Planira se rušenje kompleksa Beogradskog sajma, pod maskom organizacije manifestacije “EXPO 2027”. Najavljuje se izgradnja novog sajamskog kompleksa na plodnim surčinskim njivama. Kroz dirigovane tekstove i priloge na režimskim medijima, priprema se teren, da atraktivni prostor između Bulevara vojvode Mišića i reke Save, postane plen Beograda na vodi. Pod gusenicama bagera bi se našle četiri velike hale, dok bi građevinske srebroljubce preživela jedino Hala 1, jer je ona zaštićena zakonom. Umesto ovog maestralnog dela posleratne jugoslovenske arhitekture, namerava se izgradnja gusto načičkanih stambenih višespratnica. Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, a u trenutku kada je napravljen bio je veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Četiri ikonične hale se ne smeju posmatrati zasebno, van svog konteksta, vec kao jedinstveni arhitektonsko-urbanistički kompleks. One su bile svetsko čudo za vreme u kome su građene i nešto najreprezentativnje u bivšoj Jugoslaviji. A sistem prenapretnutog betona koji je Branko Žeželj razvio, je nešto čime se trebamo ponositi. A ne rušiti ga! Ovom peticijom zahtevamo da se pokrene postupak zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma. Sajam je naše kulturno nasleđe, deo našeg kulturnog identiteta, arhitektonsko i konstruktivno remek-delo! Sajam prethodnih sedam decenija, nije bio samo objekat komercijalne namene, bio je u službi građana tokom poplava 2014. godine, karantina za vreme virusa korona, punkt za vakcinisanje. Generacije studenata u njemu su polagale prijemne ispite za fakultete. U kriznim situacijama uvek bio tu za Beograđane i sada je došlo vreme da ga zaštitimo, da bi služio i budućim generacijama! Potpišite peticiju! Obavestite komšije i rodbinu. Sajam će nam se sigurno odužiti.

Planirana urbanizacija Ribničkog jezera - jedinog rezervoara pijaće vode na Zlatiboru, preti da u potpunosti ostavi bez pijaće vode sve stanovnike i goste Zlatibora, Čajetine i okolnih sela! Skupština Opštine Čajetina na nedavno održanoj sednici je odobrila sraman zahtev za postavljanje "plovećih objekata i dokova" na jezeru, čime se praktično započinje njegova urbanizacija i stavljanje u turističke svrhe, bez ikakve obezbeđene alternative kada je u pitanju vodosnabdevanje žitelja opštine Čajetina. Ovu peticiju treba da potpišu svi jer se na Zlatiboru već decenijama prirodni resursi nenamenski i neodrživo troši, a pravljenjem turističkih sadržaja u ovom delu netaknute prirode i pre svega nezonirane zone Parka prirode Zlatibor, direktno bi se uticalo na ispravnost i kvalilet vode za piće. Ovo pitanje nije samo lokalnog karaktera iako je nama goruće, već treba da shvatimo da svi imamo pravo na čistu i ispravnu pijaću vodu i da nam to niko ne može oduzeti. Voda = život

Osnovnoškolsko obrazovanje je obavezno za svu decu naše države, a to ujedno znači da roditelji imaju obavezu da svojoj deci obezbede udžbenike i propratna nastavna sredstva. Cifre koje su neophodne da se to sve obezbedi nisu male. Komplet udžbenika za učenike od prvog do četvrtog se kreću od 9000 do 12000 dinara, dok za učenike od petog do osmog razreda između 15000 i 20000 dinara. Odnosno, roditelj koji prima minimalac bi morao da odvoji trećinu ili čak polovinu svoje plate kako bi finansirao udžbenike za samo jedno dete, da ne pominjemo sveske, pribor, ranac, garderobu… Što je porodica bogatija mališanima, to joj je veći izazov da finansijski prebrodi kraj avgusta i adekvatno pripremi decu za školu. Imajući u vidu da se često ističе da nas je sve manje, da je bitno imati porodicu i što više dece, hajde da onda porodicama pokažemo da nam je stalo do njih i njihove dece i potrudimo se da dobiju besplatne udžbenike. Ideja da država obezbedi osnovcima besplatne udžbenike nije nova, niti je bilo čiji hir. Mnoge zemlje su uvele besplatne udžbenike, neke od tih zemalja su i Crna Gora, Makedonija, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka…spisak je podugačak. Ovom spisku možemo dodati i Beograd. Da, osnovci iz Beograda i ove godine će imati besplatne udžbenike…ali, šta je sa ostatkom Srbije? Ulaganje u obrazovanje mladih je važnо za normalan rast društva. Drago nam je što deca iz nekih gradova imaju besplatne udžbenike, samo još treba da se izborimo da oni ne budu privilegovani, već da tako bude i u celoj Srbiji. Tim Kreni-Promeni

