Naši zahtevi su sledeći: pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka kroz izmenu Zakona o PIO; uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalije po ugledu na energetski ugrožene kupce; priznavanje korisnicima kohlearnih implanata 100% telesnog oštećenja zbog zavisnosti od skupe tehnologije. Problem diskriminacije u Zakonu o PIO ogleda se u članu 155, koji priznaje naknadu za telesno oštećenje samo ukoliko je ono nastalo na radu. To u praksi znači da hiljade ljudi sa urođenim ili ranim gubitkom sluha ostaju bez ikakvih primanja po osnovu svog invaliditeta, iako su im troškovi života značajno veći. Zahtevamo izmenu ovog člana kako bi se obezbedilo pravo na naknadu za telesno oštećenje bez obzira na uzrok nastanka. Poseban problem predstavlja teško zapošljavanje gluvih i nagluvih osoba. Uprkos zakonskim kvotama, poslodavci i dalje izbegavaju njihovo zapošljavanje. Mi smo kategorija teže zapošljivih lica kojoj država mora pružiti dodatnu zaštitu, jer često radimo za zagarantovani minimalac bez mogućnosti napredovanja. U praksi smo najčešće zaposleni u marketima, magacinima ili na poslovima pakovanja robe, gde naše čujuće kolege za ista radna mesta ostvaruju veća primanja. Situacija je posebno teška van Beograda, gde su mogućnosti zapošljavanja znatno manje, što dodatno produbljuje socijalnu nejednakost.  Nedostatak socijalnih povlastica dodatno otežava svakodnevni život. Za razliku od nekih drugih kategorija osoba sa invaliditetom, nemamo pravo na popuste za osnovne životne troškove, poput komunalija, bankarskih usluga, interneta i telefona, iako su nam upravo ove usluge neophodne za komunikaciju putem video-poziva i aplikacija. Zahtevamo uvođenje subvencija za tekuće račune i komunalne troškove po ugledu na mere koje postoje za energetski ugrožene kupce.  Poseban ekonomski teret nose korisnici kohlearnih implanata. Oni se u sistemu često tretiraju kao „izlečeni“, iako žive uz stalnu zavisnost od skupe medicinske tehnologije. Kvar procesora ili redovna nabavka baterija često koštaju više od prosečne plate, što mnoge porodice dovodi u rizik od siromaštva. Korisnici kohlearnih implanata, kada skinu uređaj, takođe su gluve osobe. Zbog toga zahtevamo da se korisnicima kohlearnih implanata prizna 100% telesno oštećenje, imajući u vidu njihovu trajnu zavisnost od skupe tehnologije. Imajući u vidu sve navedeno, pozivamo Vas da u najkraćem roku inicirate sastanak sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnicima udruženja, kako bi se rešila dugogodišnja sistemska diskriminacija gluvih i nagluvih lica i korisnika kohlearnih implanata. Trenutni propisi nisu u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala.  Podsećamo da je slična inicijativa pokrenuta još 2019. godine, ali je rezultirala samo formalnim izmenama koje nisu poboljšale životne uslove naše zajednice. Savez gluvih i nagluvih Srbije, nažalost, nije uspeo da nas adekvatno zastupa, pa zahtevamo direktan dijalog sa donosiocima odluka, bez posrednika.  S poštovanjem,  Matić Borivoje tim „Borba gluvih“ 

Postoje roditelji koji svakoga dana, 24 sata, žive u punoj brizi: hrane, presvlače, vežbaju, uče, neguju, prate terapije, leče, umiruju, bude se noću i ponovo nastavljaju. To nisu tamo neki ljudi, to su naši prijatelji, naši rođaci i kolege. Oni obavljaju posao koji nikada ne prestaje. To nije izbor - to je ljubav, snaga koja je neophodna da bude prepoznata. Ovo su neke od njihovih rečenica: „Za mene je luksuz da se razbolim, jer ko će brinuti o mom detetu?“ „Šta će biti sa mojim detetom kada mene ne bude bilo?