešila dugogodišnja sistemska diskriminacija gluvih i nagluvih lica i korisnika kohlearnih implanata. Trenutni propisi nisu u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala.  Podsećamo da je slična inicijativa pokrenuta još 2019. godine, ali je rezultirala samo formalnim izmenama koje nisu poboljšale životne uslove naše zajednice. Savez gluvih i nagluvih Srbije, nažalost, nije uspeo da nas adekvatno zastupa, pa zahtevamo direktan dijalog sa donosiocima odluka, bez posrednika.  S poštovanjem,  Matić Borivoje tim „Borba gluvih“ 

Postoje roditelji koji svakoga dana, 24 sata, žive u punoj brizi: hrane, presvlače, vežbaju, uče, neguju, prate terapije, leče, umiruju, bude se noću i ponovo nastavljaju. To nisu tamo neki ljudi, to su naši prijatelji, naši rođaci i kolege. Oni obavljaju posao koji nikada ne prestaje. To nije izbor - to je ljubav, snaga koja je neophodna da bude prepoznata. Ovo su neke od njihovih rečenica: „Za mene je luksuz da se razbolim, jer ko će brinuti o mom detetu?“ „Šta će biti sa mojim detetom kada mene ne bude bilo?“ „Snaga majke koje mora da obuzda dete koje ima napad besa, bol koja razara srce… a taj svoj bol gutaš u tišini i znaš da moraš biti jaka, jer nema ko drugi.“ Roditelji ove dece ne mogu da rade, ne mogu da ostvare staž, ne mogu da obezbede sigurnost kako za danas tako i za budućnost. U svim zemljama oko nas, roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju zakonsku zaštitu. Prepoznat je njihov rad, njihova briga, njihova neprekidna borba. Samo Srbija još nije načinila taj korak. A vreme je! Zato predlažemo donošenje Zakona o roditelju‑negovatelju, kojim: 1. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kako maloletne tako i punoletne dece, mogu ostvarivati pun radni staž, čime bi im se uplaćivali doprinosi na teret budžeta Republike Srbije na iznos prosečne zarade u RS. 2. Ostvarenje prava zagarantovanog ovim zakonom neće isključivati pravo istih lica po bilo kom drugom zakonu ili propisu. Dobar primer iz regiona je Slovenija koja u sklopu zakona ima kategorizaciju, što omogućava da svi korisnici imaju primanja od države u skladu sa kategorijom kojoj pripadaju. Ovaj zakon može deci pružiti sigurnost, a roditeljima dostojanstven život. Usvajanje zakona Roditelj-negovatelj nije političko pitanje, ovo je pitanje brige o zajednici i onima kojima je ta pomoć neophodna. Vaša podrška možda jeste jedan minut za vas, ali za njih — znači sve. Žana Gočanin, Tatjana Mićić, Marija Tasić i tim Kreni-Promeni  

Zamislite da kasnite na lekarski pregled, produžite sastanak ili vam se dete zadrži u vrtiću nekoliko minuta duže. Vraćate se do auta i na vetrobranu vas čeka kazna koja je duplo veća od cene dnevne karte. Ne zato što niste hteli da platite, već zato što ste zakasnili nekoliko minuta. Današnji sistem ne pravi razliku između namernog izbegavanja obaveze i kratkog kašnjenja. Kazna je automatska, rigidna i nesrazmerna situaciji. Smatramo da naplata parkinga treba da bude pravedna i razumna, a ne stroga po svaku cenu. Predlažemo jednostavno i održivo rešenje: da se uvede rok od 8 dana u kojem bi građani mogli da kaznu izmire u visini dnevne karte. Time se ne ukida naplata niti se Parking servis dovodi u gubitak, već se uvodi srazmera između prekršaja i posledice. Ovakva praksa već postoji u drugim gradovima i pokazala se kao funkcionalna. Zato potpišite peticiju da se uvede rok od 8 dana za izmirenje kazne u visini dnevne karte, kako bi sistem naplate parkinga bio pravedniji i srazmeran prekršaju, umesto da automatski i rigidno kažnjava građane.  

