Zašto je važno - Predložene izmene Zakona o vodama koje su usvojene legalizuju korupciju, predstavljaju kršenje Ustava RS i nisu u saglasnosti sa postojećim zakonima. One će omogućiti raspolaganje NAŠIM rekama i vodnim zemljištem (pored reke) mimo bilo kakvih racionalnih principa „neposrednom pogodbom“, sa onim koga vlast proceni kao najpogodnijeg partnera da postavi svoj splav ili se bavi eksploatacijom šljunka na NAŠIM rekama. Ovo znači da (maksimalna) cena zakupa, svrha za koju se zemljište daje u zakup, kao ni period zakupa nisu određeni i da je vlastima dozvoljeno da u naše ime samostalno procene pod kojim će uslovima raspolagati NAŠIM zajedničkim, javnim dobrom. Slovenija je bila u sličnoj situaciji, jer je tamošnja vlast pokušala sa sličnom idejom. Nije im uspelo. Oko 87% građana reklo je NE sličnoj suludoj ideji. Sigurni smo da bi rezultat referenduma u Srbiji bio vrlo sličan. Kada bi se građani Srbije pitali. Hajde da sakupimo 100.000 potpisa koliko je Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi predviđeno i da zahtevamo od vlasti da nas pitaju. Autori: RERI i WWF Adria Peticiju podržali: Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA, Nacionalna Ekološka Asocijacija- NEA, UG Gradjanska Platforma, Inicijativa Odbranimo Teslu Pančevo, Nacionalna ekološka asocijacija, GAIA centar, Čuvari/ke vatre, Futoška Inicijativa, Skupština slobodne Srbije, UG Znanje, UG ZaNašKej, UG Komšija, UG Kotež, UG Zaštitimo reku Toplicu, Inicijativa EKO CER, Ekološko društvo Belorepan, UG Internet radnici Srbije, Edukaciono humantiarna organizacija - EHO, Prokuplje Fruškać, Odbranimo šume Fruške gore, Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Ekološko udruženje Rzav, Podrinjski Antikorupcijski Tim, Ekološki Ustanak, Odbranimo Reke Stare Planine, Srce Grada, Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan Stepen Srbija, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN), Mladi istraživači Srbije, Kreni-Promeni prof. Dragana Đorđević, prof. Vlada Đurđević, Marko Vidojković, Dušan Čavić, Rodoljub Šabić

Vlada je poslala Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog o hitnom izboru Zagorke Dolovac kako bi blagovremeno izvršio izbor Republičkog javnog tužioca i sprečile štetne posledice. U pitanju je potpuno netačan navod. Zagorki Dolovac mandat ističe u decembru i izbor za Republičkog tužioca nema potrebe obavljati po hitnom postupku, niti u vanrednom zasedanju. Glasanjem u letnjim mesecima zapravo se pokušava prošvercovati izbor za jednu od najbitnijih državnih funkcija kada je javnost uspavana. Naglašavamo da je cela procedura izbora sprovedena netransparentno. A posebnu zabrinutost izražavamo činjenicom da se na ovu funkciju nalazi osoba koja je već birana dva mandata od 2009. godine. Novim (trećim) izborom jedna osoba će se nalaziti na funkciji 18 godina. U demokratskim društvima ograničava se mogućnost reizbora kako ne bi došlo do privatizacije institucija i njene kontrole od strane političkog faktora. Funkcija Republičkog tužiloca pretvorena je u sluškinju i ove i prethodne vlasti. A uloga Zagorke Dolovac posebno je problematičnA zbog sramne reforme pravosuđa 2010. godine, ćutanja na tabloidizaciju i pritiske političara, kao i brojne kriminalne afere koje nisu rešene. Neće nastupiti nikakve štetne posledice ako ne izaberemo Z. Dolovac odmah. Upravo suprotno njen izbor na ovaj način je štetna posledica. Podignimo glas u odbranu našeg Ustava i Republike Srbije! Potpišite peticiju!