“ „Snaga majke koje mora da obuzda dete koje ima napad besa, bol koja razara srce… a taj svoj bol gutaš u tišini i znaš da moraš biti jaka, jer nema ko drugi.“ Roditelji ove dece ne mogu da rade, ne mogu da ostvare staž, ne mogu da obezbede sigurnost kako za danas tako i za budućnost. U svim zemljama oko nas, roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju zakonsku zaštitu. Prepoznat je njihov rad, njihova briga, njihova neprekidna borba. Samo Srbija još nije načinila taj korak. A vreme je! Zato predlažemo donošenje Zakona o roditelju‑negovatelju, kojim: 1. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kako maloletne tako i punoletne dece, mogu ostvarivati pun radni staž, čime bi im se uplaćivali doprinosi na teret budžeta Republike Srbije na iznos prosečne zarade u RS. 2. Ostvarenje prava zagarantovanog ovim zakonom neće isključivati pravo istih lica po bilo kom drugom zakonu ili propisu. Dobar primer iz regiona je Slovenija koja u sklopu zakona ima kategorizaciju, što omogućava da svi korisnici imaju primanja od države u skladu sa kategorijom kojoj pripadaju. Ovaj zakon može deci pružiti sigurnost, a roditeljima dostojanstven život. Usvajanje zakona Roditelj-negovatelj nije političko pitanje, ovo je pitanje brige o zajednici i onima kojima je ta pomoć neophodna. Vaša podrška možda jeste jedan minut za vas, ali za njih — znači sve. Žana Gočanin, Tatjana Mićić, Marija Tasić i tim Kreni-Promeni  

Zamislite da kasnite na lekarski pregled, produžite sastanak ili vam se dete zadrži u vrtiću nekoliko minuta duže. Vraćate se do auta i na vetrobranu vas čeka kazna koja je duplo veća od cene dnevne karte. Ne zato što niste hteli da platite, već zato što ste zakasnili nekoliko minuta. Današnji sistem ne pravi razliku između namernog izbegavanja obaveze i kratkog kašnjenja. Kazna je automatska, rigidna i nesrazmerna situaciji. Smatramo da naplata parkinga treba da bude pravedna i razumna, a ne stroga po svaku cenu. Predlažemo jednostavno i održivo rešenje: da se uvede rok od 8 dana u kojem bi građani mogli da kaznu izmire u visini dnevne karte. Time se ne ukida naplata niti se Parking servis dovodi u gubitak, već se uvodi srazmera između prekršaja i posledice. Ovakva praksa već postoji u drugim gradovima i pokazala se kao funkcionalna. Zato potpišite peticiju da se uvede rok od 8 dana za izmirenje kazne u visini dnevne karte, kako bi sistem naplate parkinga bio pravedniji i srazmeran prekršaju, umesto da automatski i rigidno kažnjava građane.  

Ova peticija je važna jer je projekat izgradnje akvarijuma i delfinarijuma uveden bez transparentne procedure, bez javne rasprave i bez konsultacija sa građanima i stručnom javnošću. Odluke koje trajno menjaju prostor grada i utiču na životnu sredinu ne smeju se donositi bez demokratskog procesa i stručne analize. U trenutku kada se država već intenzivno zadužuje zbog projekata vezanih za Expo 2027, postavlja se pitanje prioriteta. Da li je akvarijum zaista nužan trošak ili još jedan megalomanski projekat za koji se građani ne pitaju? Planirana izgradnja predviđena je na Ušću – jednoj od retkih preostalih zelenih i ekološki značajnih zona Beograda. Ovaj prostor ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, kvaliteta vazduha i javnog prostora dostupnog svim građanima. Njegova komercijalizacija i dodatna betonizacija predstavljaju trajno narušavanje javnog interesa. Istovremeno, širom sveta se delfinarijumi zatvaraju, a uzgoj morskih sisara za komercijalne svrhe se zabranjuje. Zemlje poput Francuske, Kanade, Belgije, Luksemburga, Čilea, Meksika i Kostarike donele su zakone kojima zabranjuju držanje i razmnožavanje delfina i