Ova peticija je važna jer je projekat izgradnje akvarijuma i delfinarijuma uveden bez transparentne procedure, bez javne rasprave i bez konsultacija sa građanima i stručnom javnošću. Odluke koje trajno menjaju prostor grada i utiču na životnu sredinu ne smeju se donositi bez demokratskog procesa i stručne analize. U trenutku kada se država već intenzivno zadužuje zbog projekata vezanih za Expo 2027, postavlja se pitanje prioriteta. Da li je akvarijum zaista nužan trošak ili još jedan megalomanski projekat za koji se građani ne pitaju? Planirana izgradnja predviđena je na Ušću – jednoj od retkih preostalih zelenih i ekološki značajnih zona Beograda. Ovaj prostor ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, kvaliteta vazduha i javnog prostora dostupnog svim građanima. Njegova komercijalizacija i dodatna betonizacija predstavljaju trajno narušavanje javnog interesa. Istovremeno, širom sveta se delfinarijumi zatvaraju, a uzgoj morskih sisara za komercijalne svrhe se zabranjuje. Zemlje poput Francuske, Kanade, Belgije, Luksemburga, Čilea, Meksika i Kostarike donele su zakone kojima zabranjuju držanje i razmnožavanje delfina i kitova u zabavne i komercijalne svrhe. Meksiko je 2022–2023. godine usvojio izmene zakona kojima se zabranjuje razmnožavanje morskih sisara u zatočeništvu i njihovo korišćenje u zabavne svrhe. Slične zabrane ili postupno gašenje delfinarijuma sprovedeni su i u Indiji (koja je još 2013. zabranila delfinarijume), Hrvatskoj (zabrana držanja kitova i delfina u zatočeništvu), kao i u Sloveniji i Kipru. Ovaj globalni trend zasniva se na naučnim i etičkim argumentima: delfini su visoko inteligentna i društvena bića koja u prirodi prelaze desetine kilometara dnevno i žive u složenim društvenim zajednicama. Zatvaranje u ograničene bazene, izloženost buci i stalnim interakcijama sa publikom dovode do hroničnog stresa, poremećaja ponašanja, zdravstvenih problema i prerane smrtnosti. Srbija, kao kontinentalna zemlja bez izlaza na more, nema prirodne uslove niti dugogodišnje institucionalno iskustvo u radu sa morskim sisarima. Pitanje stručnosti, infrastrukture, transporta i dugoročnog obezbeđivanja adekvatnih uslova dodatno pojačava zabrinutost. U kontekstu postojećih problema u sistemu brige o životinjama, otvaranje objekta koji zahteva izuzetno specifične standarde predstavlja ozbiljan rizik. Istovremeno, postoje savremeni i etički prihvatljivi edukativni modeli na primer digitalni i interaktivni edukativni centri koji omogućavaju učenje bez zatočeništva životinja. Sredstva planirana za izgradnju ovakvog projekta mogla bi biti usmerena ka hitnijim i društveno odgovornijim prioritetima: unapređenju uslova u prihvatilištima za napuštene životinje, sistemskim programima sterilizacije i odgovornog vlasništva, rešavanju dugogodišnjih problema prenatrpanosti i neadekvatnog prostora u zoološkom vrtu, uklanjanju divljih deponija, uređenju nehigijenskih naselja i ulaganjima u projekte prečišćavanja vode i unapređenja kvaliteta vazduha. U trenutku kada svet napušta modele zabave zasnovane na zatočeništvu morskih sisara, Beograd ne bi smeo da ide korak unazad. Ova peticija je poziv na odgovorno upravljanje javnim prostorom i sredstvima, zaštitu prirodnih zona i usklađivanje sa savremenim etičkim i ekološkim standardima. Tim za dobrobit životinja, Kreni-Promeni;