Kada je u pitanju rak dojke, Srbija je, po mortalitetu, druga u Evropi, a po odnosu novoobolelih i umrlih na prvom je mestu. Postoji terapija koja ovu bolest može pretvoriti u hronično oboljenje. Od 2017. godine registrovana su tri leka koji se nazivaju ciklibi i koji su u svetu, po svim kliničkim vodičima i preporukama, lekovi izbora za lečenje raka dojke u ranoj metastatskoj fazi. U Srbiji su registrovani u ALIMS-u, ali nisu još dostupni o trošku Fonda. Mesečna doza leka je 260.000 dinara te je lečenje nedostupno ogromnom broju pacijentkinja. Autor - Vera Papić

Planirana deponija na samom obodu Novog Sada, predviđena je na 300 m, umesto na Zakonom propisanih minimalnih 500 m od stambenih kuća u naselju Nemanovci, koji pripadaju Novosadskoj Mesnoj zajednici: "Pejićevi salaši – Nemanovci". Obavezujući pravni dokument Srbije, koji se u svim planovima ove deponije navodi, ali se ne poštuje i ne primenjuje, je "Uredba o odlaganju otpada na deponije" Sl. glasnik RS 92/2010 (Prilog 1. čl.1.). Građani Nemanovaca plaćaju porez na građevinsko zemljište, (IV zona Novog Sada) i samim tim bi i morali da imaju punu pravnu zakonsku zaštitu, ali izgleda da li su oni u Srbiji građani drugog reda? Na planiranoj deponiji će se vršiti isključivo deponovanje celokupnog regionalnog otpada bez primarne i sekundarne separacije ili bilo kakvog recikliranja, što je u većini razvijenih zemalja obavezno. Predviđena deponija bi se nalazila i na 500 m od poslednjih kuća naselja Klisa Novog Sada, a na samo 300 m od Mega marketa i prehrambene industrije Pivare Heineken, kao i međunarodnog salona nameštaja Lesnina i novih budućih trgovinskih poslovnih lanaca duž međunarodnog auto-puta E 75. Uništiće se trajno postojeći pašnjaci kao jedino stanište i hranilište kolonije "Strogo zaštićene" vrste ptica – Evropske Pčelarice, (Red Coraciformes), koja je u Evropi pred izumiranjem. Zbog izgradnje deponije, planira se da se poseče više od 1000 stabala starosti 30 godina, kao i da se zatrpa jezero-ribnjak "Kasapska ada", koja su, najbliža zelena oaza na severu Novog Sada. Planirana regionalna deponija bi se nalazila na samo 6,5 km od centra Novog Sada, a 5 km od prvih reni-bunara kod izvorišta Novosadskog vodovoda. Ovo je direktna opasnost za prodor teških metala i zagađenje podzemnih vodotokova koji upravo poniru od deponije ka reci Dunav. Ministarstvo Zaštite životne sredine (Minister of Environmental protection), u potpunosti ignoriše sve ove činjenice koje mu je predočila grupa građana Nemanovci u dopisu od 05.04.2021.g. na koji do danas nije odgovorilo i pored apela građana za pomoć i zaštitu po ovim pitanjima. Gradska uprava za Urbanizam i građevinske poslove Novog Sada je u potpunosti odbila sve pismene primedbe na Plan regionalne deponije koje je dostavilo 1450 potpisanih građana. I ako su građani već 3 puta dostavljali sve ove navode i žalbe na 3 prethodna plana za deponije: 2012.g, 2019.g. i 2021.g, grad i dalje namerava da bezobzirno pridoda ovu novu još veću regionalnu deponiju uz postojeće smetlište Novog Sada koje postoji već 50 godina na samom obodu grada. Peticija protiv ovakve regionalne deponije od strane grupe građana Novog Sada je sa 1096 potpisa uručena gradonačelniku Novog Sada još 15.03.2019.g i on je i danas u potpunosti ignoriše i ako je Novi Sad izabran za 2022.g za Evropsku prestonicu kulture, a ne za prestonicu regionalnog otpada. (*1) https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/269410/Regionalna-deponija-preblizu-kucama-Novosadjana-Gradjani-najavljuju-sporove-zbog-novog-plana-tvrde-da-se-krse-zakoni.html (*2) https://youtu.be/_NdNtonItGs (30.03.2021. TV Kanal 9) (*3) https://youtu.be/pMCycjj5JT8 (27.04.2021. TV Kanal 9) Aleksandar Nikolić

