Odluka Vlade Republike Srbije od 5. decembra 2025. o pokretanju izrade Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za deo Košutnjaka obuhvata prostor između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića, uz finansiranje privatnog investitora i mogućnost izmene postojećih urbanističkih pravila mimo lokalnih procedura. Ovaj akt otvara vrata intenzivnoj urbanizaciji jednog od poslednjih velikih zelenih koridora Beograda  bez jasnog uvida u budući obim gradnje, bez garancije očuvanja šuma i bez realnog učešća građana. Na tom području nalaze se fiziološki zrela stabla koja predstavljaju nezamenljiv deo ekološkog sistema Beograda, sa dokazivim i mernim doprinosom kvalitetu vazduha, regulaciji temperature i očuvanju biodiverziteta. Samo nekoliko od najzastupljenijih vrsta u ovom području obavljaju sledeće: Hrast (Quercus sp.) – prosečno skladišti 10–25 kg C godišnje (≈ 37–92 kg CO₂). Lipa (Tilia sp.) – skladišti 3.5–13.4 kg C godišnje (≈ 13–49 kg CO₂). Grab (Carpinus betulus) – skladišti 5–15 kg C godišnje (≈ 18–55 kg CO₂). Javor (Acer sp.) – skladišti 4–12 kg C godišnje (≈ 15–44 kg CO₂). Ove količine postaju ogromne kada se saberu na nivou celog šumskog pojasa. Uz to, svako takvo stablo snižava letnju temperaturu za više stepeni i ublažava efekte urbanog toplotnog ostrva,filtrira PM čestice, NOx i druge zagađivače, smanjuje oticanje vode posle velikih kiša i sprečava bujice na ulicama, smanjuje opterećenje kišne drenaže, hrani lokalni biodiverzitet i stvara staništa za ptice, insekte i sisare, doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju stanovnika, podiže vrednost čitavih naselja. Za Beograđane, očuvanje ovog područja znači očuvanje preostale zdrave šume u gradu koja se ne može vratiti kada jednom bude posečena. Znači čistiji vazduh, hladnije ulice, manje bujica, više prirode i kvalitetniji život. Znači očuvanje javnog dobra ispred interesa investitora!  Košutnjak nije privatni resurs niti „neiskorišćena površina“. To je zelena infrastruktura Beograda i jedno od poslednjih pluća grada. Njegova zaštita je dužnost države i pravo građana. Potpiši i odbrani Košutnjak. Aleksandar Anđelković i Tim Kreni-Promeni

Od 2018. godine teretni vozovi koji prevoze opasne, zapaljive i toksične materije prolaze rutom Pančevački most - Vukov spomenik - Karađorđev park, kroz Vračarski tunel koji za ovakav vid transporta nije bezbedno projektovan. U slučaju curenja, požara ili eksplozije ne postoje uslovi za evakuaciju, adekvatna ventilacija niti sistemi za kontrolu širenja dima i gasova, što predstavlja ozbiljnu pretnju po živote građana. Nesreće u Pirotu 2022., Pančevu 2023.i Smederevu 2025. su pokazale koliko transport opasnih materija može imati teške posledice po zdravlje i same živote ljudi. Bezbednost i životi građana ne smeju zavisiti od puke sreće. Zahtevamo hitno preusmeravanje opasnog tereta van naseljenih delova Beograda, a do tada i hitnu instalaciju i testiranje specijalizovane opreme za reagovanje u zatvorenom prostoru Vračarskog tunela, u skladu sa važećim propisima. Potpisivanjem ove peticije štitimo živote građana i bezbednost Beograda. Svaki potpis ove peticije znači da nismo nemi posmatrači, već čuvari našeg grada. Potpiši peticiju i zaštiti Beograd. Aleksandra Dujović i Kreni-Promeni Tim Vračar

U dvorištu sportskog objekta Rekord Rakovica nalazi se neobezbeđen bazen sa stajaćom vodom, u kome su se nalaze leševi životinja. Brojne životinje iz komšiluka su se već udavile, a bazen predstavlja ekstremnu opasnost i za decu koja posećuju sportski objekat. Moj pas je nedavno tragično izgubio život u ovom bazenu, nakon čega sam saznala da se slične situacije ponavljaju godinama i da opasnost nije uklonjena uprkos pokušajima komšija da obaveste nadležne. Ovo nije samo pitanje životinja – ovo je pitanje bezbednosti ljudi, dece i javnog zdravlja. Tražimo hitnu reakciju nadležnih inspekcija kako bi se ovaj prostor obezbedio, sanirao i sprečio dalji gubitak života. Ne sme biti potrebna još jedna tragedija da bi odgovorni reagovali. 

