• Dečiji dodatak je naš zadatak!
    Dečiji dodatak je vrsta materijalne podrške porodicama sa nižim dohotkom koje imaju decu. Pored brojnih uslova koje porodice moraju da ostvare i sakupljanja uglavnom nepotrebne papirologije kako bi aplicirali na ovaj program, najveća mana programa jeste što ova vrsta pomoći važi samo za prvo četvoro rođene dece u porodici. Svako naredno rođeno dete - peto, šesto.. država ne prepoznaje. Iako je sasvim logično da bi ovakva vrsta pomoći doprinela poboljšanju položaja porodicama sa više dece koja su podložnija siromaštvu. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, broj porodica sa petoro i više dece su najmanje zastupljene, tek 0,4% od ukupnog broja porodica sa decom. Iako ne bi trebalo da ovo predstavlja veliki izadatak za državu, Srbija se pak nalazi među zemljama koje najmanje izdvajaju BDP-a za ovaj program podrške. Prilično je jasno da ovakva vrsta pomoći ne bi opteretila budžet, ali bi takođe bila idealna prilika da država na delu pokaže da joj briga o deci prioritet! Kristina Urošević, Marina Pavlić i Tim Kreni-Promeni
    7.010 od 8.000 Potpisa
    Autor Kreni- Promeni Picture
  • Za čisto Palićko jezero!
    Palićko jezero je prema legendi, zbog toga što je jezero nekad bilo slano, ostatak Panonskog mora i da je zapravo jezero nastalo od pastira Pavla, to jest od njegovih suza dok je napasao stado. Ljudi su prepoznali dobrobiti jezera te su u XVIII veku meštani vadili sodu iz nje, a takođe je i prepoznato lekovito dejstvo jezerskog blata. Nažalost, jezero postaje (i ostaje) zagađeno do 1960. godine, kada biljni i životinjski svet počinje da odumire u njemu. Od tog vremena do danas postojali su razni programi prečišćavanja jezera koji su bili u manjoj ili većoj meri neuspešni. Danas, Palićko jezero je zelene boje, potpuno neprovidno sa, na golo oko vidljivim sitnim česticama, puno mulja, nekad se na površini pojavi bela gusta pena, smeće, kao i uginule ribe, isto tako veoma često može da se oseti neprijatan miris kada se pored jezera prođe. Svako ko je prošao ili ima priliku da često ptolazi pored jezera ima priliku da vidi i svedoči ovome. Mi, koji imamo nešto više od 20 godina, kao meštani Palića, ukupno smo se dva puta kupali u Palićkom jezeru i toga se čak ni ne sećamo jer smo bili isuviše mali. Ono što nama ostaje kao slika iz detinjstva jeste zagađeno jezero koje je za nas nedostupno. Prvi istorijski dokument koji spominje jezero potiče od sredine XV veka, a broj posetilaca ove destinacije rastao je do početka Prvog svetskog rata. Ako se u obzir uzmu duga tradicija sa kojom ujedno raste i njen značaj, a kada u stvarnosti vidimo potpunu suprotnost to nas upućuje na zaključak o nepoštovanju i beznačajnosti ovog prirodnog bogatstva, kao i nezahvalnost prema svemu što je jezero donelo njenim meštanima u istoriji. To je nešto što ne smemo da dopustimo! Danas kao odrasli ljudi, svesni da jezero ne treba i ne sme da se zapostavi i da bude nešto što je zabranjeno, pozivamo sve vas da nam se priključite u borbi za čisto Palićko jezero. Potpišite peticiju i delite, vreme je da progovorimo u ime jezera! A tavat NEM szabad elhanyagolni, és tiltottnak lennie, ezért meghívjuk Önt hogy csatlakozzon hozzánk a tiszta Palics-tóért folytatottküzdelemben. Írja alá a petíciót, és ossza meg, mert itt az ideje hogy a tó nevében szóljunk! Svetlana Kostić, Sofija Dobrički, Marko Trivunović, Marija Gagić, Katarina Jurić
    8.425 od 9.000 Potpisa
    Autor Za čisto jezero Picture
  • DA NAM SE VRATE PLUĆA - PIŠIMO SEKRETARIJATU!