Opština Sremski Karlovci je dopustila da na njenoj prelepoj obali Dunava, u poznatom vinogorju i na obodu nacionalnog parka Fruška Gora - nikne industrijska zona. Ovaj problem traje i raste duže od jedne decenije i aktualizovao se zahtevom ciglane u vlasništvu hrvatske NEXE grupe za promenom namene poljoprivrednog i vinogradarskog zemljišta u korist eksploatacije gline, jer žele da se prošire na dodatnih 70tak hektara najlepšeg poteza uz Dunav. Nije dovoljno ugrožavanje zdravlja ljudi, jer koriste petrol koks i druge prljave energente, sada je cilj oteti i najkvalitetniju zemlju. Odlukom opštinskih organa prepušteno je i 54 ha pošumljenog priobalnog dela Dunava za razvoj radne zone. Drveća više nema, ali zato niču naftni rezervoari, uz sam ekološki koridor reke Dunav - do Čortanovačke šume, kao dela Nacionalnog parka Fruška gora i u neposrednoj blizini Koviljsko-Petrovaradinskog rita. Na susednoj parceli nalaze se i nelegalni objekti u kojima je godinama skladišten amonijum nitrat, zbog čega je urbanističko-planska dokumentacija prepoznala dejstvo udarnog talasa od eksplozije u potesu od 2667m. Uz ceo ovaj potes, na svega 50m od ovih skladišta, prolazi i brza pruga Beograd - Novi Sad. Osim što ovo ugrožava stotine ljudi koji na ovom potezu žive, rade, obrađuju zemlju od koje se hrane, ovo dovodi u pitanje opstanak jednog od najboljih i najstarijih mikrolokaliteta za vinogradarstvo u Srbiji, po kome su Karlovci nadaleko poznati. Pomozite nam u borbi za održanje našeg kraja, borbu za zdravlje ljudi koji tu žive - verujemo da ne postoji profit zarad kog sve to sme da se žrtvuje! Udruženje građana ''Karlovački vinogradi''

Peticija protiv bespravne gradnje, nehumanog urbanizma, uništavanja zelenih površina, uskraćivanja sunčevog svetla i pogleda ljudi koji žive u bloku 37, Novi Beograd. Potpišite peticiju! Aleksandar Angelovski

Bara Reva se nalazi na samo 7 km vazdušnom linijom od Terazija, uz Dunavski nasip i zajedno sa obalom Dunava spada u IBA područje od međunarodnog značaja za život ptica. Bara Reva je stanište preko 130 strogo zaštićenih vrsta. JKP Gradska čistoća od jula 2020. godine, na divljački način i bez ikakve dozvole je formiralo divlju deponiju mešanog građevinskog otpada, zatrpavajući 15 hektara bare i 15 hektara šume nanosima građevinskog šuta visine 8 metara. Preko 100 hiljada kamiona je izručilo šut bez ikakve kontrole i evidencije u prirodno dobro bara Reva. Ovime su prekršeni brojni zakoni: Zakon o zaštiti prirode, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o gradnji, Zakon o vodama, Zakon o javnim preduzećima i mnogi drugi. Građevinski otpad je na nepropisan način deponovan, bez vođenja računa o biodiverzitetu bare Reva čime je došlo do uništavanja staništa zaštićenih vrsta, bez hidrogeoloških zaštitnih slojeva koje bi sprečile ispiranje opasnih materija iz šuta u podzemne vodotokove. Građani su 21. maja 2021. sprečili dalje zatrpavanje bare Reva i pokrenuta je pravna borba da se izvrši: 1. Obustava radova na katastarskoj parceli 1034/7 2. Poništavanje neodgovarajuće građevinske dozvole za pogon za separaciju koje je izdala jedinica lokalne samouprave i koja je bila paravan da se na datoj lokaciji otpočne gradnja postrojenja za preradu opasnog i nepasnog građevinskog otpada što je na proceni i u jurisdikciji Ministarstva građevinarstva i stopiranje izrade postrojenja za preradu građevinskog otpada 3. Uklanjanjanje divlje deponije i otklanjanje svih nastalih šteta proistekle radom JKP Gradska Čistoća u oblasti bare Reva na katastarskoj parceli 1034/7 i vraćanje bare u prvobitno stanje 4. Poništavanje plana detaljne regulacije privredne zone između saobraćajnice SMT, Pančevačkog puta i Dunava, koji obuhvata područje bare Reva (Službeni list Grada Beograda br.124 od 2018. godine). Koji područije Bare Reva predviđa za isušivanje i formiranje privredne zone 5. Zaštitu ovog predela izuzetnih odlika kod Zavoda za zaštitu prirode kao stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta, koje treba da uživa status parka prirode i proglašavanje oblasti bare Reva urbanističkim planom u zelenu zonu. Formiranje parka prirode koji bi obuhvatao prostor nasipa od Pančevačkog mosta do mosta na Tamišu uključujući i područje Bare Reva sa granicom do Pančevačkog Puta. Svetlana Bojković i Udruženje “Bela Čaplja”. https://i.ibb.co/tMVMsgZ/photo-2021-06-07-20-15-44.jpg[/img]