Novi Sad godinama pati zbog lošeg kvaliteta vazduha. Zimi, kada se upale gradske toplane i individualna ložišta situacija postaje sve teža. Roditelji brinu za svoju decu, stariji za zdravlje, a svi zajedno za budućnost grada u kome živimo. Jedan od najvećih problema jeste kotao K5 u Toplani Zapad, koji već godinama prelazi dozvoljene emisije azotnih oksida (NOx). Prema javno dostupnim podacima, ovaj kotao je dotrajao, nije adekvatno remontovan i nastavlja da izbacuje više štetnih gasova nego što propisi dozvoljavaju. Najavljena rekonstrukcija kotla, koja bi emisije NOx smanjila na bezbedan nivo, ili nije završena, ili javnost o tome nije obaveštena. U oba slučaja - građani imaju pravo da znaju. Novi Sad ne sme da ćuti dok se preko naših glava, prozora i pluća puštaju gasovi koji direktno utiču na astmu, bronhitis, kardiovaskularne bolesti i kvalitet života. Naročito kada se rešenje već zna i samo treba biti sprovedeno. ZAHTEVAMO:  1. Hitno i potpuno završavanje rekonstrukcije kotla K5 u Toplani Zapad.  2. Objavljivanje zvaničnih merenja emisije NOx i drugih zagađujućih materija, pre i posle rekonstrukcije.  3. Transparentnost rada Novosadske toplane, sa jasnim i redovnim izveštajima o kvalitetu vazduha i stanju postrojenja.  Građani Novog Sada imaju pravo da dišu. Imamo pravo da živimo u gradu koji brine o zdravlju, a ne da nas tiho izlaže riziku. Potpišite peticiju i zahtevajte da se kotao K5 dovede u ispravno stanje — da Novi Sad ponovo može da diše. Tim Kreni-Promeni Novi Sad

U delu Đerdapske ulice u Nišu od broja 74 do 104 nema nijedne bandere ni javne rasvete, iako se osnovna škola i vrtić nalaze na samo nekoliko desetina metara od ovog potpuno neosvetljenog dela. Svakog dana, naša deca prolaze ovuda kroz mrak. Zbog parkiranih automobila često moraju da zađu na kolovoz kako bi ih zaobišli, što stvara osećaj straha i nesigurnosti – i kod dece i kod ostalih sugrađana. Ulica je uska, a trotoari često neprohodni, pa pešaci hodaju tik pored automobila. Kada padne mrak, taj put do kuće postaje još opasniji i neprijatniji. Takođe, ovo predstavlja veliki problem i vozačima jer bez rasvete je teško uočiti pešake, posebno decu koja se kreću između parkiranih vozila, pa je rizik od nezgoda mnogo veći nego što bi trebalo da bude. Verujemo da je potpuno neprihvatljivo da deca, stanovnici ovog kraja, ali i vozači svakodnevno budu izloženi opasnosti samo zato što ulica nema osnovno – svetlo. Rasveta nije luksuz, već elementarna bezbednost. Zato ovom peticijom tražimo da se hitno postave bandere i javna rasveta u ovom delu Đerdapske ulice, kako bi se i pešaci i vozači kretali bez straha i brige. Naš cilj je jednostavan: da put kojim svakodnevno prolazimo bude bezbedan, osvetljen i normalan za život svih nas. Matija Đorđević i tim Kreni-Promeni Medijana

Ovakva podrška nije novina. U pojedinim gradovima Srbije ovaj model već postoji. U Beogradu je đačka pomoć postala standard, a naši Kreni-Promeni timovi su se u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Golupcu izborili da i tamo deca dobiju podršku za udžbenike.  Pogled u region takođe pokazuje da besplatni udžbenici postoje u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Novi Sad, drugi najveći grad u Srbiji, za sada ne obezbeđuje nikakvu pomoć roditeljima osnovaca, osim udžbenike za đake prvake. Za porodice sa dvoje ili više dece, trošak polaska u školu predstavlja ozbiljan udar na kućni budžet: samo udžbenici i školski pribor često koštaju preko 25.000 dinara po detetu, što za dve školske torbe iznosi i više od 50.000 dinara. Mnogi roditelji odriču se osnovnih potreba kako bi deci obezbedili ono što bi trebalo da bude osnovno pravo - besplatno obrazovanje zagarantovano Ustavom Republike Srbije. Uvođenje đačke pomoći od 20.000 dinara godišnje nije luksuz, već odgovorno i nužno ulaganje. To je mera koja pokazuje da grad brine o svojim porodicama, razume visoke troškove obrazovanja i želi da stane uz svoju decu. Zato tražimo da Skupština Grada Novog Sada usvoji odluku o uvođenju đačke pomoći od 20.000 dinara za svako dete od 1. do 8. razreda, i da se ova podrška obezbedi u budžetu koji će biti usvojen u narednih mesec dana za 2026. godinu. 