kitova u zabavne i komercijalne svrhe. Meksiko je 2022–2023. godine usvojio izmene zakona kojima se zabranjuje razmnožavanje morskih sisara u zatočeništvu i njihovo korišćenje u zabavne svrhe. Slične zabrane ili postupno gašenje delfinarijuma sprovedeni su i u Indiji (koja je još 2013. zabranila delfinarijume), Hrvatskoj (zabrana držanja kitova i delfina u zatočeništvu), kao i u Sloveniji i Kipru. Ovaj globalni trend zasniva se na naučnim i etičkim argumentima: delfini su visoko inteligentna i društvena bića koja u prirodi prelaze desetine kilometara dnevno i žive u složenim društvenim zajednicama. Zatvaranje u ograničene bazene, izloženost buci i stalnim interakcijama sa publikom dovode do hroničnog stresa, poremećaja ponašanja, zdravstvenih problema i prerane smrtnosti. Srbija, kao kontinentalna zemlja bez izlaza na more, nema prirodne uslove niti dugogodišnje institucionalno iskustvo u radu sa morskim sisarima. Pitanje stručnosti, infrastrukture, transporta i dugoročnog obezbeđivanja adekvatnih uslova dodatno pojačava zabrinutost. U kontekstu postojećih problema u sistemu brige o životinjama, otvaranje objekta koji zahteva izuzetno specifične standarde predstavlja ozbiljan rizik. Istovremeno, postoje savremeni i etički prihvatljivi edukativni modeli na primer digitalni i interaktivni edukativni centri koji omogućavaju učenje bez zatočeništva životinja. Sredstva planirana za izgradnju ovakvog projekta mogla bi biti usmerena ka hitnijim i društveno odgovornijim prioritetima: unapređenju uslova u prihvatilištima za napuštene životinje, sistemskim programima sterilizacije i odgovornog vlasništva, rešavanju dugogodišnjih problema prenatrpanosti i neadekvatnog prostora u zoološkom vrtu, uklanjanju divljih deponija, uređenju nehigijenskih naselja i ulaganjima u projekte prečišćavanja vode i unapređenja kvaliteta vazduha. U trenutku kada svet napušta modele zabave zasnovane na zatočeništvu morskih sisara, Beograd ne bi smeo da ide korak unazad. Ova peticija je poziv na odgovorno upravljanje javnim prostorom i sredstvima, zaštitu prirodnih zona i usklađivanje sa savremenim etičkim i ekološkim standardima. Tim za dobrobit životinja, Kreni-Promeni;

U Srbiji danas osobe koje su na istoj terapiji, insulinu, nemaju ista prava. Iako su senzori za kontinuirano merenje glukoze (CGM) i insulinske pumpe danas standard lečenja, kod nas su dostupni samo pojedinim grupama pacijenata. Dok jedni imaju pristup savremenim medicinskim pomagalima, drugi su isključeni samo zbog uzrasta, tipa dijabetesa ili trenutka postavljanja dijagnoze, iako su u istoj medicinskoj situaciji. Bez savremenih medicinskih pomagala, život sa dijabetesom podrazumeva stalnu neizvesnost. Nagle hipoglikemije mogu da se dogode tokom sna, na poslu, u saobraćaju ili u školi, često bez ikakvog upozorenja. Svaka teža hipoglikemija nosi rizik od gubitka svesti, povreda, trajnih posledica, pa i smrtnog ishoda.  Savremena medicinska pomagala direktno menjaju ove situacije. Kontinuirano praćenje glukoze omogućava pacijentima da u realnom vremenu vide kretanje šećera u krvi, da dobiju upozorenja pre nego što dođe do opasnog pada ili naglog skoka, i da na vreme reaguju, obrokom, korekcijom terapije ili traženjem pomoći. Tokom noći, ova oprema često znači razliku između bezbednog sna i ozbiljnog zdravstvenog rizika. Dugoročno, preciznija i stabilnija kontrola šećera smanjuje rizik od teških komplikacija, oštećenja vida, bubrega, nerava i srca. To ljudima omogućava da duže ostanu radno sposobni, samostalni i uključeni u svakodnevni život, umesto da se suočavaju sa trajnim posledicama bolesti. Ova peticija je važna jer traži sistem u kojem pravo na savremenu terapiju zavisi od medicinske potrebe, a ne od administrativnih podela. Sistem koji sprečava komplikacije umesto da ih kasnije skupo leči, i koji ljudima omogućava sigurniji i dostojanstveniji život. Potpisivanjem ove peticije borimo se za jednaka prava, savremeno lečenje i stvarnu zaštitu zdravlja svih osoba na insulinskoj terapiji. Senka Kostić i tim Kreni-Promeni  

