Peticija protiv bespravne gradnje, nehumanog urbanizma, uništavanja zelenih površina, uskraćivanja sunčevog svetla i pogleda ljudi koji žive u bloku 37, Novi Beograd. Potpišite peticiju! Aleksandar Angelovski

Bara Reva se nalazi na samo 7 km vazdušnom linijom od Terazija, uz Dunavski nasip i zajedno sa obalom Dunava spada u IBA područje od međunarodnog značaja za život ptica. Bara Reva je stanište preko 130 strogo zaštićenih vrsta. JKP Gradska čistoća od jula 2020. godine, na divljački način i bez ikakve dozvole je formiralo divlju deponiju mešanog građevinskog otpada, zatrpavajući 15 hektara bare i 15 hektara šume nanosima građevinskog šuta visine 8 metara. Preko 100 hiljada kamiona je izručilo šut bez ikakve kontrole i evidencije u prirodno dobro bara Reva. Ovime su prekršeni brojni zakoni: Zakon o zaštiti prirode, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o gradnji, Zakon o vodama, Zakon o javnim preduzećima i mnogi drugi. Građevinski otpad je na nepropisan način deponovan, bez vođenja računa o biodiverzitetu bare Reva čime je došlo do uništavanja staništa zaštićenih vrsta, bez hidrogeoloških zaštitnih slojeva koje bi sprečile ispiranje opasnih materija iz šuta u podzemne vodotokove. Građani su 21. maja 2021. sprečili dalje zatrpavanje bare Reva i pokrenuta je pravna borba da se izvrši: 1. Obustava radova na katastarskoj parceli 1034/7 2. Poništavanje neodgovarajuće građevinske dozvole za pogon za separaciju koje je izdala jedinica lokalne samouprave i koja je bila paravan da se na datoj lokaciji otpočne gradnja postrojenja za preradu opasnog i nepasnog građevinskog otpada što je na proceni i u jurisdikciji Ministarstva građevinarstva i stopiranje izrade postrojenja za preradu građevinskog otpada 3. Uklanjanjanje divlje deponije i otklanjanje svih nastalih šteta proistekle radom JKP Gradska Čistoća u oblasti bare Reva na katastarskoj parceli 1034/7 i vraćanje bare u prvobitno stanje 4. Poništavanje plana detaljne regulacije privredne zone između saobraćajnice SMT, Pančevačkog puta i Dunava, koji obuhvata područje bare Reva (Službeni list Grada Beograda br.124 od 2018. godine). Koji područije Bare Reva predviđa za isušivanje i formiranje privredne zone 5. Zaštitu ovog predela izuzetnih odlika kod Zavoda za zaštitu prirode kao stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta, koje treba da uživa status parka prirode i proglašavanje oblasti bare Reva urbanističkim planom u zelenu zonu. Formiranje parka prirode koji bi obuhvatao prostor nasipa od Pančevačkog mosta do mosta na Tamišu uključujući i područje Bare Reva sa granicom do Pančevačkog Puta. Svetlana Bojković i Udruženje “Bela Čaplja”. https://i.ibb.co/tMVMsgZ/photo-2021-06-07-20-15-44.jpg[/img]