    Nakon samo 3 dana, taman kada su pluća počela da sive, u noći između 1. i 2. marta bilbord od 400kg je nestao na najprometnijoj lokaciji u centru Beograda. Komunalna inspekcija koja nam je dan pre pretila kaznama, tvrdila je da nema nikakve veze sa tim, pa smo istog dana otišli u policiju da prijavimo krađu. I pogodite šta smo saznali 7 dana nakon toga?! 10 predstavnika Gradske čistoće sa 4 vozila u 3:30 ujutru, bez ikakve najave i bez rešenja uklonilo je bilbord. 10 dana mediji su brujali o svemu, bili smo i Utisak nedelje, i niko nije našao za shodno da nas obavesti zašto je uprkos svim dozvolama i plaćenim taksama bilbord uklonjen, po čijem nalogu i kome su smetala pamučna pluća? Istog dana kada je bilbord ukraden, rešili smo da napravimo novi i odmah počeli da pravimo pluća i poručujemo materijale. Zahvaljujući velikoj podršci svih vas i zahvaljujući vašim donacijama mi smo za samo 7 dana napravili identični bilbord koji je spreman da otkrije istinu o zagađenju. Nama je trebalo 7 dana da se reorganizujemo, podržimo jedni druge i napravimo proizvod, dok za to vreme u Sekretarijatu za saobraćaj od 3. marta do 15. marta oni još uvek nisu uspeli da ustanove ko je odgovoran za naš predmet i dozvolu. Podsetiću vas da je reč o pukoj formalnosti - već smo dobili dozvolu za isti objekat na istom mestu i već smo platili administrativnu taksu, sve što oni treba da urade je da neko potpiše papir. I ovoga puta treba nam vaša pomoć i podrška kako bi nas čuli. Dane i dane smo proveli pokušavajući da ih dobijemo na najrazličitije telefone, Kristina i Marina su šetale od šaltera do šaltera, u petak je predata i žalba ali i dalje nema reakcije! Napišite koju reč Sekretarijatu za saobraćaj - zamolite ih svojim rečima da nam izdaju dozvolu zato što građani imaju pravo da dišu i da saznaju istinu o količini zagađenja vazduha koji udišemo 365 dana u godini. Hajde da ih zatrpamo zahtevima i nateramo ih da potpišu 1 papir. Mi smo spremni i nosimo bilbord na lokaciju istog momenta kada dobijemo dozvole. Hajde da ne dozvolimo da nas sabotiraju na svakom koraku bez ikakvog objašnjenja!
    590 od 600 Potpisa
    Autor Kreni- Promeni Picture
  • Sačuvajmo reku Pek!
    Reka Pek je jedina reka koja protiče kroz opštinu Kučevo. Ima epitet zlatonosna. Na njoj se nekad ispiralo zlato. Sprečavanje daljeg trovanja reke Pek važno je i zato jer se građani Kučeva koriste ovom vodom za piće,a žiteljima okolnih naselja voda pomaže za poljoprivredu. Napravljena je velika šteta oduzimanjem života ovoj reci. Potpišite peticiju! Danijela Stanković
    6.492 od 7.000 Potpisa
    Autor Peticije Gradjana Picture
  • Ne guši, Ne ruši
    Zakazivanjem javne rasprave za 18.mart ove godine, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, podgrejao je strepnje stanovnika Senjaka, Autokomande, Dušanovca i većine onih koji su se našli na trasi Unutrašnjeg magistralnog prstena. Jer, realizacijom ovog plana, ugrožavaju se temelji (bukvalno i nekih zgrada) i zakonima zagarantovanih prava na sigurno i zdravo životno okruženje. A zašto NE ovakvom urbanističkom rešenju! Da bi se izgradio deo UMP od Hipodroma do Autokomande, biće probijen tunel kroz Topčidersko brdo, čiji će izlaz biti u neposrednoj blizini stadiona Partizana, trasa se nastavlja autoputem do Autokomande, preko Dušanovca, do petlje „Šumice“, uz Ulicu Grčića Milenka, preko Crvenog krsta, Krfske ulice, Severnog bulevara, do Pančevačkog mosta. To podrazumeva uništavanje značajnog dela zelenih površina u gradu koji već duže vreme beleži neslavne rekorde u zagađenosti vazduha. Konkretno, samo