Udruženja „Dečiji centar“ i „L-Down“ su dobila obaveštenje Gradske uprave Zaječar da moraju da se isele do 9. juna 2021.iz prostora koji koriste za rad sa decom Zbog ove odluke, ukoliko se odustane od dijaloga i traženja rešenja, ove dve organizacije neće biti u stanju da nastave sa aktivnostima sa decom. Deca ostaju na marginama i bez prostora i sadržaja koji su im bili namenjeni, a koji su im omogućavali druženje i priliku da se razviju i ostvare u različitim aspektima i da pokažu svoju kreativnost i menjaju svoje okruženje na bolje. Rad ovih organizacija i njihova posvećenost deci da dobiju priliku da budu deo lepih priča i odrastanja u zajednici uz poštovanje različitosti prepoznata je na prvom mestu od dece i roditelja, zatim na nacionalnom nivou i na kraju i širom Balkana. Ove organizacije su dobitnici brojnih priznanja za svoj rad sa decom i mladima. „Dečiji Centar“ Zaječar je osnovan u januaru 2013. godine sa ciljem da se grad Zaječar promoviše kao grad kulture i jednakih mogućnosti za svu decu. „Dečiji centar“ je jedino inkluzivno udruženje u Timočkom regionu. Kroz programe ranog razvoja, obrazovanja, psihosocijalne podrške deci i roditeljima/hraniteljima, razvoj socijalnih i životnih veština kao i razvoj umetničkih talenata prošlo je više hiljada dece uzrasta od 3 do 19 godina. Udruženje L-DOWN, vodi Mirjana Đorđević, majka devojke sa Down sindromomom. Korisnici „L-DOWN“ udruženja su navikli na taj prostor i zajednički rad i druženje sa ostalom decom. Ovo je jedino mesto u gradu koje oni doživljavaju kao bezbedno okruženje. Deca i mladi sa intelektualnim teškoćama i invaliditetom svoje potencijale razvijaju kroz kreativne radionice, glumu, balet, slikarstvo. Naš rad je direktan primer primene inkluzije u praksi koja daje rezultate. Trenutno je u pripremi „Prvi festival javne istorije“ u saradnji sa Centrom za primenjenu istoriju, koji treba da se realizuje u junu i „Peti međunarodni inkluzivni festival dečijeg i omladinskog kulturnog stvaralaštva – ART ZONA ZA SVE“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koji će se realizovati u avgustu i septembru. Za četiri godine oko 2000 dece i mladih sa intelektualnim teškoćama i invaliditetom i dece iz opšte populacije je predstavilo svoje kulturno stvaralaštvo (dramske i baletske predstave, operu, slikarstvo…) na bini „Dečijeg centra. Imajući u vidu najbolji interes dece i značaj rada i aktivnosti ovih organizacija na inkluziji dece i navedene brojne programe i inicijative, koje prevazilaze lokalne okvire i imaju nacionalni i međunarodni karakter, pozivamo Gradsku upravu Zaječar da kroz otvoren dijalog i dobru veru nastavi razgovore sa organizacijama čija je misija dobrobit sve dece kako bi se zajednički došlo do adekvatnog rešenja kojim bi bili obezbeđeni kvalitetni uslovi za rast i razvoj dece, a udruženja nastavila nesmetani rad za dobrobit zajednice. Selena Ristić Vitomirović, Dečiji centar - Zaječar, L-DOWN, MODS - Mreža organizacija dece Srbije

Navodi o krivičnim delima u koja su uključeni vrhovi republičke i lokalne vlasti u Jagodini predstavljaju test za pravosuđe i Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac. Tražimo hitnu reakciju nadležnih. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Tim “Kreni - Promeni”