Udruženja „Dečiji centar“ i „L-Down“ su dobila obaveštenje Gradske uprave Zaječar da moraju da se isele do 9. juna 2021.iz prostora koji koriste za rad sa decom Zbog ove odluke, ukoliko se odustane od dijaloga i traženja rešenja, ove dve organizacije neće biti u stanju da nastave sa aktivnostima sa decom. Deca ostaju na marginama i bez prostora i sadržaja koji su im bili namenjeni, a koji su im omogućavali druženje i priliku da se razviju i ostvare u različitim aspektima i da pokažu svoju kreativnost i menjaju svoje okruženje na bolje. Rad ovih organizacija i njihova posvećenost deci da dobiju priliku da budu deo lepih priča i odrastanja u zajednici uz poštovanje različitosti prepoznata je na prvom mestu od dece i roditelja, zatim na nacionalnom nivou i na kraju i širom Balkana. Ove organizacije su dobitnici brojnih priznanja za svoj rad sa decom i mladima. „Dečiji Centar“ Zaječar je osnovan u januaru 2013. godine sa ciljem da se grad Zaječar promoviše kao grad kulture i jednakih mogućnosti za svu decu. „Dečiji centar“ je jedino inkluzivno udruženje u Timočkom regionu. Kroz programe ranog razvoja, obrazovanja, psihosocijalne podrške deci i roditeljima/hraniteljima, razvoj socijalnih i životnih veština kao i razvoj umetničkih talenata prošlo je više hiljada dece uzrasta od 3 do 19 godina. Udruženje L-DOWN, vodi Mirjana Đorđević, majka devojke sa Down sindromomom. Korisnici „L-DOWN“ udruženja su navikli na taj prostor i zajednički rad i druženje sa ostalom decom. Ovo je jedino mesto u gradu koje oni doživljavaju kao bezbedno okruženje. Deca i mladi sa intelektualnim teškoćama i invaliditetom svoje potencijale razvijaju kroz kreativne radionice, glumu, balet, slikarstvo. Naš rad je direktan primer primene inkluzije u praksi koja daje rezultate. Trenutno je u pripremi „Prvi festival javne istorije“ u saradnji sa Centrom za primenjenu istoriju, koji treba da se realizuje u junu i „Peti međunarodni inkluzivni festival dečijeg i omladinskog kulturnog stvaralaštva – ART ZONA ZA SVE“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koji će se realizovati u avgustu i septembru. Za četiri godine oko 2000 dece i mladih sa intelektualnim teškoćama i invaliditetom i dece iz opšte populacije je predstavilo svoje kulturno stvaralaštvo (dramske i baletske predstave, operu, slikarstvo…) na bini „Dečijeg centra. Imajući u vidu najbolji interes dece i značaj rada i aktivnosti ovih organizacija na inkluziji dece i navedene brojne programe i inicijative, koje prevazilaze lokalne okvire i imaju nacionalni i međunarodni karakter, pozivamo Gradsku upravu Zaječar da kroz otvoren dijalog i dobru veru nastavi razgovore sa organizacijama čija je misija dobrobit sve dece kako bi se zajednički došlo do adekvatnog rešenja kojim bi bili obezbeđeni kvalitetni uslovi za rast i razvoj dece, a udruženja nastavila nesmetani rad za dobrobit zajednice. Selena Ristić Vitomirović, Dečiji centar - Zaječar, L-DOWN, MODS - Mreža organizacija dece Srbije

Navodi o krivičnim delima u koja su uključeni vrhovi republičke i lokalne vlasti u Jagodini predstavljaju test za pravosuđe i Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac. Tražimo hitnu reakciju nadležnih. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Tim “Kreni - Promeni”

Svako dete zaslužuje srećno i bezbrižno detinjstvo. Posebno brinemo o najmlađima koji se prvi put odvajaju od svoje porodice i prave prve samostalne korake van sigurnosti svoga doma. Da li je tako? Dužni smo da učinimo sve što možemo da budu zadovoljni, bezbedni i mirno odrastaju. Mi, zabrinuta grupa roditelja dece iz vrtića “Neven” iz Zrenjanina, trenutno smo u tome sprečni. Naša deca mlađa su od 3,5 i 6,5 godina. Mesecima se borimo da nam vrate jaslice koje su, bez zvaničnog objašnjenja, zatvorene. Shvatamo potrebe porodica iz susedne Mesne zajednice i punog srca podržavamo otvaranje novog vrtića koji nam je ponuđen kao rešenje. Međutim, do novog vrtića mi nemamo direktan put. Postojeći je nebezbedan. Fizički nije izvodljivo da decu sa jednog kraja grada dovedemo u jaslice, stariju decu u produženi školski boravak i da stignemo na posao u 7 časova. Uz sve navedeno, putovanje do novog vrtića iziskuje dodatna finansijska sredstva u gradu u kom i inače ne funkcioniše javni prevoz. Zamislite da morate da plaćate gorivo ili čak 40 do 80 vožnji taksijem mesečno! Svi naši pojedinačni i zajednički pokušaji da ukažemo na potrebe ne samo naših porodica, nego i najveće Mesne zajednice u Zrenjaninu, MZ “Dositej Obradović", bili su ignorisani. Zato smo pokrenuli, pored štampane, i online peticiju “Vratite bebama Neven”, sa namerom da što više ljudi obavestimo o potpunom zanemarivanju potreba naše sredine. Mi još uvek ne znamo šta nas očekuje na jesen. Gde da šaljemo decu? Kako da se organizujemo? Da li će naši mališani koji će uskoro biti u starijoj i predškolskoj grupi ostati u ovom objektu ili će i oni bez najave i objašnjenja nakon završetka školske godine biti preseljeni na neko drugo mesto? Svi čestiti ljudski odnosi, profesionalan rad i zakonske regulative kažu da je dobrobit najmlađih na prvom mestu. Predškolskoj ustanovi i lokalnoj samoupravi roditelji su i partner i poslodavac. Odgovorni bi trebalo da urade sve što je u njihovoj moći da porodicama u ova teška vremena omoguće dostojanstvenu i nediksriminatornu brigu o deci. Zato vas koji ste imali, imate, ili ćete imati decu u jaslicama ili nekoj od starijih grupa vrtića i koji znate koliko je svaka pomoć i podrška u ovom periodu dragocena, pozivamo da nas podržite i potpišete peticiju “Vratimo bebama Neven!”! Roditelji dece vrtića "Neven" Zrenjanin