u predelu oko izlaska iz tunela, biće uništena odbrambena zelena površina i posečeno više stotina stabala platana i lipa. Kako je trasa predviđena za protok 30-tak hiljada vozila dnevno, jasno je da odbrane od izduvnih gasova, buke i vibracija - neće biti! Odbrane neće biti ni za one koji su nam najvažniji – decu! Nabrojaćemo samo predškolske i školske ustanove, čiji će korisnici biti direktno ugroženi: Vrtići „Sveta Petka“ na Topčiderskom vencu, „Duga“ u Ljutice Bogdana, „Diznilend“ u Rajka Tajsića, „Ciciban: u Strumičkoj, „Naša bajka“ u Kulina bana, „Bubica“ u Mehmeda Sokolovića; Specijalna škola „Antun Skala“ u Petra Čajkovskog; Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj; Osnovne škole „Vojvoda Mišić“ u Dr Milutina Ivkovića, „Karađorđe“ u Jove Ilića, „Miodrag Matić“ u Braće Jerković, „Boško Buha“ u Dvadesetprve divizije; Muzička škola „Petar Konjović“ u Grčića Milenka; Nemačka internacionalna škola u Petra Čajkovskog i Britanska škola u Užičkoj; Srednje škole Vojna gimnazija u Petra Čajkovskog, 8.beogradska gimnazija u Grčića Milenka, Škola za negu lepote u Jovana Subotića, Građevinska škola i Škola za mašinstvo i umetničke zanate u Svetog Nikole; Nekoliko objekata kulture, kompleksi za sport i rekreaciju, dečija igrališta, šetališta... Ovaj plan je osmišljen daleke 1923. godine, ali zadnjih 15 godina se intezivno radi na njegovoj realizaciji iako je ocenjen kao štetan i neizvodljiv od strane stručnih i kompetentnih ljudi. U međuvremenu su se razlozi protiv njegove realizacije umnožili. Beograd je već nekoliko meseci jedan od najzagađenijih gradova u svetu, između ostalog, i zbog saobraćaja; plan je enormno skup i, u većini aspekata rešavanja saobraćajnog problema, prevaziđen. Srbija još nije otvorila Poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se tiče ekologije i zaštite životne sredine, a ovaj projekat je u direktnoj suprotnosti sa urbanističkim pravilima koja to poglavlje donosi; mišljenja mnogobrojnih relevantnih stručnjaka – ekologa, urbanista, arhitekata, ekonomista, saobraćajnih i geoloških inženjera i samih građana, (neka su priložena za pomenutu javnu raspravu), svode se na stav da presecanje gradskog tkiva sa 47 m širokom magistralom i njenim servisnim saobraćajnicama, ne doprinosi značajnijem rešavanju saobraćajnih problema u Beogradu, ali doprinosi drastičnom pogoršanju kvaliteta vazduha i života uopšte, svih njegovih žitelja. I, na kraju, vratimo se deci i zapitajmo se šta im ostavljamo – „spomenike“ od betona i asfalta usred grada pored kojih će(mo) se gušiti, ili već postojeće parkove, drvorede, sportske terene, šetališta, gde će(mo) DISATI! dipl.ing.arh. Ljudmila Urbančić Prof. dr Slobodanka Mitrović dipl. ing. el.Miroslav Petrović dipl. sociolog Olga Drecun koordinator Ljiljana Kovačević Savet naselja „Stadion“ u ime 1500 žitelja
    3.191 od 4.000 Potpisa
    Autor Peticije Gradjana Picture
  • STOP BUSPLUSU: PETICIJA ZA SLOBODAN I ODRŽIV JAVNI PREVOZ U BEOGRADU
    Međutim, mi se ne bunimo samo PROTIV ove nove pljačke, već nudimo REŠENJE! Beogradu je potreban moderan, pouzdan, čist, ekološki, komforan, frekventan, razgranat i svima dostupan javni prevoz kojim ćemo moći da smanjimo korišćenje automobila i svih nepotrebnih troškova koje nam donosi njihovo posedovanje i održavanje. Ukratko, naš PREDLOG NOVOG NAČINA FINANSIRANJA I RAZVOJA SISTEMA JAVNOG PREVOZA: 1. Svi poslodavci nadoknadu za prevoz radnika da uplaćuju direktno u fond za javni prevoz (uplatom mesečne nadoknade od 3400 rsd pokrili bi se svi sadašnji troškovi javnog prevoza - samostalni