U Srbiji danas osobe koje su na istoj terapiji, insulinu, nemaju ista prava. Iako su senzori za kontinuirano merenje glukoze (CGM) i insulinske pumpe danas standard lečenja, kod nas su dostupni samo pojedinim grupama pacijenata. Dok jedni imaju pristup savremenim medicinskim pomagalima, drugi su isključeni samo zbog uzrasta, tipa dijabetesa ili trenutka postavljanja dijagnoze, iako su u istoj medicinskoj situaciji. Bez savremenih medicinskih pomagala, život sa dijabetesom podrazumeva stalnu neizvesnost. Nagle hipoglikemije mogu da se dogode tokom sna, na poslu, u saobraćaju ili u školi, često bez ikakvog upozorenja. Svaka teža hipoglikemija nosi rizik od gubitka svesti, povreda, trajnih posledica, pa i smrtnog ishoda.  Savremena medicinska pomagala direktno menjaju ove situacije. Kontinuirano praćenje glukoze omogućava pacijentima da u realnom vremenu vide kretanje šećera u krvi, da dobiju upozorenja pre nego što dođe do opasnog pada ili naglog skoka, i da na vreme reaguju, obrokom, korekcijom terapije ili traženjem pomoći. Tokom noći, ova oprema često znači razliku između bezbednog sna i ozbiljnog zdravstvenog rizika. Dugoročno, preciznija i stabilnija kontrola šećera smanjuje rizik od teških komplikacija, oštećenja vida, bubrega, nerava i srca. To ljudima omogućava da duže ostanu radno sposobni, samostalni i uključeni u svakodnevni život, umesto da se suočavaju sa trajnim posledicama bolesti. Ova peticija je važna jer traži sistem u kojem pravo na savremenu terapiju zavisi od medicinske potrebe, a ne od administrativnih podela. Sistem koji sprečava komplikacije umesto da ih kasnije skupo leči, i koji ljudima omogućava sigurniji i dostojanstveniji život. Potpisivanjem ove peticije borimo se za jednaka prava, savremeno lečenje i stvarnu zaštitu zdravlja svih osoba na insulinskoj terapiji. Senka Kostić i tim Kreni-Promeni  

Razlozi za zabranu Zdravstveni razlozi: . Benzinski duvači lišća proizvode izuzetno visok nivo buke, koji često prelazi granice bezbedne za ljudsko zdravlje i dugoročno može dovesti do oštećenja sluha, hroničnog stresa, povišenog krvnog pritiska i poremećaja sna. . Upotreba ovih uređaja posebno ugrožava osobe koje rade noćne i smenske poslove, decu, starije osobe, hronične bolesnike i ljude koji rade od kuće. . Duvanjem se u vazduh podižu i raspršuju fekalne čestice (izmet životinja), prašina, bakterije i gljivice, koje se potom udišu, čime se povećava rizik od respiratornih i infektivnih oboljenja. . Ovi uređaji raznose polen različitih biljnih vrsta i alergena, često u visokoj koncentraciji, što može ozbiljno pogoršati stanje osoba koje pate od alergija, astme i drugih respiratornih problema, te direktno utiče na zdravlje naših sugrađana. Ekološki razlozi: . Benzinski duvači lišća emituju značajne količine izduvnih gasova, uključujući ugljen-monoksid, benzen, formaldehid i sitne PM čestice, koje direktno zagađuju vazduh. Jedan sat rada benzinskog duvača može proizvesti količinu zagađenja uporedivu sa dugom vožnjom automobila, što ih čini nesrazmerno štetnim u odnosu na korist koju pružaju. . Umesto da uklanjaju otpad, ovi uređaji ga samo premeštaju, dodatno raspršujući zagađujuće čestice po okolini. . Intenzivna buka i vibracije negativno utiču na urbani ekosistem, uznemiravaju ptice i druge životinje i narušavaju prirodnu ravnotežu u gradskim sredinama. Ugroženost radnika na terenu: • Radnici koji rukuju ovim uređajima su u najvećem riziku jer su direktno i dugotrajno izloženi buci od preko 100 decibela i visokim koncentracijama toksičnih gasova u "zoni disanja", što bez maksimalne zaštite dokazano vodi do trajnog oštećenja sluha, hroničnih bolesti pluća i neuroloških problema. Razlozi vezani za kvalitet života: . Upotreba motornih duvača lišća u ranim jutarnjim i dnevnim satima ozbiljno narušava pravo građana na mir, odmor i san. . Kontinuirana buka negativno utiče na koncentraciju, mentalno zdravlje i opšti osećaj sigurnosti i blagostanja u zajednici. . Ovakva praksa stvara nepotrebno neprijateljsko i