Važno je sprečimo seču drveća, važno je da sačuvamo zelenu površinu i jedinu zelenu oazu u okolini, važno je da ne dozvolimo da još jedna siva zgrada pregazi prirodu. Ivana Buzurović U ime je stanovnika Profesorske Kolonije i Hadžipopovca

Trenutni zakon Zakon ne samo da ne podržava razvoj porodice i povećanje nataliteta, već diskriminiše različite kategorije žena i kao takav se ne može smatrati ekonomski niti socijalno pravednim. Predložene izmene nisu dovoljne i ne rešavaju ključne probleme, pre svega u velikoj meri umanjene naknade zarada na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Takođe, u predloženim izmenama nisu obuhvaćene mame preduzetnice i mame sa primanjima većim od proseka. Tražimo da se plata na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta obračunava isto za mame koje su u radnom odnosu i mame preduzetnice i to tako što će obračunski period obuhvatiti 12 meseci, umesto sadašnjih 18, a za mesece u kojima žena nije radila računaće se minimalna zarada u RS, umesto sadašnjih 0 dinara. Na taj način žene će ostvarivati naknadu zarade srazmerno broju meseci u kojima su radile i imale primanja, a istovremeno bez obzira na broj meseci rada neće dobiti platu manju od minimalne zarade. Takođe tražimo da se hitno zaustavi neopravdano kažnjavanje majki koje imaju zaradu veću od tri proseka, te da se gornja granica njihove plate vrati na pet prosečnih zarada na koje su za njih plaćeni porezi i doprinosi, umesto sadašnje tri. Izmene koje tražimo su minimum koji će omogućiti porodicama izdržavanje dece u periodu odsustva sa rada i pravedan odnos prema svim mamama, a u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti materinstva. Udruženja: Roditeljski portal Bebac, Roditelj, Centar za mame, Srbija u pokretu

Dečiji dodatak je vrsta materijalne podrške porodicama sa nižim dohotkom koje imaju decu. Pored brojnih uslova koje porodice moraju da ostvare i sakupljanja uglavnom nepotrebne papirologije kako bi aplicirali na ovaj program, najveća mana programa jeste što ova vrsta pomoći važi samo za prvo četvoro rođene dece u porodici. Svako naredno rođeno dete - peto, šesto.. država ne prepoznaje. Iako je sasvim logično da bi ovakva vrsta pomoći doprinela poboljšanju položaja porodicama sa više dece koja su podložnija siromaštvu. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, broj porodica sa petoro i više dece su najmanje zastupljene, tek 0,4% od ukupnog broja porodica sa decom. Iako ne bi trebalo da ovo predstavlja veliki izadatak za državu, Srbija se pak nalazi među zemljama koje najmanje izdvajaju BDP-a za ovaj program podrške. Prilično je jasno da ovakva vrsta pomoći ne bi opteretila budžet, ali bi takođe bila idealna prilika da država na delu pokaže da joj briga o deci prioritet! Kristina Urošević, Marina Pavlić i Tim Kreni-Promeni