preduzetnici, zanatlije i poljoprivrednici su oslobođeni plaćanja) 2. Deo novca od ekološke takse da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza 3. Deo novca od akcize na gorivo da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza 4. Deo od takse za registraciju motornih vozila da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza 5. Deo novca od prihoda parking servisa da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza 6. Da se GSP dovede u red, ispita finansijsko poslovanje, maksimalno uloži u obnavljanje voznog parka GSP-a, drastično poboljšaju uslovi rada, efikasnost i plate zaposlenih. 7. Da se smanje troškovi nabavke energenata do 60% (i zagadjenje do 60%) prelaskom na vozila na komprimirani prirodni gas (CNG) 8. Da se prošire tramvajske i trolejbuske mreže, otvori rečni javni i turistički saobraćaj. 9. Da se prioritetno razvije sistem javnih bicikala i uvede u sistem javnog prevoza. 10. Da se prioritetno investira u izgradnju četiri linijska parka i njihovo povezivanje u Zelene gradske biciklističko-pešačke koridore koji će uz minimalno ulaganje koristiti postojeće mostove, parkove i biciklističke staze, a pružiće građanima raznoliku urbanu mobilnost kakvim se diče najrazvijeniji gradovi Evrope. 11. Da se ostvaruje dodatni prihod proširenjem delatnosti (npr. prodaja robe i usluga na stajališnim mestima) Stoga vas pozivamo da potpišete ovu peticiju ne samo PROTIV: nove pljačke Beogradskijm karticama, već i da date PODRŠKU ZA: moderan, pouzdan, čist, komforan, ekološki, frekventan, razgranat, u vlasništvu građana, svima dostupan i za sve korisnike besplatan javni prevoz. Ovo je naš predlog, ali bismo voleli da čujemo, šta javnost i struka kažu o tome, stoga, vašim potpisom: ZAHTEVAMO momentalno obustavljanje ovog štetnog ugovora za naš javni gradski i prigradski prevoz, vraćanje upravljanja javnim prevozom u okrilje Grada, široku javnu i nezavisnu stručnu raspravu na temu mogućih modaliteta razvoja i finansiranja, i konačno izjašnjavanje svih Beograđana po ovom pitanju. Inicijativa za održiv i slobodan javni prevoz, SOS GSP Sindikat , Bus = Jednako i Združene inicijative i pokreti (ZIP) Za sva pitanja možete nas kontaktirati na email: slobodan.javni.prevoz@gmail.com Za više informacija posetite stranicu naše Kampanje za održiv i slobodan javni prevoz u Beogradu
    1.375 od 2.000 Potpisa
    Autor Peticije Gradjana Picture
  • Sačuvajmo Krasojevića Zabran
    Krasojevića zabran je stoletna šuma nadomak Spomen parka, kompleksa koji je projektovao čuveni arhitekta Bogdan Bogdanović. Ova zelena oaza na obodu Čačka prava je fabrika kiseonika za gradsko stanovništvo, i jedina veća šuma nadomak grada. Grad Čačak suočava se sa problemom ozbiljnog zagađenja vazduha već duže vreme, pa se uništavanjem zelenila na ovaj način onemogućava prirodno prečišćavanje vazduha od ozbiljnih zagađujućih materija. Osim toga, Krasojevića šuma predstavlja dom za raznovrsni biljni i životinjski svet, retke i ugrožene vrste, prostor za rekreaciju i relaksaciju građana. Sečom ove šume ugrožen je ne samo memorijalni kompleks Spomen parka, već i stambeni objekti i egzistencija lokalnog stanovništa zbog opasnosti od stvaranja klizišta i erozije zemljišta. U praksi je već dokazano da je čitavo područje veoma podložno klizištima, gde se u krugu od kilometar može naći blizu 10 spornih lokacija. Pored toga Čačak bi ostao bez jedinstvenih “zelenih pluća” zbog proširenja groblja, koje je po trenutnom urbanističkom planu planirano na severnoj padini nekoliko metara od kuća lokalnih stanovnika. Time se direktno narušava