U delu Đerdapske ulice u Nišu od broja 74 do 104 nema nijedne bandere ni javne rasvete, iako se osnovna škola i vrtić nalaze na samo nekoliko desetina metara od ovog potpuno neosvetljenog dela. Svakog dana, naša deca prolaze ovuda kroz mrak. Zbog parkiranih automobila često moraju da zađu na kolovoz kako bi ih zaobišli, što stvara osećaj straha i nesigurnosti – i kod dece i kod ostalih sugrađana. Ulica je uska, a trotoari često neprohodni, pa pešaci hodaju tik pored automobila. Kada padne mrak, taj put do kuće postaje još opasniji i neprijatniji. Takođe, ovo predstavlja veliki problem i vozačima jer bez rasvete je teško uočiti pešake, posebno decu koja se kreću između parkiranih vozila, pa je rizik od nezgoda mnogo veći nego što bi trebalo da bude. Verujemo da je potpuno neprihvatljivo da deca, stanovnici ovog kraja, ali i vozači svakodnevno budu izloženi opasnosti samo zato što ulica nema osnovno – svetlo. Rasveta nije luksuz, već elementarna bezbednost. Zato ovom peticijom tražimo da se hitno postave bandere i javna rasveta u ovom delu Đerdapske ulice, kako bi se i pešaci i vozači kretali bez straha i brige. Naš cilj je jednostavan: da put kojim svakodnevno prolazimo bude bezbedan, osvetljen i normalan za život svih nas. Matija Đorđević i tim Kreni-Promeni Medijana

Ovakva podrška nije novina. U pojedinim gradovima Srbije ovaj model već postoji. U Beogradu je đačka pomoć postala standard, a naši Kreni-Promeni timovi su se u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Golupcu izborili da i tamo deca dobiju podršku za udžbenike.  Pogled u region takođe pokazuje da besplatni udžbenici postoje u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Novi Sad, drugi najveći grad u Srbiji, za sada ne obezbeđuje nikakvu pomoć roditeljima osnovaca, osim udžbenike za đake prvake. Za porodice sa dvoje ili više dece, trošak polaska u školu predstavlja ozbiljan udar na kućni budžet: samo udžbenici i školski pribor često koštaju preko 25.000 dinara po detetu, što za dve školske torbe iznosi i više od 50.000 dinara. Mnogi roditelji odriču se osnovnih potreba kako bi deci obezbedili ono što bi trebalo da bude osnovno pravo - besplatno obrazovanje zagarantovano Ustavom Republike Srbije. Uvođenje đačke pomoći od 20.000 dinara godišnje nije luksuz, već odgovorno i nužno ulaganje. To je mera koja pokazuje da grad brine o svojim porodicama, razume visoke troškove obrazovanja i želi da stane uz svoju decu. Zato tražimo da Skupština Grada Novog Sada usvoji odluku o uvođenju đačke pomoći od 20.000 dinara za svako dete od 1. do 8. razreda, i da se ova podrška obezbedi u budžetu koji će biti usvojen u narednih mesec dana za 2026. godinu. 

Građani koji žive u ulici Vojvode Radomira Putnika u Pančevu, posebno u delu ispred kućnih brojeva 2, 2a, 4 i 6, ukazuju na dugotrajan i izražen problem prekomerne brzine vozila. Ulica je pravolinijska, pregledna i često se koristi kao „prečica“, zbog čega vozači neretko voze brže od dozvoljenog ograničenja. To stvara povećan rizik od saobraćajnih nezgoda, naročito imajući u vidu da se radi o delu ulice u kojem se svakodnevno kreću deca, stariji sugrađani i pešaci koji prelaze kolovoz ka obližnjim objektima i stambenim ulazima. U prethodnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, nagla kočenja i situacije u kojima je bezbednost stanovnika bila ugrožena. Građani smatraju da je neophodno preduzeti preventivne mere kako bi se bezbednost povećala i kako bi se sprečile potencijalne teže posledice, te molimo nadležnu službu da ovu inicijativu razmotri u najkraćem roku.   Tim Kreni-Promeni Pančevo

