Zakon o šumama, Zakon o Nacionalnim parkovima, Zakon o bezbednosti saobraćaja, Zakon za zaštitu prirode, Uredbe o režimima zaštite, Uredbe o ekološkoj mreži, Pravilnici o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljh vrsta biljaka i životinja, zabranjuju sve aktivnosti koje uznemiravaju, narušavaju, urožavaju ili od kojih strada živi svet u prirodi, nezavisno od toga da li je područje zaštićeno ili nije. Postalo je uobičajeno nepostojanje adekvatne saobraćajne signalizacije na putevima u zoni zaštićenih područja, kao što je slučaj u našoj "Eko ulici Dositej Obradović" koja se nalazi u zoni Nacionalnog parka Fruška gora u Vrdniku, koja je postala najnoviji poligon za kvadove. Trenutno, niko ne reaguje osim aktivista za zaštitu životinjskog i biljnog sveta u zaštićenim područjima. Zanimljivo je da se ova „vozila“ jedino mogu registrovati, verovali ili ne, kao poljoprivredne mašine. Policija može trenutno samo proveravati da li su kvadovi registrovani, a inspekcija može kod vlasnika proveriti zakonitost rentiranja. Autor peticije: UG „Eko ulica Dositej Obradović“ Vrdnik

Sve je veći broj primera višegodišnjeg maltretiranja jakom bukom gde se građani bezuspešno obraćaju svim mogućim NADLEŽNIM institucijama. Komunalna milicija gotovo nikada ne izlazi na teren, i svesno i namerno ignoriše rešavanje problema buke iz ugostiteljakih lokala i pored svih zakonom definisanim ovlašcenja. Problem je najizraženiji u letnjim mesecima zbog osetno veće buke na otvorenom prostoru (splavovi, bašte i sl.). Ugroženim građanima je narušeno fizičko a posebno mentalno zdravlje.

Svaka vlast već godinama lažno obećava rekonstrukciju stadiona Čair. I ove godine pred izbore obećan nam je novi stadion, a kada je SNS pobedio niko više ne priča o tome. Molimo vas pomozite nama Nišlijama da dobijemo malo bolji stadion, ili da rekonstrukcija napokon krene. Nišu je potrebno mesto za fudbal i druge sportove! Miloš Janković

Opština Bajina Bašta je predložila novi regulacioni plan za lokaciju u srcu Nacionalnog parka Tara, Račanska šljivovica, kojom se njen najlepši deo /oko 70ha/ prenamenjuje u građevinsko zemljište. Na taj način se legalizuje postojeća divlja gradnja i otvara put zlatiborizaciji Tare, sa rasparčavanjem parcela, predavanjem pašnjaka i šuma na milost i nemilost investitorima- bez ikakvog ozbiljnog razmatranja kanalizacije i saobraćajne infrastrukture, uz trajnu devastaciju najlepših krajolika. Ni prethodni regulacioni plan iz 2007. nije ispostovan zbog nelegalne gradnje! Ako ovo prođe bez reagovanja, i ostale lokacije na Tari će doživeti zlatiborsku sudbinu! Najlepša planina Srbije je napadnuta, branimo je! Grupa građana

Mnoge majke u Srbiji najradije bi da zaborave dan kad su se porađale, jer su pre, u toku, ili posle porođaja, od strane medicinskog osoblja doživele najrazličitije oblike nasilja. Od vređanja, ponižavanja i vikanja, sve do zanemarivanja, medicinskih grešaka i raznih drugih vidova nehumanog tretiranja. Ovo je tema o kojoj se u medijima i javnosti ne govori dovoljno- dok većina žena nije ni osvešćena po pitanju svojih prava, niti kako mogu da se zaštite u ovim situacijama. Naprotiv, naučene su da "ćute i trpe", jer "to je tako" i "prođe i zaboravi se". Ali se ne zaboravi. Trauma koju ovo ostavlja na žene, žrtve akušerskog nasilja, često je trajna, i kod mnogih utiče na odluku da ne rađaju više dece. A brojnima drastično narušava mentalno zdravlje i kvalitet života. Vreme je da tome stanemo na put! Istraživanja su pokazala da prisustvo oca na porođaju, ili neke druge osobe po izboru majke (babica, dula, član porodice...) olakšava sam čin rađanja i smanjuje rizik od komplikacija i potrebu za dodatnim intervencijama tokom porođaja. Zbog svega ovoga, portal Zadovoljna.rs pokreće peticiju i apeluje na Ministarstvo zdravlja da, sledeći dobre primere iz regiona i sveta, omogući besplatno prisustvo pratnje na porođaju. Stop akušerskom nasilju! Portal Zadovoljna.rs

TV HAPPY i PINK su dodeljene nacionalne frekvencije koristile u velikoj meri za kršenje Zakona o elektronskim medijima. Iako opšti pružioci medijskih usluga, što znači da moraju da imaju dokumentarni, kulturni, naučno-obrazovni i dečiji program, ove dve televizije sa dečijim programom imaju veze samo kada u studio pozovu lokalnog političara za kog svedoci tvrde da podvodi maloletnice, i mi imamo obavezu da stanemo na put takvim gadostima, bez obzira na potencijalna neslaganja, politička razilaženja ili različita opredeljenja. Luka Tripković, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Kreni-Promeni