Razlozi za zabranu Zdravstveni razlozi: . Benzinski duvači lišća proizvode izuzetno visok nivo buke, koji često prelazi granice bezbedne za ljudsko zdravlje i dugoročno može dovesti do oštećenja sluha, hroničnog stresa, povišenog krvnog pritiska i poremećaja sna. . Upotreba ovih uređaja posebno ugrožava osobe koje rade noćne i smenske poslove, decu, starije osobe, hronične bolesnike i ljude koji rade od kuće. . Duvanjem se u vazduh podižu i raspršuju fekalne čestice (izmet životinja), prašina, bakterije i gljivice, koje se potom udišu, čime se povećava rizik od respiratornih i infektivnih oboljenja. . Ovi uređaji raznose polen različitih biljnih vrsta i alergena, često u visokoj koncentraciji, što može ozbiljno pogoršati stanje osoba koje pate od alergija, astme i drugih respiratornih problema, te direktno utiče na zdravlje naših sugrađana. Ekološki razlozi: . Benzinski duvači lišća emituju značajne količine izduvnih gasova, uključujući ugljen-monoksid, benzen, formaldehid i sitne PM čestice, koje direktno zagađuju vazduh. Jedan sat rada benzinskog duvača može proizvesti količinu zagađenja uporedivu sa dugom vožnjom automobila, što ih čini nesrazmerno štetnim u odnosu na korist koju pružaju. . Umesto da uklanjaju otpad, ovi uređaji ga samo premeštaju, dodatno raspršujući zagađujuće čestice po okolini. . Intenzivna buka i vibracije negativno utiču na urbani ekosistem, uznemiravaju ptice i druge životinje i narušavaju prirodnu ravnotežu u gradskim sredinama. Ugroženost radnika na terenu: • Radnici koji rukuju ovim uređajima su u najvećem riziku jer su direktno i dugotrajno izloženi buci od preko 100 decibela i visokim koncentracijama toksičnih gasova u "zoni disanja", što bez maksimalne zaštite dokazano vodi do trajnog oštećenja sluha, hroničnih bolesti pluća i neuroloških problema. Razlozi vezani za kvalitet života: . Upotreba motornih duvača lišća u ranim jutarnjim i dnevnim satima ozbiljno narušava pravo građana na mir, odmor i san. . Kontinuirana buka negativno utiče na koncentraciju, mentalno zdravlje i opšti osećaj sigurnosti i blagostanja u zajednici. . Ovakva praksa stvara nepotrebno neprijateljsko i stresno okruženje u stambenim naseljima. Primeri dobre prakse iz sveta: . Brojni gradovi i opštine širom sveta već su uveli potpune zabrane ili stroga ograničenja upotrebe benzinskih duvača lišća zbog njihovog negativnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu. . Gradovi u Sjedinjenim Američkim Državama, poput Vašingtona, Kembridža (Masačusets), Portlanda (Oregon) i Južne Pasadene (Kalifornija), uveli su zabrane ili planove za potpuno ukidanje ovih uređaja. . U evropskim gradovima sve su prisutnije inicijative za ograničavanje ili zabranu ovakvih mašina u cilju smanjenja buke i zagađenja u urbanim sredinama. Ekološki prihvatljive alternative: . Ručno čišćenje pomoću metli i grabulja, koje je potpuno tiho i ne proizvodi zagađenje. . Električni ili baterijski uređaji sa znatno nižim nivoom buke i bez izduvnih gasova. . Prilagođene politike održavanja zelenih površina koje podrazumevaju ostavljanje lišća tamo gde ono ne predstavlja bezbednosni problem, čime se dodatno podržava biodiverzitet. Zabrana