Apoteka Beograd je u decenijama iza nas preživela sve: ratove, poplave i pandemije, ali ne može da preživi ovu državnu i gradsku vlast. Tačno 195 godina od otvaranja prve moderne beogradske apoteke, čija se tradicija nastavlja kroz Apotekarsku ustanovu „Beograd“, ova zdravstvena ustanova stoji na ivici gašenja. I sve to zbog nebrige svog osnivača, Grada Beograda, i nadležnog Ministarstva zdravlja. Danas Apoteka Beograd posluje uz: • blokirane račune, • sedam neisplaćenih plata, • prazne police, • masovan odlazak zaposlenih, • gašenje 47 apoteka, • i činjenicu da je od pet apoteka sa noćnim dežurstvom ostala samo jedna. Sve to posledica je državne i gradske nebrige, kao i postavljanja partijskog menadžmenta koji ne ume da vodi javni sistem od strateškog značaja. Najugroženiji su građani. I to posebno deca. Institut za majku i dete i Tiršova snabdevaju se kod Apoteke Beograd jer privatne apoteke nemaju dovoljne zalihe. Farmaceuti zaposleni u Apotekama Beograd ručno prave sirupe koje niko drugi ne može da obezbedi. A Grad Beograd, kao osnivač, i Ministarstvo zdravlja, kao nadležno za zdravstveni sistem ćute. Time direktno ugrožavaju javno zdravlje. Lekovi nisu roba kao svaka druga. Lek je strateški resurs. Država i grad moraju imati kontrolu nad distribucijom, a ne prepuštati je privatnim monopolima. Kada se jednom ugasi javna apotekarska mreža, onda nema povratka. Nećemo dozvoliti da posle 195 godina tradicije, Beograd ostane bez svojih apoteka i bez sigurnosti da građani mogu doći do leka kada im je najpotrebniji. Tim Kreni-Promeni

U Obrenovačkim vrtićima svakodnevno boravi oko 2000 mališana. Uslovi u mnogim objektima za boravak dece su daleko od onih kakvi bi trebalo i moralo da budu. U vrtiću "Nevena" prokišnjava plafon na više mesta, razbijena su stakla na prozorima, dvorište i elementi za igru su nebezbedni. Staza dvorišta vrtića "Zeka", kao i samo dvorište, su neuređeni i opasni za decu.  U vrtiću "Ciciban" pored potpuno neuslovnih toaleta za najmlađe nema ni osnovnih sredstava za ličnu higijenu...Ovo su samo neki od primera koji su postali bitno pitanje bezbednosti dece. Zbog ovakvog stanja u vrtićima može vrlo lako doći do povrede dece, što se nemali broj puta već desilo. https://i.ibb.co/4RGLDRtW/bez.png Pored ovih, okom vidljivih problema, veliki problem je taj što roditelji plaćaju sanaciju svega ovoga kroz "Roditeljski dinar", iako je finansiranje sanacije tih problema obaveza Opštine. Od roditelja se očekuje da finansiraju sve potrebe vrtića, od dečijeg pribora za rad, do mnogobrojnih popravki i nabavki. Opština u svom budžetu u ovoj i prethodnim godinama nema predviđena sredstva za finansiranje tekuđeg održavanja za vrtiće. Obećani su nam besplatni vrtići, a umesto toga smo dobili loše uslove i dodatne troškove. Mi ovom peticijom zahtevamo da se ova stavka uvrsti u budžet do 10. decembra 2025. godine. Kreni-Promeni Tim Obrenovac

Svakog dana deca i odrasli prelaze ovaj bulevar bez obeleženog pešačkog prelaza – na sopstveni rizik! Automobili jure, a pešaci stoje i čekaju da ih neko primeti. Ljudi rizikuju živote prelazeći bulevar, to znači da je zebra osnovna potreba građana i obaveza grada! Grad koji ne brine o bezbednosti svojih građana ne može da se nazove bezbednim. Zato zahtevamo da se obeleži pešački prelaz i postavi odgovarajuća saobraćajna signalizacija, kako bi svako mogao da pređe bulevar bez straha i rizika. Jedna zebra možda deluje kao sitnica, ali ona pravi ogromnu razliku – između nepažnje i odgovornosti, između grada koji ćuti i grada koji zaista brine. Bezbednost pešaka mora biti prioritet, a ne luksuz. Zato tražimo da grad reaguje odmah i pokaže da mu je stalo do ljudi koji u njemu žive. Jer zebra nas ne razdvaja — zebra nas spaja.  Filip Milosavljević i Tim Kreni-Promeni Niš (Pantelej) 