zdravlje i bezbednost tih meštana, posebno nakon incidenata izlivanja sadržaja iz grobova što je već dovodilo do kontaminacije zemljišta, bunara i voćnjaka. Zbog toga je neophodno sprečiti dalje neodržive prakse na ovoj lokaciji, kao što je i spomenuta seča drveća, zarad traženja brzih, jeftinih i kratkoročnih rešenja za proširenje gradskog groblja. Pozivamo vas da potpišete ovu peticiju i pomognete nam da zaštititimo Krasojevića zabran i prava meštana koji žive u blizini šume, kao i prava svih građana i građanki Čačka koji žele da se očuva ova oaza zelenila usred grada i za sve buduće generacije. O ovom problemu možete se detaljnije informisati na: https://www.danas.rs/drustvo/gradjani-sprecili-secu-stabala-u-sumi-kod-gradskog-groblja-u-cacku/ https://www.ozonpress.net/drustvo/drvosece-sve-blize-spomen-parku-gradjani-danas-spasli-krasojevica-zabran/ https://www.epicentarpress.rs/vest/8945/Gra%C4%91ani-danas-spre%C4%8Dili-se%C4%8Du-drve%C4%87a-u-Krasojevi%C4%87a-zabranu,-u-blizini-Spomen-parka-(FOTO)/ https://nova.rs/vesti/drustvo/cacak-ostaje-bez-pluca-radi-prosirenja-groblja/
    3.865 od 4.000 Potpisa
    Autor Zeleni Talas Picture
  • Sačuvajmo prirodnjački muzej
    Ниједан појединац (или група људи) не сме узети себи за право да уништи оно што је више од једног века (тачно 125 година) чувано од зуба времена, ратних разарања, ћуди природе или хирова људи. Природно, културно и научно богатство Природњачког музеја је неотуђиво власништво народа Србије и ни под којим условима не сме бити предмет краткорочних или непромишљених одлука ниједне власти, како садашње, тако и будуће. Природњачки музеји су у свим земљама света једна од одлика државности, лична карта цивилизацијског нивоа и бриге о природној и културној баштини једног народа кроз векове. Судбина природњачког музеја је наша људска, грађанска и историјска обавеза како пред прецима који су нам га оставили, тако и пред потомцима којима га одузимамо, уколико допустимо да буде угашен. Над Природњачким музејом се не сме дозволити овакав антицивилизацијски чин. Скупштина слободне Србије
    21.163 od 25.000 Potpisa
    Autor Skupština slobodne Srbije Picture
  • Ne damo Studentsku polikliniku
    Najveći svetski Univerziteti podrazumevaju zdravstvenu zaštitu studenata. Srbija ipak i ovim pokazuje da je položaj studenata zapostavljen. U jeku najveće zdravstvene krize novije istorije, sa preko 100.000 studenata, u trenucima kada zdravstveni sistem stoji napregnut ili je već pukao, Vlada Republike Srbije razmatra usvajanje masterplana koji podrazumeva završetak zdravstvene zaštite studenata. I bez pandemije zdravstveni sistem Srbije pokazuje ranjivost, a ovim bi se podrazumevalo raspoređivanje 241.968 studenata upisano prema zavodu za statistiku tokom akademske 2019/2020 godine na svim nivoima studija po Domovima zdravlja, i to u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Zamislite sada u praksi priključenje studenata Univerziteta u Beogradu sa oko 100.000 studenata Domu zdravlja Vračar kako je predviđeno masterplanom, Univerziteta u Novom Sadu, Domu zdravlja Novi Sad, a Univerziteta u Nišu, Domu zdravlja u Nišu? Ovim se pokazuje nemar nadležnih, a novim masterplanom se ne postiže ništa do potencijalno ugrožavanje zdravlja studenata i dodatnog preopterećenja zdravstvenog sistema. Potpišite peticiju, svaki dan je važan! Ne damo studentsku polikliniku! Nikola Arsenić, Milena Stojić, Veljko Milinski, Položite dete, Kristina Urošević, Nataša Vlajsavljević, Anja Mitrović
    36.993 od 40.000 Potpisa
    Autor Kreni- Promeni Picture
  • Želimo parkić !