benzinskih duvača lišća predstavlja odgovoran korak ka: . zaštiti zdravlja građana . unapređenju kvaliteta života u stambenim zonama . očuvanju životne sredine . stvaranju tiših, zdravijih i humanijih gradova Pozivamo nadležne institucije da prepoznaju ozbiljnost ovog problema i preduzmu konkretne korake u interesu svih građana. Linkovi istraživanja: Studija Akustičkog društva Finske dokazuje da benzinski duvači emituju niskofrekventnu buku koja, za razliku od običnih zvukova, nesmetano prolazi kroz zidove i prozore zgrada, uznemiravajući ljude u zatvorenom prostoru na udaljenosti većoj od 200 metara. https://www.akustinenseura.fi/wp-content/uploads/2013/08/o46.pdf Ovaj tekst na sajtuThe Nature of Cities dokazuje da benzinski duvači uništavaju urbani ekosistem jer uklanjaju gornji sloj zemljišta i korisne insekte, dok istovremeno emituju kancerogene PM2.5 čestice koje uzrokuju ozbiljne respiratorne i kardiovaskularne bolesti kod ljudi. https://www.thenatureofcities.com/TNOC/2022/06/20/blowing-in-the-wind-leaf-blower-disservices-for-human-and-ecosystem-health-in-the-city/ Ova studija dr. Lincolna sa Harvarda dokazuje da benzinski duvači stvaraju ekstremno zagađenje vazduha i buku niskih frekvencija koja prodire kroz zidove, uzrokujući kod građana hronični stres, oštećenje sluha i povećan rizik od oboljenja srca i pluća. https://www.beaconsfield.ca/storage/app/media/ma-ville/vivre-a-beaconsfield/bon-voisin/leaf_blowers_health_lincoln.pdf Ovaj izveštaj kalifornijske agencije (California Air Resources Board) dokazuje da benzinski duvači emituju kancerogene materije poput benzena i 1,3-butadiena direktno u zonu disanja radnika, dok njihova buka često prelazi dozvoljene bezbednosne granice, što bez redovne upotrebe zaštitne opreme vodi do ozbiljnih hroničnih oboljenja i trajnog oštećenja sluha. https://ww2.arb.ca.gov/sites/default/files/2018-11/Health%20and%20Environmental%20Impacts%20of%20Leaf%20Blowers.pdf  

Da li ste znali da najveći dom zdravlja u regionu već više od godinu i po dana nema ultrazvuk za snimanje kukova za bebe na odeljenju pedijatrije? Iz ovog doma zdravlja deca se prebacuju na opšte odeljenje ili u neke druge zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite. Tokom jednog meseca postoji samo 40 termina, što je za najmnogoljudniju opštinu na Balkanu nedovoljno. Termin se čeka minimum mesec i po dana i zbog toga je većina roditelja prinuđena da se snađe u privatnim zdravstvenim ustanovama. Pozivamo Vas da potpišete ovu peticiju i pomognete porodicama da ostvare svoje pravo na besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Lana Čorak i Kreni-Promeni tim Novi Beograd

Kuća sa Sunčanim satom je jedan od simbola Zemuna, i objekat koji ima status Spomenika kulture. Međutim, nalazi se u katastrofalnom stanju. Neophodna mu je statička sanacija krova i rekonstrukcija fasade. Oko objekta se već punih sedam godina nalaze skele, koje treba da zaštite pešake u slučaju obrušavanja krova. Skele, postavljene kao privremeno rešenje, postale su neka vrsta zaštitnog znaka Glavne ulice. Uprkos činjenici da je reč o zaštićenom kulturnom dobru, stanje objekta se ne menja, dok se odgovornost i nadležnosti institucija nejasno prebacuju, a javnost ostaje bez informacija o planovima i rokovima za sanaciju i obnovu. Odbornici Pokreta Kreni-Promeni, više puta su na sednicama kako gradske opštine Zemun, tako i Grada Beograda postavljali pitanja vezana za ovaj značajan objekat. Konkretan odgovor o tome kada će započeti njegova rekonstrukcija, nikada nismo dobili. Zbog svega toga, pokrećemo on-line peticiju kojom zahtevamo hitnu reakciju nadležnih