Građani koji žive u ulici Vojvode Radomira Putnika u Pančevu, posebno u delu ispred kućnih brojeva 2, 2a, 4 i 6, ukazuju na dugotrajan i izražen problem prekomerne brzine vozila. Ulica je pravolinijska, pregledna i često se koristi kao „prečica“, zbog čega vozači neretko voze brže od dozvoljenog ograničenja. To stvara povećan rizik od saobraćajnih nezgoda, naročito imajući u vidu da se radi o delu ulice u kojem se svakodnevno kreću deca, stariji sugrađani i pešaci koji prelaze kolovoz ka obližnjim objektima i stambenim ulazima. U prethodnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, nagla kočenja i situacije u kojima je bezbednost stanovnika bila ugrožena. Građani smatraju da je neophodno preduzeti preventivne mere kako bi se bezbednost povećala i kako bi se sprečile potencijalne teže posledice, te molimo nadležnu službu da ovu inicijativu razmotri u najkraćem roku.   Tim Kreni-Promeni Pančevo

Apoteka Beograd je u decenijama iza nas preživela sve: ratove, poplave i pandemije, ali ne može da preživi ovu državnu i gradsku vlast. Tačno 195 godina od otvaranja prve moderne beogradske apoteke, čija se tradicija nastavlja kroz Apotekarsku ustanovu „Beograd“, ova zdravstvena ustanova stoji na ivici gašenja. I sve to zbog nebrige svog osnivača, Grada Beograda, i nadležnog Ministarstva zdravlja. Danas Apoteka Beograd posluje uz: • blokirane račune, • sedam neisplaćenih plata, • prazne police, • masovan odlazak zaposlenih, • gašenje 47 apoteka, • i činjenicu da je od pet apoteka sa noćnim dežurstvom ostala samo jedna. Sve to posledica je državne i gradske nebrige, kao i postavljanja partijskog menadžmenta koji ne ume da vodi javni sistem od strateškog značaja. Najugroženiji su građani. I to posebno deca. Institut za majku i dete i Tiršova snabdevaju se kod Apoteke Beograd jer privatne apoteke nemaju dovoljne zalihe. Farmaceuti zaposleni u Apotekama Beograd ručno prave sirupe koje niko drugi ne može da obezbedi. A Grad Beograd, kao osnivač, i Ministarstvo zdravlja, kao nadležno za zdravstveni sistem ćute. Time direktno ugrožavaju javno zdravlje. Lekovi nisu roba kao svaka druga. Lek je strateški resurs. Država i grad moraju imati kontrolu nad distribucijom, a ne prepuštati je privatnim monopolima. Kada se jednom ugasi javna apotekarska mreža, onda nema povratka. Nećemo dozvoliti da posle 195 godina tradicije, Beograd ostane bez svojih apoteka i bez sigurnosti da građani mogu doći do leka kada im je najpotrebniji. Tim Kreni-Promeni

U Obrenovačkim vrtićima svakodnevno boravi oko 2000 mališana. Uslovi u mnogim objektima za boravak dece su daleko od onih kakvi bi trebalo i moralo da budu. U vrtiću "Nevena" prokišnjava plafon na više mesta, razbijena su stakla na prozorima, dvorište i elementi za igru su nebezbedni. Staza dvorišta vrtića "Zeka", kao i samo dvorište, su neuređeni i opasni za decu.  U vrtiću "Ciciban" pored potpuno neuslovnih toaleta za najmlađe nema ni osnovnih sredstava za ličnu higijenu...Ovo su samo neki od primera koji su postali bitno pitanje bezbednosti dece. Zbog ovakvog stanja u vrtićima može vrlo lako doći do povrede dece, što se nemali broj puta već desilo. https://i.ibb.co/4RGLDRtW/bez.png Pored ovih, okom vidljivih problema, veliki problem je taj što roditelji plaćaju sanaciju svega ovoga kroz "Roditeljski dinar", iako je finansiranje sanacije tih problema obaveza Opštine. Od roditelja se očekuje da finansiraju sve potrebe vrtića, od dečijeg pribora za rad, do mnogobrojnih popravki i nabavki. Opština u svom budžetu u ovoj i prethodnim godinama nema predviđena sredstva za finansiranje tekuđeg održavanja za vrtiće. Obećani su nam besplatni vrtići, a umesto toga smo dobili loše uslove i dodatne troškove. Mi ovom peticijom zahtevamo da se ova stavka uvrsti u budžet do 10. decembra 2025. godine. Kreni-Promeni Tim Obrenovac