    Udruženje građana “Komšije sa Dorćola” su rešile da pokrenu peticiju za primenu vazećeg plana iz 2004.godine po kome je predviđena izgradnja parka na uglu Mihizove ulice i Herceg Stjepanove. Nedostaju nam zelene površine. Dosta nam je saobraćajnih gužvi, zagađenog vazduha, želimo da disemo! Hoćemo park za sve naše komšije. Dajte vaš predlog, napišite, dajte deci da nacrtaju taj park i pošaljite na mail ili nam lično donesite.
    1.524 od 2.000 Potpisa
    Autor Komšije sa Dorćola
  • NE znači NE
    Prethodnih dana svedočimo vesti o delima kojima su grubo narušavane slobode, prava, telesni i lični integritet, po svemu sudeći, mnogobrojnih naših sugrađanki. Prema već poznatom obrascu, i na osnovu onoga što saznajemo iz medija, one su bile izložene višegodišnjoj manipulaciji, koja je sprovođena vešto, osmišljeno, sistematski i beskrupulozno od strane osobe na poziciji autoriteta. Bile su seksualno iskorišćavane, te usmeravane da razviju osećaj krivice i stida koje su možda godinama nosile u sebi, dok neke od njih nisu odlučile da istupe pred javnost i progovore. Mi im se na hrabrosti divimo i podržavamo ih, dok od nadležnih organa Republike Srbije očekujemo da precizno ustanove činjenice i dovedu do takvog epiloga ovih događaja iz koga će generacije moći da se usmeravaju i uče. U svakom društvu, neminovno, nalazi se određen broj onih koji ne pristaju na prirodno i pravno prepoznato, elementarno etičko odnošenje prema drugima. Seksualno nasilje je tema koja se često izbegava ili zataškava, posebno kada je reč o deci. Mi moramo da ostanemo svesni te činjenice. Sada, dok se pred našim očima odvija drama nekoliko teško povređenih mladih žena, drama u kojima one nose uloge koje nikada ne bi izabrale i koje ljudsko društvo odlučno isključuje, u našim školama i vrtićima rastu nove generacije devojčica i mladih žena od kojih se još neke sada suočavaju ili će se suočiti sa seksualnim nasiljem. Kroz ustaljene obrasce, ne samo naše kulture, vidljive u skoro svepristunoj asimetriji moći u odnosima muškaraca i žena, mešanju odnosa autoriteta i ekspertske moći sa pravom nad nečijim telom i ličnim prostorom uopšte, društvo propušta da sistemski radi na smanjenju mogućnost da se nekoj devojčici ili ženi dogodi ono o čemu slušamo prethodnih dana. Mi smo sigurni da je pravovremenim obrazovanjem i obukom moguće sprečiti seksualno nasilje koje će, ako ostane sadašnje stanje, doživeti mnoge devojčice, ali i dečaci. Zbog svih gore navedenih razloga, zalažemo se da se obrazovanje o temi seksualnog nasilja prema deci uvede u obavezni deo nastavnog programa u Republici Srbiji od nivoa predškolskog obrazovanja ili osnovne škole. Svesni/e smo da stručni kapaciteti za razvoj odgovarajućih obuka i obrazovnog programa u našoj zemlji postoje. Inicirajući uključivanje takvih obuka u obavezne nastavne programe od predškolskog ili osnovnog obrazovanja i dalje, pozivamo naše koleginice i kolege odgovarajućih ekspertiza da nam se pridruže. Prvi korak bi svakako bio vraćanje dozvole Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za korišćenje Obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom, koje su izradile ekspertkinje iz Incest trauma centra. Takođe, ovim putem pozivamo i druge koleginice i kolege iz srodnih disciplina da predlože i druge sadržaje i metode rada, i da kroz stručnu debatu i u saradnji sa nadležnim institucijama u što kraćem roku počnu da sprovode programe koji će obrazovati i osnažiti devojčice i dečake da prepoznaju i reaguju kada primete znake upozorenja. Obrazovni program koji bi se na jasan, i uzrastu prilagođen način bavio temama rodne ravnopravnosti, stupanja u seksualne odnose, pojmom pristanka i mnogim srodnim temama, je jedini način da sledećoj generaciji omogućimo da raste u okruženju sa manje nasilja.
    10.673 od 15.000 Potpisa
    Autor Peticije Gradjana Picture
  • STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!