Zamislite da vazduh koji dišemo možete da vidite. Ne maglu i smog koje već vidimo zimi, već mikroskopske čestice koje lebde svuda oko nas - one koje udišemo dok šetamo, dok se grejemo, dok deca idu u školu. Te čestice zovemo PM čestice (posebno PM2.5 i PM10). Iako ih ne vidimo, one su svuda oko nas i imaju ozbiljne posledice po zdravlje: kašalj, otežano disanje, slabiju koncentraciju, loš san i povećan rizik od bolesti pluća i srca. Zagađenje vazduha ovim česticama već godinama spada u ključni javnozdravstveni problem u Srbiji, kako u gradovima, tako i u prigradskim sredinama. Prema podacima sa platformi AirVisual i State of Global Air, prosečna godišnja koncentracija PM2.5 u Nišu iznosi oko 30 µg/m³, što je šest puta više od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) od 5 µg/m³ — svrstavajući time naš grad među najzagađenije u zemlji. Glavni uzrok nisu fabrike, već dim iz individualnih ložišta i starih peći. Dok se mnogi trude da pređu na čistije izvore energije, visoke cene grejanja i ograničene subvencije onemogućavaju većinu domaćinstava da to uradi. Zato tražimo da Grad Niš uvede sistem subvencionisanja filtera za dimne gasove na individualnim ložištima. Takvim filterima mogle bi se smanjiti emisije štetnih čestica i do 90%, a istovremeno su pristupačni, laki za održavanje i ne zahtevaju velike promene postojećih sistema grejanja. Kvalitet vazduha nije luksuz — to je osnovno pravo. Priča o PM česticama nije priča o brojevima, već o ljudima: o svakom detetu koje diše punim plućima, o svakoj baki ili deki koji više ne kašlju kad se spusti magla, o svakom gradu koji može da bude primer.  Govorimo o životu, zdravlju i budućnosti. Jer čist vazduh nije ideologija — to je zajednički cilj. Kreni-Promeni Niš

1. Dekan protiv studenata Patrik Drid je prvi dekan koji je pozvao policiju na sopstvene studente. Posledica toga bila je intervencija u prostorijama fakulteta, upotreba biber-spreja, fizičko nasilje i hapšenja. Umesto da stane uz svoje studente dekan Drid je ponudio pendrek za njih. Takav postupak nije dostojan nijedne javne funkcije, a kamoli najvišeg priznanja grada. 2. Akademska sramota ne može postati gradska čast Dekan koji je cepao studentske plakate, omalovažavao proteste i javno vređao sopstvene studente nazivajući ih  „blokaderima“ nije dostojan ove visoke nagrade. Njegovo ponašanje vređa duh univerziteta i gazi osnovne vrednosti slobode mišljenja. 3. Oktobarska nagrada nije politički poklon za lojalnost Oktobarska nagrada nije bonus za poltronstvo. Ona pripada onima koji su svojim delom zadužili grad, a ne onima koji izvršavaju političke naloge. Dodela nagrade Patriku Dridu bila bi poruka da je lojalnost važnija od integriteta. Novi Sad ne sme poslati takvu poruku. Zato zahtevamo: Da se predlog za dodelu Oktobarske nagrade Patriku Dridu povuče sa dnevnog reda svečane sednice Skupštine Novog Sada zakazane za 22. oktobar 2025. godine i da se o njemu ne glasa. Novosadski tim Kreni-Promeni 

 Svakog dana, deca i odrasli prelaze ovu ulicu bez obeleženog prelaza – na sopstveni rizik!  Automobili jure, a pešaci samo čekaju da ih neko primeti.  Ako ljudi svakog dana moraju da rizikuju prelazeći tu ulicu, to znači da pešački prelaz nije luksuz već potreba gradjana i obaveza grada! Grad koji ne brine o svojim gradjanima, ne moze da se zove bezbednim. Zato tražimo da se obeleži pešački prelaz i postavi signalizacija,kako bi svako mogao da predje ulicu bez straha. Jedna zebra mozda deluje kao sitnica, ali pravi ogromnu razliku izmedju nepažnje i odgovornosti, izmedju grada koji ćuti i grada koji stvarno brine. Bezbednost pešaka mora biti prioritet, a ne luksuz. Zato tražimo da grad reaguje odmah i pokaže da mu je stalo do ljudi koji u njemu žive. Jer nas zebra ne razdvaja - zebra nas spaja.  Dušan Anđelković i Tim Kreni-Promeni Niš (Palilula) 