gradskih i opštinskih organa, kao i pokretanje postupka potpune obnove objekta, uz jasno definisane rokove. Peticija je važna jer deluje preventivno i sprečava potencijalnu tragediju u zemlji, u kojoj su zbog nemara i korupcije već izgubljeni mnogobrojni životi. Pokret Kreni-Promeni poziva građane, stručnu javnost i medije da podrže ovu inicijativu i pomognu da se izvrši pritisak na nadležne, kako bi se sprečilo dalje propadanje jednog od najvrednijih zaštićenih objekata u Zemunu. Jer, kulturno nasleđe ne sme ostati mrtvo slovo na papiru. Milenko Ilić i Kreni-Promeni tim Zemun 

Mi, dolepotpisani građani Beograda i korisnici sistema BG:VOZ, podnosimo ovu peticiju zbog ozbiljnog narušavanja dostupnosti javnog prevoza i ukidanja funkcionalnih železničkih veza između centralnih delova grada, prigradskih opština i predgrađa. Sekretarijat za javni prevoz je saopštio da je 8. januara 2026. godine stupio na snagu novi režim saobraćaja BG:VOZ-a, kojim je značajno promenjena organizacija prigradskog železničkog saobraćaja na više relacija. Najveće posledice ovih izmena trpe građani Lazarevca, ali posledice se direktno prelivaju i na građane Zemuna, Krnjačeče, Ovče i drugih prigradskih naselja koja su do sada bila povezana preko ovih linija. Odluke ovog tipa ne pogađaju samo “jednu stanicu”. One prekidaju svakodnevnu mobilnost hiljada ljudi i utiču na to kako Beograd funkcioniše: odlazak na posao i fakultet, srednje škole, preglede, institucije i sve obaveze koje se ne mogu “pomiriti” sa ukidanjem ključnih polazaka. 1) Šta je ukinuto i zbog čega je nastao ozbiljan problem? Prema zvaničnom obaveštenju „Srbijavoza“, u potpunosti su ukinuti jutarnji i dnevni polasci na relaciji Lazarevac–Ovča, uključujući vozove koji su polazili iz Lazarevca u 5.40 i 11.40, kao i povratne polaske iz Ovče u 7.48, 11.50 i 12.52. Time je faktički ugašena jedna od ključnih linija koju su svakodnevno koristili studenti i zaposleni, ali i građani koji su iz naselja sa leve strane Dunava imali jednostavniji, brži i pouzdaniji pristup drugim delovima grada. Ukidanjem skoro svih polazaka na relaciji Lazarevac–Zemun, dodatno je pogoršana saobraćajna povezanost i zapadnog dela grada: ukinuti su polasci iz Lazarevca u 13.58, 14.40 i 18.52, kao i povratni polazak iz Zemuna u 16.16, čime je narušena veza koja je za mnoge građane predstavljala realnu alternativu dugim vožnjama kroz gužve i presedanjima. Izmene su obuhvatile i druge delove mreže (Mladenovac–Zemun, Resnik–Zemun i Resnik–Ovča), ali promene koje se odnose pretežno na Resnik ne predstavljaju zamenu za ukinute veze koje su povezivale Lazarevac sa Ovčom i Zemunom. Kao razlog je navedeno: „nedostatak voznih sredstava i osoblja“. Mi, građani, smatramo da ovo ne može biti trajno opravdanje za ukidanje javne usluge koja je od osnovnog značaja, već dokaz da je sistem doveden do tačke pucanja zbog neadekvatnog planiranja i ulaganja. 2) Javnim novcem se finansira sistem koji ukida linije – građani traže odgovornost! Budžet Grada Beograda za 2026. godinu predviđa da se čak četvrtina ukupnog budžeta izdvaja za javni prevoz – oko 48,3 milijarde dinara (oko 407 miliona evra). Ako se izdvajaju ovako velika sredstva, a istovremeno se ukidaju ili smanjuju ključne linije, građani imaju pravo da znaju i ko snosi odgovornost za to što se železnički javni prevoz urušava umesto da se razvija. Javni prevoz nije privilegija, već javna usluga koja mora biti pouzdana, dostupna i planirana u interesu svih delova grada – i centra i prigradskih naselja. 