Svakog dana deca i odrasli prelaze ovaj bulevar bez obeleženog pešačkog prelaza – na sopstveni rizik! Automobili jure, a pešaci stoje i čekaju da ih neko primeti. Ljudi rizikuju živote prelazeći bulevar, to znači da je zebra osnovna potreba građana i obaveza grada! Grad koji ne brine o bezbednosti svojih građana ne može da se nazove bezbednim. Zato zahtevamo da se obeleži pešački prelaz i postavi odgovarajuća saobraćajna signalizacija, kako bi svako mogao da pređe bulevar bez straha i rizika. Jedna zebra možda deluje kao sitnica, ali ona pravi ogromnu razliku – između nepažnje i odgovornosti, između grada koji ćuti i grada koji zaista brine. Bezbednost pešaka mora biti prioritet, a ne luksuz. Zato tražimo da grad reaguje odmah i pokaže da mu je stalo do ljudi koji u njemu žive. Jer zebra nas ne razdvaja — zebra nas spaja.  Filip Milosavljević i Tim Kreni-Promeni Niš (Pantelej) 

Zamislite da vazduh koji dišemo možete da vidite. Ne maglu i smog koje već vidimo zimi, već mikroskopske čestice koje lebde svuda oko nas - one koje udišemo dok šetamo, dok se grejemo, dok deca idu u školu. Te čestice zovemo PM čestice (posebno PM2.5 i PM10). Iako ih ne vidimo, one su svuda oko nas i imaju ozbiljne posledice po zdravlje: kašalj, otežano disanje, slabiju koncentraciju, loš san i povećan rizik od bolesti pluća i srca. Zagađenje vazduha ovim česticama već godinama spada u ključni javnozdravstveni problem u Srbiji, kako u gradovima, tako i u prigradskim sredinama. Prema podacima sa platformi AirVisual i State of Global Air, prosečna godišnja koncentracija PM2.5 u Nišu iznosi oko 30 µg/m³, što je šest puta više od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) od 5 µg/m³ — svrstavajući time naš grad među najzagađenije u zemlji. Glavni uzrok nisu fabrike, već dim iz individualnih ložišta i starih peći. Dok se mnogi trude da pređu na čistije izvore energije, visoke cene grejanja i ograničene subvencije onemogućavaju većinu domaćinstava da to uradi. Zato tražimo da Grad Niš uvede sistem subvencionisanja filtera za dimne gasove na individualnim ložištima. Takvim filterima mogle bi se smanjiti emisije štetnih čestica i do 90%, a istovremeno su pristupačni, laki za održavanje i ne zahtevaju velike promene postojećih sistema grejanja. Kvalitet vazduha nije luksuz — to je osnovno pravo. Priča o PM česticama nije priča o brojevima, već o ljudima: o svakom detetu koje diše punim plućima, o svakoj baki ili deki koji više ne kašlju kad se spusti magla, o svakom gradu koji može da bude primer.  Govorimo o životu, zdravlju i budućnosti. Jer čist vazduh nije ideologija — to je zajednički cilj. Kreni-Promeni Niš

1. Dekan protiv studenata Patrik Drid je prvi dekan koji je pozvao policiju na sopstvene studente. Posledica toga bila je intervencija u prostorijama fakulteta, upotreba biber-spreja, fizičko nasilje i hapšenja. Umesto da stane uz svoje studente dekan Drid je ponudio pendrek za njih. Takav postupak nije dostojan nijedne javne funkcije, a kamoli najvišeg priznanja grada. 2. Akademska sramota ne može postati gradska čast Dekan koji je cepao studentske plakate, omalovažavao proteste i javno vređao sopstvene studente nazivajući ih  „blokaderima“ nije dostojan ove visoke nagrade. Njegovo ponašanje vređa duh univerziteta i gazi osnovne vrednosti slobode mišljenja. 3. Oktobarska nagrada nije politički poklon za lojalnost Oktobarska nagrada nije bonus za poltronstvo. Ona pripada onima koji su svojim delom zadužili grad, a ne onima koji izvršavaju političke naloge. Dodela nagrade Patriku Dridu bila bi poruka da je lojalnost važnija od integriteta. Novi Sad ne sme poslati takvu poruku. Zato zahtevamo: Da se predlog za dodelu Oktobarske nagrade Patriku Dridu povuče sa dnevnog reda svečane sednice Skupštine Novog Sada zakazane za 22. oktobar 2025. godine i da se o njemu ne glasa. Novosadski tim Kreni-Promeni