Problem nije samo izgradnja puta već to zbog čega se ona sprovodi i kakvu nam štetu nanosi. Na takozvanom Maxijevom igralištu se nalazi prelepa travnata površina sa drvećem, mnoga stabla su vec posečena, a poljane uskoro neće biti, jer je u planu izgradnja zgrade. Da bi se zgrada izgradila neophodno je da postoji put, odnosno, prilaz zgradi. Pod izgovorom da je Planom detaljne regulacije iz 2008.godine predviđeno, zdravo drveće staro i 50 godina su posekli, spravu sa igrališta uklonili, cevi za kanalizaciju doneli, sve to u prisustvu dece, koja su to plačući posmatrala. Tek kada je sve ovo uradjeno, direktor JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje nas je obavestio da će se uskoro početi sa radovima, uz obećenje da će dečije igralište biti ogradjeno. Naravno, ograđeno nije, čak i ako ograde, biće tik uz put sa dve saobraćajne trake. Ne želimo da se naša deca igraju pored puta, ne želimo da naša deca udišu izduvne gasove. Ko će odgovarati ako neko dete potrči za loptom, ne razmišljajuci o putu, jer je ovo do sada bilo bezbedno igralište? Bitna stvar je i to da se na poljani nalazi podstanica Toplane, pa se postavlja pitanje, ko će odgovarati ako dodje do oštećenja cevi? Parking je do sada bio problem, pa se nameće još jedno pitanje, gde ce se parkirati stanari 4 zgrade sa 11 spratova, ako naš parking postaje put? Subotičani, danas su ovo problemi Prozivke, sutra će biti problemi svih nas. Autor peticije: Grupa građana Prozivke za zdravo i bezbedno detinjstvo

U danima koje su obeležili tragični događaji i njima izazvana društvena kriza u kojoj se zatekla naša zemlja, Vlada Srbije je 4. maja 2023. usvojila predlog Zakona o planiranju i izgradnji. Ovaj predlog Zakona predviđa ukidanje naplate za konverziju zemljišta kojom se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine nad zemljištem. Time se zemljište u javnoj svojini poklanja domaćim i stranim investitorima koji su pravo korišćenja nad hektarima građevinskog zemljišta stekli, u velikom broju kroz diskutabilne privatizacije društvene i državne svojine i preduzeća. Ukidanje naknade za konverziju zemljišta omogućava da svako sa pravom korišćenja nad zemljištem u javnoj svojini, BESPLATNO postane vlasnik tog našeg dragocenog zajedničkog resursa. Ukidanje ove naknade predstavlja nov talas legalizovane pljačke javne svojine za račun malobrojnih, privilegovanih i bogatih, sa nesagledivim posledicama po srpsku ekonomiju, javni budžet i društvo u celini. Predlog Zakona je usvojen bez kredibilnih i robusnih analiza opravdanosti. Katastrofalne posledice ovog predloga Zakona su digle uzbunu među strukovnim udruženjima, kao i među nekim državnim institucijama. Savet za borbu protiv korupcije je ukazao da je predlog Zakona kojim se ukida naknada za konverziju zemljišta protivan javnom interesu i Ustavu Republike Srbije i apelovao na Vladu Srbije da poništi odluku o ukidanju naknade. Savet je takođe ukazao da se gubici po javni budžet od ukidanja naknade procenjuju na desetine milijardi evra, što predstavlja ozbiljnu štetu za budžet Grada Beograda i već osiromašene lokalne samouprave širom Srbije. Drastično manji priliv u javni budžet smanjuje ulaganja u javne servise i projekte za dobrobit i kvalitetniji život građana, kao što su nove škole, obdaništa, zdravstvene ustanove i objekti kulture. Zabrinjava i činjenica da će ukidanje naknade na konverziju građevinskog zemljišta podstaći dalju intenzivnu i nekontrolisanu stambenu izgradnju na najmanje 5.000 lokacija i izgradnju 15.000.000 novih kvadrata. Srbija je žrtva agresivne stambene izgradnje poslednjih decenija i ovaj predlog Zakona i reforme koje se predviđaju u domenu urbanog planiranja i izgradnje prete da prodube korupciju u građevinskoj industriji i prostornom planiranju a sve u cilju zaštite interesa krupnog kapitala i na štetu građana i javnog interesa. Sada je momenat da se čuju glas i zahtevi građana da se ovaj ANTIPATRIOTSKI Zakon momentalno povuče iz procedure. Potpiši peticiju! Sa vašim potpisima mi ćemo nastaviti institucionalnu borbu i pritisak na nadležne institucije kako bismo sprečili DALJU PLJAČKU I UNIŠTAVANJE NAŠE ZEMLJE. Nakon potpisivanja, zahtev peticije ćemo uručiti nadležnom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je predložilo nacrt Zakona. Peticiju ćemo uručiti i narodnim poslanicima sa apelom da KAŽU NE usvajanju PROTIV USTAVNOG Zakona ako se isti nađe na sednici Narodne Skupštine. Vreme je da se izborimo za pravednu Srbiju! Peticiju pokrenule: Asocijacija za razvoj grada Blokada Smrada Blok 8 "Kineski zid" Centar za održivi razvoj Srbije Društvo Stara Planina Eko Straža Eko Straža Novi Sad Ekološki centar "Stanište" Vršac Ekološki ustanak Ekološko udruženje Belorepan Ekološko udruženje Rzav Građanski pokret Bravo Građanski preokret Inicijativa Da blokovi prodišu Inicijativa odbranimo Teslu Institut za istraživanje korupcije Kareja iRevolucija Kreni-Promeni Marš sa Drine Nacionalna ekološka asocijacija NEA Nova Planska praksa NVO Svet i Dunav Odbranimo Šume Fruške Gore Organizacija za očuvanje prirode i životinja OSNA Organizacija Pro.Tok21 Podrinjski Antikorupcijski Tim PAKT Polekol Pravo na Vodu Sačuvajmo Gardoš i Zemun Savski nasip Šodroš Survivor Kamp Trash Hero Srbija Udruženje "Svest o važnosti atmosfere SOVA" Udruženje Ekomar Udruženje građana "Naša mesna zajednica" Udruženje Studenac Nova Varoš Udruženje za zaštitu šuma Novi Sad UG Bela Čaplja UG Komšije UG Unija treći Beograd ZA Naš Kej Za Zeleniji i Uređeniji Blok 44 ZAjednička Akcija Blok 70 i 70a Zemunski Zgubidani Profesori Arhitektonskog fakulteta Prof. dr Duško Kuzović, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Danijela Milovanović Rodić, Docent, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Marija Maruna, Departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. Milena Dragićević-Šešić, Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad Dr Milica Kočović De Santo, Stručni saradnik, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Svi znamo kako nas je ta sreda, 03.05.2023. godine promenila. Ostali smo nemi ispred onoga što se desilo našoj budućnosti, našoj deci. Medju 9 stradalih andjela našao se i Andrija Čikić. Dečak koji je sa 13 godina komponovao nešto što bi moglo postati himna koja će zauvek asocirati na taj tragični dan. Njegova kompozicija '' Emocije '' je ostavila dubok trag na mene. Njegova priča i njegov mali veliki život mi je promenio svest i otvorio oči da život posmatram iz drugog ugla. Bio je jedan od najplemenitijih predstavnika naše Srbije. Nažalost, ja, kao i mnogi drugi, nismo znali za njega i njegovu priču, nismo znali za uspehe i lepotu kojom je našu zemlju prikazao u najlepšem svetlu. Na televizijskom šou programu " Virtuozi " u Madjarskoj, Andrija je bio u top 30 najboljih mladih muzičara Srbije. Suvišno je govoriti o njegovoj kratkoj, a bogatoj karijeri koja je tragicno prekinuta. Zato hajde da ovom peticijom učinimo jedno dobro delo: da nove generacije ne zaborave ko je bio Andrija Čikić. Andrija ima web sajt, tako da ko zeli da procita vise o njemu to moze uraditi klikom na sledeci link: https://www.andrijacikic.com/wordpress/ Peticiju pokrenuo: Aleksa Ivić.