3) Ukidanje voza ne uklanja potrebu za putovanjem – već se time prebacuje opterećenje na drumske vidove saobraćaja. Železnički javni prevoz je ekonomski opravdan, kapacitetno efikasniji i ekološki prihvatljiviji od autobuskog, jer smanjuje emisije štetnih gasova, povećava broj prevezenih putnika i doprinosi smanjenju saobraćajnih gužvi. Kada se ukinu veze BG:VOZ-a koje povezuju prigradska naselja (Lazarevac, Zemun, Krnjaču, Ovču i druge delove grada), potrebe ljudi ne nestaju – već se građani guraju ka: • autobusima koji su već opterećeni, • privatnim automobilima, što dodatno povećava gužve, • i skupljim alternativama koje nisu dostupne svima. Tako grad ulazi u začarani krug: više automobila → više kolona → sporiji javni prevoz → još veći pritisak na sistem. 4) BG:VOZ ima potencijal da rastereti ceo Beograd, ali mora da se razvija, ne da se “seče” Udeo železnice u ukupnom gradskom prevozu Beograda je manji od 1%, iako BG:VOZ ima potencijal da bude ključni stub održivog javnog prevoza. Brojanje putnika sprovedeno u novembru 2022. godine pokazalo je da BG:VOZ prevozi oko 20.000 putnika dnevno na dve glavne linije, pri čemu je u najopterećenijem vršnom času najopterećenija deonica Novi Beograd – Karađorđev park. Rezultati pokazuju da bi, uz kvalitetnu organizaciju i završetak postojećih investicija, udeo gradsko-prigradske železnice u ukupnom javnom prevozu mogao dostići 8–10%, što bi značajno rasteretilo drumski saobraćaj i poboljšalo kvalitet života građana – u celom gradu. BG:VOZ mora postati pouzdana i stabilna okosnica javnog prevoza – u interesu svih građana Beograda. Aleksandar Jovanović i tim za saobraćaj Kreni-Promeni

U ime zainteresovane grupe roditelja, stanovnika Baroševca, predao sam molbu sa spiskom dece i projekcijom za naredne 3-4 godine nadležnima, tj. v.d. direktorki PU "Rakila Kotarov Vuka" Lazarevac, Dejani Marković, insistirajući da molba bude zavedena, kako zakon i nalaže. Odgovor nikada nije stigao. Ćutanje institucija je jasna poruka: ako niste politički korisni, niste ni bitni. Ovo nije samo problem jednog sela. Ovo je slika Srbije kakvu su napravili. Kada se predškolsko obrazovanje uskraćuje deci u manjim sredinama, šalje se jasna poruka da su neka deca manje vredna od druge. To nije izolovan problem Baroševca – to je obrazac ponašanja koji dovodi do gašenja sela i lokalnih zajednica i sve većeg pritiska na ionako preopterećene gradske vrtiće. Predškolsko obrazovanje je temelj razvoja deteta. Njegovo uskraćivanje ima dugoročne posledice ne samo po porodice, već po celo društvo. Mladi roditelji tada donose racionalnu, ali tragičnu odluku – da napuste svoja sela. Tako Srbija ne gubi samo stanovništvo, već i budućnost. Sela se prazne, mlade porodice odlaze, a oni koji ostanu bivaju kažnjeni ignorisanjem. Prostorije za vrtić postoje. Potreba postoji. Rešenje je moguće. U Baroševcu postoje prostorije koje su prazne i zapuštene, a nalaze se na pogodnom mestu u centru sela. Problem, dakle, nije u nedostatku rešenja – već u nedostatku odgovornosti. Vizija Kreni-Promeni je zemlja u kojoj niko nije zaboravljen: ni u gradu, ni na selu. Želimo da gradimo društvo jednakih, u kojem je briga o svakom čoveku zajednička odgovornost. Vukašin Miljanić, srednjoškolac iz Baroševca, Kreni - Promeni Lazarevac