Svako dete zaslužuje srećno i bezbrižno detinjstvo. Posebno brinemo o najmlađima koji se prvi put odvajaju od svoje porodice i prave prve samostalne korake van sigurnosti svoga doma. Da li je tako? Dužni smo da učinimo sve što možemo da budu zadovoljni, bezbedni i mirno odrastaju. Mi, zabrinuta grupa roditelja dece iz vrtića “Neven” iz Zrenjanina, trenutno smo u tome sprečni. Naša deca mlađa su od 3,5 i 6,5 godina. Mesecima se borimo da nam vrate jaslice koje su, bez zvaničnog objašnjenja, zatvorene. Shvatamo potrebe porodica iz susedne Mesne zajednice i punog srca podržavamo otvaranje novog vrtića koji nam je ponuđen kao rešenje. Međutim, do novog vrtića mi nemamo direktan put. Postojeći je nebezbedan. Fizički nije izvodljivo da decu sa jednog kraja grada dovedemo u jaslice, stariju decu u produženi školski boravak i da stignemo na posao u 7 časova. Uz sve navedeno, putovanje do novog vrtića iziskuje dodatna finansijska sredstva u gradu u kom i inače ne funkcioniše javni prevoz. Zamislite da morate da plaćate gorivo ili čak 40 do 80 vožnji taksijem mesečno! Svi naši pojedinačni i zajednički pokušaji da ukažemo na potrebe ne samo naših porodica, nego i najveće Mesne zajednice u Zrenjaninu, MZ “Dositej Obradović", bili su ignorisani. Zato smo pokrenuli, pored štampane, i online peticiju “Vratite bebama Neven”, sa namerom da što više ljudi obavestimo o potpunom zanemarivanju potreba naše sredine. Mi još uvek ne znamo šta nas očekuje na jesen. Gde da šaljemo decu? Kako da se organizujemo? Da li će naši mališani koji će uskoro biti u starijoj i predškolskoj grupi ostati u ovom objektu ili će i oni bez najave i objašnjenja nakon završetka školske godine biti preseljeni na neko drugo mesto? Svi čestiti ljudski odnosi, profesionalan rad i zakonske regulative kažu da je dobrobit najmlađih na prvom mestu. Predškolskoj ustanovi i lokalnoj samoupravi roditelji su i partner i poslodavac. Odgovorni bi trebalo da urade sve što je u njihovoj moći da porodicama u ova teška vremena omoguće dostojanstvenu i nediksriminatornu brigu o deci. Zato vas koji ste imali, imate, ili ćete imati decu u jaslicama ili nekoj od starijih grupa vrtića i koji znate koliko je svaka pomoć i podrška u ovom periodu dragocena, pozivamo da nas podržite i potpišete peticiju “Vratimo bebama Neven!”! Roditelji dece vrtića "Neven" Zrenjanin

Važno je sprečimo seču drveća, važno je da sačuvamo zelenu površinu i jedinu zelenu oazu u okolini, važno je da ne dozvolimo da još jedna siva zgrada pregazi prirodu. Ivana Buzurović U ime je stanovnika Profesorske Kolonije i Hadžipopovca

Trenutni zakon Zakon ne samo da ne podržava razvoj porodice i povećanje nataliteta, već diskriminiše različite kategorije žena i kao takav se ne može smatrati ekonomski niti socijalno pravednim. Predložene izmene nisu dovoljne i ne rešavaju ključne probleme, pre svega u velikoj meri umanjene naknade zarada na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Takođe, u predloženim izmenama nisu obuhvaćene mame preduzetnice i mame sa primanjima većim od proseka. Tražimo da se plata na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta obračunava isto za mame koje su u radnom odnosu i mame preduzetnice i to tako što će obračunski period obuhvatiti 12 meseci, umesto sadašnjih 18, a za mesece u kojima žena nije radila računaće se minimalna zarada u RS, umesto sadašnjih 0 dinara. Na taj način žene će ostvarivati naknadu zarade srazmerno broju meseci u kojima su radile i imale primanja, a istovremeno bez obzira na broj meseci rada neće dobiti platu manju od minimalne zarade. Takođe tražimo da se hitno zaustavi neopravdano kažnjavanje majki koje imaju zaradu veću od tri proseka, te da se gornja granica njihove plate vrati na pet prosečnih zarada na koje su za njih plaćeni porezi i doprinosi, umesto sadašnje tri. Izmene koje tražimo su minimum koji će omogućiti porodicama izdržavanje dece u periodu odsustva sa rada i pravedan odnos prema svim mamama, a u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti materinstva. Udruženja: Roditeljski portal Bebac, Roditelj, Centar za mame, Srbija u pokretu