stresno okruženje u stambenim naseljima. Primeri dobre prakse iz sveta: . Brojni gradovi i opštine širom sveta već su uveli potpune zabrane ili stroga ograničenja upotrebe benzinskih duvača lišća zbog njihovog negativnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu. . Gradovi u Sjedinjenim Američkim Državama, poput Vašingtona, Kembridža (Masačusets), Portlanda (Oregon) i Južne Pasadene (Kalifornija), uveli su zabrane ili planove za potpuno ukidanje ovih uređaja. . U evropskim gradovima sve su prisutnije inicijative za ograničavanje ili zabranu ovakvih mašina u cilju smanjenja buke i zagađenja u urbanim sredinama. Ekološki prihvatljive alternative: . Ručno čišćenje pomoću metli i grabulja, koje je potpuno tiho i ne proizvodi zagađenje. . Električni ili baterijski uređaji sa znatno nižim nivoom buke i bez izduvnih gasova. . Prilagođene politike održavanja zelenih površina koje podrazumevaju ostavljanje lišća tamo gde ono ne predstavlja bezbednosni problem, čime se dodatno podržava biodiverzitet. Zabrana benzinskih duvača lišća predstavlja odgovoran korak ka: . zaštiti zdravlja građana . unapređenju kvaliteta života u stambenim zonama . očuvanju životne sredine . stvaranju tiših, zdravijih i humanijih gradova Pozivamo nadležne institucije da prepoznaju ozbiljnost ovog problema i preduzmu konkretne korake u interesu svih građana. Linkovi istraživanja: Studija Akustičkog društva Finske dokazuje da benzinski duvači emituju niskofrekventnu buku koja, za razliku od običnih zvukova, nesmetano prolazi kroz zidove i prozore zgrada, uznemiravajući ljude u zatvorenom prostoru na udaljenosti većoj od 200 metara. https://www.akustinenseura.fi/wp-content/uploads/2013/08/o46.pdf Ovaj tekst na sajtuThe Nature of Cities dokazuje da benzinski duvači uništavaju urbani ekosistem jer uklanjaju gornji sloj zemljišta i korisne insekte, dok istovremeno emituju kancerogene PM2.5 čestice koje uzrokuju ozbiljne respiratorne i kardiovaskularne bolesti kod ljudi. https://www.thenatureofcities.com/TNOC/2022/06/20/blowing-in-the-wind-leaf-blower-disservices-for-human-and-ecosystem-health-in-the-city/ Ova studija dr. Lincolna sa Harvarda dokazuje da benzinski duvači stvaraju ekstremno zagađenje vazduha i buku niskih frekvencija koja prodire kroz zidove, uzrokujući kod građana hronični stres, oštećenje sluha i povećan rizik od oboljenja srca i pluća. https://www.beaconsfield.ca/storage/app/media/ma-ville/vivre-a-beaconsfield/bon-voisin/leaf_blowers_health_lincoln.pdf Ovaj izveštaj kalifornijske agencije (California Air Resources Board) dokazuje da benzinski duvači emituju kancerogene materije poput benzena i 1,3-butadiena direktno u zonu disanja radnika, dok njihova buka često prelazi dozvoljene bezbednosne granice, što bez redovne upotrebe zaštitne opreme vodi do ozbiljnih hroničnih oboljenja i trajnog oštećenja sluha. https://ww2.arb.ca.gov/sites/default/files/2018-11/Health%20and%20Environmental%20Impacts%20of%20Leaf%20Blowers.pdf  

Da li ste znali da najveći dom zdravlja u regionu već više od godinu i po dana nema ultrazvuk za snimanje kukova za bebe na odeljenju pedijatrije? Iz ovog doma zdravlja deca se prebacuju na opšte odeljenje ili u neke druge zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite. Tokom jednog meseca postoji samo 40 termina, što je za najmnogoljudniju opštinu na Balkanu nedovoljno. Termin se čeka minimum mesec i po dana i zbog toga je većina roditelja prinuđena da se snađe u privatnim zdravstvenim ustanovama. Pozivamo Vas da potpišete ovu peticiju i pomognete porodicama da ostvare svoje pravo na besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Lana Čorak i Kreni-Promeni tim Novi Beograd