Ova peticija je nastala zbog konkretne odluke države koja je od 1. oktobra 2025. godine promenila način obračuna potrošnje električne energije za domaćinstva. Tom odlukom, prag za ulazak u tzv. crvenu tarifnu zonu, u kojoj se struja plaća po najskupljoj ceni, smanjen je sa 1.600 kWh na 1.200 kWh mesečno. Promenu je donela Agencija za energetiku Republike Srbije u okviru nove metodologije obračuna, a ona je počela da se primenjuje bez prethodne javne rasprave sa građanima. Na prvi pogled, ova razlika od 400 kWh može delovati kao tehnička izmena, ali u praksi ona znači da veliki broj domaćinstava sada mnogo lakše ulazi u najskuplju zonu potrošnje. Posebno su pogođeni građani koji se greju na struju — ne zato što žele, već zato što nemaju alternativu, nemaju gas, centralno grejanje ili mogućnost prelaska na drugo gorivo. Za takva domaćinstva, potrošnja od preko 1.200 kWh tokom zimskih meseci nije luksuz, već minimum potreban za normalan život. Do ove promene, domaćinstva su imala nešto širi prostor da se zadrže u plavoj tarifnoj zoni, čak i tokom hladnijih meseci. Danas, sa istom potrošnjom struje kao prethodnih godina, mnogi građani već u prvoj polovini meseca prelaze prag crvene zone i dobijaju znatno veće račune, iako nisu promenili svoje navike niti povećali potrošnju. Drugim rečima — građani plaćaju više za istu stvar. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ova odluka nije bila predmet javne rasprave, niti su građani bili pravovremeno upoznati sa njenim stvarnim posledicama. Odluka je doneta administrativno, a njen puni efekat postao je vidljiv tek kada su stigli prvi zimski računi za struju. Za mnoge porodice, penzionere i domaćinstva sa prosečnim primanjima, to je značilo ozbiljan udar na kućni budžet i odricanje od osnovnih potreba. Ova peticija je važna jer traži povratak na pravedniji i realniji sistem obračuna, onaj koji je važio do 1. oktobra 2025. godine, kada je prag crvene zone iznosio 1.600 kWh. Ne tražimo privilegije, niti neodgovornu potrošnju, već da se obračun struje uskladi sa stvarnim životnim uslovima građana Srbije, posebno tokom grejne sezone. Potpisivanjem ove peticije, građani poručuju da energetska politika mora biti socijalno odgovorna, transparentna i utemeljena na realnim potrebama ljudi, a ne doneta bez dijaloga i preko noći. Ovo je zajednički apel državi da ispravi odluku koja je mnogima otežala život i da vrati prag crvene zone na nivo koji omogućava dostojanstveno grejanje i normalno funkcionisanje domaćinstava. Milan Ljutovac i Kreni-Promeni tim Zemun

Ova peticija je važna jer su izmene u prigradskom prevozu ozbiljno ugrozile svakodnevni život putnika iz Gospođinaca, Temerina i Bačkog Jarka, a posebno korisnika linije 33, koja više ne funkcioniše kao direktna linija do Novog Sada. Nakon povećanja cene karata za skoro 2.000 dinara, ukinut je veliki broj polazaka na liniji 32, čime je teret prevoza prebačen na liniju 33. Zbog toga je linija 33 postala izrazito preopterećena – jedan autobus sada prevozi putnike koji su ranije bili raspoređeni na više polazaka. U praksi to znači prepune autobuse, nemogućnost ulaska za mnoge putnike, kao i to da veliki broj putnika iz Bačkog Jarka ostaje na stajalištima. Jedno od tih kašnjenja doživeli smo lično. Autobus je u Gospođince stigao 30 minuta kasnije, a na Telep čak 40 minuta nakon redovnog vremena dolaska. Ljudi su u 5 ujutru, i u Gospođincima i na Telepu, stajali na velikom minusu i čekali, bez ikakvog objašnjenja. Ovo nije izuzetak – ovako izgleda prevoz od kada su uvedene ove promene. Dodatno, linija 33 više ne saobraća kao direktna linija ka Novom Sadu. Produžena trasa preko Telepa značajno usporava putovanje, koje je ranije trajalo oko 50 minuta, a danas često traje i do sat i po vremena. Istovremeno, deo autobusa je tehnički neispravan, često se kvari i nema grejanje, iako su vremenski uslovi zimski. Ovo nije borba za luksuz, već za dostojanstvo. Niko ne treba da se smrzava i da plaća skuplju kartu za lošiji prevoz. Tražimo samo normalne uslove za život i rad.