Pre 5.000 godina, početkom trećeg milenijuma pre nove ere, u neolitskim naseljima na ostrvu Orkni u blizini severne Škotske, stanovnici su izgradili kanale obložene kamenom, duboke 35-60 centimetara. Tako su su odvodili otpadne vode i fekalije od nužnika do obližnje litice gde se sadržaj izlivao u more. Pre oko 4.000 godina, dva milenijuma pre nove ere, Palata Knosos na Kritu, imala je kanalizacione odvode iz svakog dela palate. Glavni kanalizacioni odvod je bio obložen kamenom i u njega je veliki broj kanala „dovodio“ kišnicu. Jake kiše, koje su periodično padale, čistile su kanalizaciju. U Mesopotamiji su palate iz prvog milenijuma pre nove ere imale odvode koji su bili obloženi blokovima asfalta. Dakle, pre tri hiljade godina. Manje napredni samim tim i manje zdravi načini odvođenja kanalizacije, bili su tipični za klasičnu Grčku i Rim. U četvrtom veku pre nove ere, cevi su išle od kuća do kolektora, na ulicama, koje su povremeno praznili privatni preduzimači. Izgradnja prvih objekata kanalizacije u Beogradu započeta je 1905. godine. Izrada Generalnog projekta Beogradske kanalizacije poverena je višem inženjeru Dušanu Ninkoviću. Do 1910. godine izgrađeno je više od 2.000 metara kolektora i preko 7.000 metara cevnih kanala. Princip da Savu treba maksimalno štititi od izlivanja otpadnih voda i preusmeravati ih prema moćnijem Dunavu, utvrđen još 1910. godine, važi i danas. Kanalizacija je jedno od najvećih zdravstveno-bezbednosnih dostignuća civilizacije, ali u Srbiji još nije dostupna čak trećini građana. 101 milion kubnih metara otpadnih voda godišnje se stvara u Srbiji, dok se prečišćava samo 31 milion, od čega se mikrobiološki i hemijski prečišćava manje od 12 miliona kubnih metara. Otpadnim vodama nazivaju se vode koje su promenile svoj prvobitni sastav, unošenjem štetnih materija, čija prisutnost uzrokuje promenu fizičkih, hemijskih, bioloških ili bakterioloških karakteristika vode, zbog čega se ne mogu koristiti u poljoprivredi, niti u bilo koje druge svrhe. 2019. su obilne padavine u Beogradu napravile fekalnu poplavu i izazvale katastrofu u naseljima Kotež i Borča, na levoj obali Dunava. „Ovde ćemo za kanalizaciju da damo 80 miliona evra. Ja vam garantujem lično“, stajao je Aleksandar Vučić u leto 2019. godine u Borči i dodao: „Ja sam odgovoran za to. Mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo.“ U oktobru 2019. Vesić je potpisao ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednom 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. Ali, leva obala Dunava, nije dobila kanalizaciju. U Beogradu oko pola miliona stanovnika naselja Kotež, Krnjača, Ovča, Reva, Padinska Skela i Borča još nema kanalizaciju. Bolesti uzrokovane zagađenom vodom: 1. Salmoneloza 2. Melioidoza 3. Kriptosporidioza 4. Gijardija 5. Gastroenteritis 6. parazitski, a prvenstveno pljosnati crvi U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Od tada ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni, smatra se da je i dalje u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, i to fekalno-oralnim prenosom, koji se obično dešava iz kontaminirane hrane ili vode. Zbog svih navedenih razloga, zahtevamo da se u najkraćem roku reši pitanje kanalizacione mreže na levoj obali Dunava! Dragana Zrnzević i Tim Kreni-Promeni Palilula  

U vodi je pronađena bakterija legionela koja izaziva infekciju koja se manifestuje teškom upalom pluća. Iako ove bakterije žive u vodi, bolest se ne prenosi konzumiranjem vode za piće. Ona mora da dospe u respiratorni sistem – dakle udisanjem. Zato je i tuširanje tom vodom zabranjeno. Roditelji dece na hematoonkologiji prinuđeni su već mesecima da zagrevaju vodu u loncima i kuvalima kako bi svojoj deci obezbedili osnovnu higijenu. Deca koja primaju hemioterapiju ponekad imaju i preko 30 stolica u toku dana i noći. Zamislite kako izgleda kada, umesto da pustite toplu vodu i okupate dete, morate u toku noći svaki put da zagrevate vodu u šerpi – i to i do 30 puta. Ovo nije pitanje komfora i udobnosti, već osnovne higijene i dostojanstvenog lečenja ove posebno osetljive grupe pacijenata. Potpišite peticiju kako bismo zajedno izvršili pritisak na Ministarstvo zdravlja i obezbedili deci pravo na lečenje u humanim uslovima.  Tatjana Mićić, odbornica Kreni-Promeni na Novom Beogradu Tim Kreni-Promeni