    DOLINA JADRA - omeđena je planinama, okružena vodom i poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji. Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit. Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica. Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime. Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline. Proces bi se odvijao na 20 km od Drine i koristio bi 300 kubnih metara vode svakog sata, dok bi se zagađena voda vraćala u reku Jadar. Izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi vode u prisustvu arsena, žive i olova, kontaminirali bi čitave rečne slivove i nastavili put preko Jadra u Drinu i Savu, zagađujući ne samo Srbiju već i druge zemlje. Odbijamo da dozvolimo trovanje vazduha. Tretman agresivnim kiselinama proizvodi otrovne gasove koji se mogu širiti u radijusu od preko deset kilometara i koji će nagrizati kožu i pluća ljudi i životinja. Odbijamo da se ugrozi egzistencija stanovništva u okolini Jadra interesima multinacionalne korporacije. Rio Tinto je obećao 700 novih radnih mesta, ali je zaboravio da doda da će 19.000 ljudi, od kojih mnogi rade na održivom zemljištu, biti raseljeno sa tog područja. Odbijamo da dozvolimo kršenje pravnog poretka Republike Srbije. Prostorni plan pokriva 2.030 hektara, ukljucujuci 28 sela u okolini Loznice i Krupnja, a usvojen je bez dugoročnog plana eksploatacije litijuma, kao i bez potvrda rezerva, na osnovu koga bi se mogao odrediti stvaran uticaj rudnika na životnu sredinu. Mnogii sporazumi između vlade i Rio Tinta nisu objavljeni u javnosti, što ukazuje na netransparentnost celog procesa i potencijalnu korupciju. Rio Tinto, od svog osnivanja 1930.godine, ima istoriju uništavanja životne sredine, saradnje sa profašističkim režimom generala Franka, podržavanje apartheida, uništavanje svete pećine starosedelaca u Australiji stare 45.000 godina 2020. godine. Kompanija i njeni predstavnici su više puta osuđivani za prevaru, plaćali su odštete i kazne koje iznose milijarde dolara za nezakonito uništavanje zemljišta, ali nastavljaju da pustoše i uništavaju životnu sredinu širom sveta. Kompanija je optužena za učešće u ratnim zločinima u Papau Novoj Gvineji u kojoj je zbog ekspolatacije rudnika izbio desetogodišnji građanski rat. Ova peticija je samo jedan od koraka u borbi u kojoj se zalažemo za poštovanje srpskog Ustava i u kojoj stojimo uz stanovnike Jadra, ali i sve građane Republike Srbije koji mogu trpeti posledice ovog ekološki katastrofalnog projekta. Javni interes, koji je po zakonu obavezan osnov, do dana današnjeg nije obrazložen. Građani Srbije i njen narod imaju pravo na čist vazduh, čistu vodu i zdrave uslove života. Zaustavite prljavi rudnik litijuma Rio Tinto i zaštitite ljude, naše nasleđe, našu životnu sredinu i reke u dolini Jadar. Ujedinjeni možemo spasiti dolinu Jadra - pridružite se borbi! Potpišite peticiju. Rio Tinto - Marš sa Drine! dr Dragana Đorđević - naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, dr Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beograd, Bojana Novaković, Ana Kondić, Jovana Đajić, Nataša Prljević, dr Biljana Stojković - redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Marija Marković, Dragana Arsić, advokat Sreten Đorđević, Miroslav Mijatović, Aleksandar Jovanović Ćuta, Bojan Simišić i Savo Manojlović. Ne damo Jadar, Kolektivna akcija Srbija, Podrinski Anti korupcijski tim, Skupština slobodne Srbije, Čuvari vatre, Odbranimo reke Stare planine, Pobuna Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Petkom za budućnost, Udruženje za zaštitu šuma, Zeleni talas Čačak, Pravo za vodu, Zelena Patrola, Vojvođanska zelena inicijativa, Romani Asvin, Polekol, Hekler, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Kreni-Promeni. O ekološkim aspekta pogledati stručno mišljenje dr Dragane Đorđević https://balkangreenenergynews.com/rs/rudnik-jadarita-ce-srbiji-doneti-vise-stete-nego-koristi/
    124.521 od 200.000 Potpisa
    Autor Kreni- Promeni Picture