Palićko jezero je prema legendi, zbog toga što je jezero nekad bilo slano, ostatak Panonskog mora i da je zapravo jezero nastalo od pastira Pavla, to jest od njegovih suza dok je napasao stado. Ljudi su prepoznali dobrobiti jezera te su u XVIII veku meštani vadili sodu iz nje, a takođe je i prepoznato lekovito dejstvo jezerskog blata. Nažalost, jezero postaje (i ostaje) zagađeno do 1960. godine, kada biljni i životinjski svet počinje da odumire u njemu. Od tog vremena do danas postojali su razni programi prečišćavanja jezera koji su bili u manjoj ili većoj meri neuspešni. Danas, Palićko jezero je zelene boje, potpuno neprovidno sa, na golo oko vidljivim sitnim česticama, puno mulja, nekad se na površini pojavi bela gusta pena, smeće, kao i uginule ribe, isto tako veoma često može da se oseti neprijatan miris kada se pored jezera prođe. Svako ko je prošao ili ima priliku da često ptolazi pored jezera ima priliku da vidi i svedoči ovome. Mi, koji imamo nešto više od 20 godina, kao meštani Palića, ukupno smo se dva puta kupali u Palićkom jezeru i toga se čak ni ne sećamo jer smo bili isuviše mali. Ono što nama ostaje kao slika iz detinjstva jeste zagađeno jezero koje je za nas nedostupno. Prvi istorijski dokument koji spominje jezero potiče od sredine XV veka, a broj posetilaca ove destinacije rastao je do početka Prvog svetskog rata. Ako se u obzir uzmu duga tradicija sa kojom ujedno raste i njen značaj, a kada u stvarnosti vidimo potpunu suprotnost to nas upućuje na zaključak o nepoštovanju i beznačajnosti ovog prirodnog bogatstva, kao i nezahvalnost prema svemu što je jezero donelo njenim meštanima u istoriji. To je nešto što ne smemo da dopustimo! Danas kao odrasli ljudi, svesni da jezero ne treba i ne sme da se zapostavi i da bude nešto što je zabranjeno, pozivamo sve vas da nam se priključite u borbi za čisto Palićko jezero. Potpišite peticiju i delite, vreme je da progovorimo u ime jezera! A tavat NEM szabad elhanyagolni, és tiltottnak lennie, ezért meghívjuk Önt hogy csatlakozzon hozzánk a tiszta Palics-tóért folytatottküzdelemben. Írja alá a petíciót, és ossza meg, mert itt az ideje hogy a tó nevében szóljunk! Svetlana Kostić, Sofija Dobrički, Marko Trivunović, Marija Gagić, Katarina Jurić

Nakon samo 3 dana, taman kada su pluća počela da sive, u noći između 1. i 2. marta bilbord od 400kg je nestao na najprometnijoj lokaciji u centru Beograda. Komunalna inspekcija koja nam je dan pre pretila kaznama, tvrdila je da nema nikakve veze sa tim, pa smo istog dana otišli u policiju da prijavimo krađu. I pogodite šta smo saznali 7 dana nakon toga?! 10 predstavnika Gradske čistoće sa 4 vozila u 3:30 ujutru, bez ikakve najave i bez rešenja uklonilo je bilbord. 10 dana mediji su brujali o svemu, bili smo i Utisak nedelje, i niko nije našao za shodno da nas obavesti zašto je uprkos svim dozvolama i plaćenim taksama bilbord uklonjen, po čijem nalogu i kome su smetala pamučna pluća? Istog dana kada je bilbord ukraden, rešili smo da napravimo novi i odmah počeli da pravimo pluća i poručujemo materijale. Zahvaljujući velikoj podršci svih vas i zahvaljujući vašim donacijama mi smo za samo 7 dana napravili identični bilbord koji je spreman da otkrije istinu o zagađenju. Nama je trebalo 7 dana da se reorganizujemo, podržimo jedni druge i napravimo proizvod, dok za to vreme u Sekretarijatu za saobraćaj od 3. marta do 15. marta oni još uvek nisu uspeli da ustanove ko je odgovoran za naš predmet i dozvolu. Podsetiću vas da je reč o pukoj formalnosti - već smo dobili dozvolu za isti objekat na istom mestu i već smo platili administrativnu taksu, sve što oni treba da urade je da neko potpiše papir. I ovoga puta treba nam vaša pomoć i podrška kako bi nas čuli. Dane i dane smo proveli pokušavajući da ih dobijemo na najrazličitije telefone, Kristina i Marina su šetale od šaltera do šaltera, u petak je predata i žalba ali i dalje nema reakcije! Napišite koju reč Sekretarijatu za saobraćaj - zamolite ih svojim rečima da nam izdaju dozvolu zato što građani imaju pravo da dišu i da saznaju istinu o količini zagađenja vazduha koji udišemo 365 dana u godini. Hajde da ih zatrpamo zahtevima i nateramo ih da potpišu 1 papir. Mi smo spremni i nosimo bilbord na lokaciju istog momenta kada dobijemo dozvole. Hajde da ne dozvolimo da nas sabotiraju na svakom koraku bez ikakvog objašnjenja!