Predlog izmena podrazumeva sledeće: “Uplašeni Vučić odredba” – izmena člana 290. koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj“ tako da „dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“. Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko „postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima“. Dakle, nije potrebno dovođenje u opasnost, već je dovoljno bilo kakvo protestovanje na putevima, odnosno zaustavljanje saobraćaja, čak i na lokalnom putu i čak i uz poštovanje svih bezbednosnih mera. “Marko Kričak odredba” – izmene člana 143. KZ kojima se zabranjuje snimanje razgovora ili događaja čak i u slučajevima u kojima se neko ucenjuje, ugrožava bezbednost ili sprovodi korupciju, osim ako lice koje vrši navedena krivična dela ne da pristanak. Ovim se građani odvraćaju od snimanja korupcije, pretnji ili nasilja i dovode u opasnost da, ako to urade, oni budu krivično odgovorni. To znači da, na primer, ako neki policijski službenik preti silovanjem, žrtva treba da ga lepo zamoli za saglasnost da snimi njegovu pretnju. Na ovaj način sud će u toku postupka izuzimati kao nezakonit dokaz svaki video-zapis koji nije sačinilo službeno lice na osnovu ovlašćenja suda, iako je danas snimak događaja najverodostojniji prikaz onoga što se zapravo desilo. “INFORMER/PINK odredba” – izmene člana 172. KZ kojima se uvodi zaštita od kažnjavanja za iznošenje ličnih i porodičnih prilika od strane novinara, čime se zapravo štite mediji koji krše novinarske standarde. Ovim se ukida kažnjavanje „novinara“ koji navodno nije imao nameru da naškodi ugledu i časti protivnika. Tako se omogućava, na primer, Draganu J. Vučićeviću ili Željku Mitroviću da ne budu kažnjeni za iznošenje intimnih i porodičnih prilika studentkinja, ako dokažu da nisu imali nameru da povrede čast i ugled. Možemo zamisliti kako će to izgledati u praksi. Takođe, ova odredba u budućnosti treba da legalizuje PINK spotove poput onih koji su kreirani protiv Olivera Ivanovića. To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava i koristiće se za obračun sa političkim neistomišljenicima. “Rio Tinto odredba” – objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a). Predlog ovog člana predviđa kazne za osobe koje putem informacionih tehnologija ili na drugi način učine dostupnim materijal sa savetima za izvršenje krivičnih dela. Ova norma je široko formulisana i može biti zloupotrebljena za kriminalizaciju aktivista i učesnika protesta, što izaziva opravdanu zabrinutost. Izmena bi mogla dovesti do zloupotrebe od strane izvršne vlasti, policije i tužilaštva. Široka definicija ovog dela ostavlja prostor za krivično gonjenje lica koja koriste društvene mreže ili medije za organizovanje mirnih protesta ili pozivanje na građansku neposlušnost. Blokade su u politički život ušle 2021. godine kada smo ih sa meštanima i građanima organizovali protiv koruptivnog litijumskog projekta koji je kršio pravne propise i ekološke standarde. Sada studenti i građani pribegavaju blokadama zbog korupcije koja je ubila 16 ljudi na železničkoj stanici ili zbog policijske i pravosudne brutalnosti. Građani su ti koji štite ustavni poredak od onih koji su okupirali institucije Republike Srbije. Ovim zakonom se štiti režim zasnovan na korupciji, nasilju i kršenju Ustava, a zapravo se priprema osnov za kažnjavanje građana koji brane ustavni poredak, demokratiju i vladavinu prava. Potpiši peticiju! prof. dr Vanja Bajović, advokat Srđana Vidović, dr Savo Manojlović, advokat Nikola Tadić, advokat Miloš Gajić, advokat Danilo Babić, advokat Nemanja Tonić, advokat Miloš Petrović, Danilo Pjanović i Pravni tim Kreni-Promeni