Prednosti ovakve izmene: deca moraju u osnovnoj školi da savladaju gramatiku srpskog (kako se u gimnazijama ovo gradivo ne ponavlja), ali i da imaju dobre osnove iz matematike za dalje školovanje. Gradivo ostalih predmeta može da se lakše nadoknadi u daljem školovanju, a roditelji će moći da uštede dosta na budžetu i za pripremne nastave! Autor: Mirjana Živanović Opačić

Većina ljudi veruje samo ono što vide očima “na prvu loptu” a ne vide da tebi se mišići grče i boli te sve dok šetaš uz osmeh. Pritom dosta terapija koje su nam potrebne drzava finansira, lekove isto tako ne finansira. Samo pakovanje osnovnih vitamina kojoj jednoj osobi sa Multipla sklerozom kostaju mesecno od 8.000 dinara. Autor - Jelena Močević

Novi Sad je bio grad sa jednom od najvećih populacije lipe, Tilia sp, u Evropi. Tokom bespravne gradnje, bez konkretnih rešenja i mišljenja stručnjaka, grad je doživeo da se drvo koje je praktično simbol grada i utočište za mnoge vrste životinja koje praktično žive pored ljudi, vode se u svom opstanku za biomasu drveta i pored ljudi i njihovih života. Praktično, za građane one znače, pored čistog vazduha i kontrolore mikroklime u gustim urbanim sredinama, što znači da temperature manje osciliraju, veoma bitno za zdravlje građana. Na terenu situacija je toliko izmakla kontroli da se zelene oblasti u gradu svode na minimum standarda urbanog zelenila u Evropi. To znači da trenutno prestonica kulture Evrope zelenilo svedeno na milost gradnje bez politike i inspekcijskog nadzora i time otvara prostor mahinacijama, korupciji i ostalim zloupotrebama koje krše zakone. Fokus je na lipi kao najbrojnija vrsta, međutim i ostalo od biljnog sveta je ugroženo. Stavljanje pod zaštitu zelenih površina Novog Sada i održivo upravljanje njima stavlja akcenat na sam kvalitet života građana i zaustavlja problematiku nelegalne gradnje. Stoga peticija targetira sve uzraste i socijalne grupe. Tražim da se prostorni plan grada radi u saradnji sa stručnjacima i građanima kako bi se problem rešio. Tražim da se dozvole za gradnju izdaju uz prethodni dogovor i konsultacije za Zavodom za zaštitu prirode i životne sredine. Samim tim bi stali na put pustošenju grada i mahinacijama individua u upravi grada. Trenutno gde se stvara najveći broj problema je i ukaz o Novom Sadu na vodi koji ugrožava obalu Dunava i živi svet oko nje pa je samim tim i logičan izbor teme. Autor - Vladimir Kolarić

Ovo je vrlo važno zbog toga što Vlasinsko jezero ima 165.000.000 m³ vode prve kategorije i kao takvo je, ne samo najveći rezervoar čiste vode u Srbiji, već i šire. Ne želimo mi da rudnik prestane sa radom, već peticijom želimo da nateramo vlasnike rudnika da ispoštuju zakon i naprave taložnicu i postave filtere po propisima. Zbog toga je peticija i adresirana na ova 2 Ministarstva, koji to mogu sa promene jednim Rešenjem (ili Nalogom) Problem utiče na širu zajednicu i na biodiverzitet na ogromnom području. Autor - Dušan Milenković

Investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike tako da se zadovolje interesi investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana. Na primer, većina gradova u Srbiji po svojoj strukturi i položaju imaju mogućnost da se razvijaju u širinu, tj. na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu kao i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru. Međutim, u poslednjih nekoliko godina primetna je invazija na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru. Većina naših gradova raste, ali se ne razvija adekvatno, već upravo suprotno, postaju mesta u kojima se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl. Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzimaju parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju. Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako vrlo često u parkovima planira izgradnja višespratnica i kafanskih objekata sa pratećim sadržaija. A umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta. Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, restorani, benzinske pumpe, perionice, i sl. za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, restorane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana. Da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu javnog interesa. Dok se sve to ne izmeni, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu investitora, a na štetu građana i javnog interesa. Takođe, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora. Autor peticije: Zeleni ustanak, Leskovac

Više od 2000 ljudi je na listi čekanja za transplantaciju organa. Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život. Da se može drugačije svedoči primer susedne Hrvatske gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, a u Srbiji do oktobra svega 5. Ovo pišem i iz ličnog iskustva - imam 34 godine, više od godinu dana 3 puta nedeljno idem na dijalizu, iščekujući svakodnevno poziv koji bi promenio moj i život moje četvorogodišnje ćerke Petre. Život sa jednim bubregom, na višečasovnim dijalizama nije lak, ali teže od toga je svakodnevna neizvesnost i iščekivanje spasa, za koji nismo sigurni da će doći. U želji da podignem svest o najhumanije činu koje donorstvo organa podrazumeva snimila sam i video: https://www.youtube.com/watch?v=b_tW1Owzs9M ali bez podrške svih vas koji će pomoći da nas sistem čuje i uvaži zahteve ova priča se ne može pomeriti sa mrtve tačke. Ivana Jović