Reka Pek je jedina reka koja protiče kroz opštinu Kučevo. Ima epitet zlatonosna. Na njoj se nekad ispiralo zlato. Sprečavanje daljeg trovanja reke Pek važno je i zato jer se građani Kučeva koriste ovom vodom za piće,a žiteljima okolnih naselja voda pomaže za poljoprivredu. Napravljena je velika šteta oduzimanjem života ovoj reci. Potpišite peticiju! Danijela Stanković

Zakazivanjem javne rasprave za 18.mart ove godine, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, podgrejao je strepnje stanovnika Senjaka, Autokomande, Dušanovca i većine onih koji su se našli na trasi Unutrašnjeg magistralnog prstena. Jer, realizacijom ovog plana, ugrožavaju se temelji (bukvalno i nekih zgrada) i zakonima zagarantovanih prava na sigurno i zdravo životno okruženje. A zašto NE ovakvom urbanističkom rešenju! Da bi se izgradio deo UMP od Hipodroma do Autokomande, biće probijen tunel kroz Topčidersko brdo, čiji će izlaz biti u neposrednoj blizini stadiona Partizana, trasa se nastavlja autoputem do Autokomande, preko Dušanovca, do petlje „Šumice“, uz Ulicu Grčića Milenka, preko Crvenog krsta, Krfske ulice, Severnog bulevara, do Pančevačkog mosta. To podrazumeva uništavanje značajnog dela zelenih površina u gradu koji već duže vreme beleži neslavne rekorde u zagađenosti vazduha. Konkretno, samo u predelu oko izlaska iz tunela, biće uništena odbrambena zelena površina i posečeno više stotina stabala platana i lipa. Kako je trasa predviđena za protok 30-tak hiljada vozila dnevno, jasno je da odbrane od izduvnih gasova, buke i vibracija - neće biti! Odbrane neće biti ni za one koji su nam najvažniji – decu! Nabrojaćemo samo predškolske i školske ustanove, čiji će korisnici biti direktno ugroženi: Vrtići „Sveta Petka“ na Topčiderskom vencu, „Duga“ u Ljutice Bogdana, „Diznilend“ u Rajka Tajsića, „Ciciban: u Strumičkoj, „Naša bajka“ u Kulina bana, „Bubica“ u Mehmeda Sokolovića; Specijalna škola „Antun Skala“ u Petra Čajkovskog; Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj; Osnovne škole „Vojvoda Mišić“ u Dr Milutina Ivkovića, „Karađorđe“ u Jove Ilića, „Miodrag Matić“ u Braće Jerković, „Boško Buha“ u Dvadesetprve divizije; Muzička škola „Petar Konjović“ u Grčića Milenka; Nemačka internacionalna škola u Petra Čajkovskog i Britanska škola u Užičkoj; Srednje škole Vojna gimnazija u Petra Čajkovskog, 8.beogradska gimnazija u Grčića Milenka, Škola za negu lepote u Jovana Subotića, Građevinska škola i Škola za mašinstvo i umetničke zanate u Svetog Nikole; Nekoliko objekata kulture, kompleksi za sport i rekreaciju, dečija igrališta, šetališta... Ovaj plan je osmišljen daleke 1923. godine, ali zadnjih 15 godina se intezivno radi na njegovoj realizaciji iako je ocenjen kao štetan i neizvodljiv od strane stručnih i kompetentnih ljudi. U međuvremenu su se razlozi protiv njegove realizacije umnožili. Beograd je već nekoliko meseci jedan od najzagađenijih gradova u svetu, između ostalog, i zbog saobraćaja; plan je enormno skup i, u većini aspekata rešavanja saobraćajnog problema, prevaziđen. Srbija još nije otvorila Poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se tiče ekologije i zaštite životne sredine, a ovaj projekat je u direktnoj suprotnosti sa urbanističkim pravilima koja to poglavlje donosi; mišljenja mnogobrojnih relevantnih stručnjaka – ekologa, urbanista, arhitekata, ekonomista, saobraćajnih i geoloških inženjera i samih građana, (neka su priložena za pomenutu javnu raspravu), svode se na stav da presecanje gradskog tkiva sa 47 m širokom magistralom i njenim servisnim saobraćajnicama, ne doprinosi značajnijem rešavanju saobraćajnih problema u Beogradu, ali doprinosi drastičnom pogoršanju kvaliteta vazduha i života uopšte, svih njegovih žitelja. I, na kraju, vratimo se deci i zapitajmo se šta im ostavljamo – „spomenike“ od betona i asfalta usred grada pored kojih će(mo) se gušiti, ili već postojeće parkove, drvorede, sportske terene, šetališta, gde će(mo) DISATI! dipl.ing.arh. Ljudmila Urbančić Prof. dr Slobodanka Mitrović dipl. ing. el.Miroslav Petrović dipl. sociolog Olga Drecun koordinator Ljiljana Kovačević Savet naselja „Stadion“ u ime 1500 žitelja