"Dvor Staro zdanje je objekat koji predstavlja simbol Aranđelovca. Izgradnju je započeo knez Mihailo Obrenović 1868. godine po projektu arhitekte Koste Šreplovića. Staro zdanje predstavlja jedan od najlepših primera arhitekture srpskog romantizma. Sve ove godine svedoci smo a i saučesnici u njegovom propadanju. Požar iz 2022. godine predstavlja vrhunac lošeg ophođenja prema ovom objektu. Opštinske vlasti nisu našle za shodno ni da prekriju i zaštite oštećeni deo krova tokom jeseni i zime. Opštinske vlasti nisu ništa preduzele po pitanju izrade projektne dokumentacije za rekonstrukciju. Ukratko, Opštinske vlasti nisu ništa preduzele!"

Često smo u prilici da čujemo kako zdravstveni sistem u Srbiji ne funkcioniše, kako su liste čekanja za preglede, analize i operacije toliko dugačke da se ljudi kojima je medicinska pomoć potrebna ponekad našale sa “Ako tad budem živ, doći ću na pregled”. Tačno je da zdravstveni sistem ne funkcioniše kako bismo želeli, ali zato imamo priliku da se uverimo koliko su veliki ljudi koji rade u njemu. Juče je Srbija imala priliku da se upozna sa herojskim delom zaposlenih radnika Klinike za kardiohirurgiju u Nišu. Ovi heroji su uspeli da za 100 dana pruže pomoć svim osobama sa liste čekanja čime su obezbedili da se od sad pa nadalje operacije zakazuju u rasponu od jedne ili 2 nedelje. Da bi postigli ovakav uspeh radnici ove klinike su imali 12 dana uzastopnih radnih vikenda pri čemu nisu imali nikakvu novčanu naknadu za taj rad. Zdravstveni sistem na ovoj klinici u Nišu je profunkcionisao isključivo zahvaljujući sposobnosti, znanju, požrtvovanošću i ljudskosti našiih lekara! Možda nemamo puno da im ponudimo zauzvrat, ali smatramo da su zaslužili da se na ovoj peticiji nađe veliki broj imena - hajde da im pokažemo da mislimo na njih! Pridruži se i potpiši peticiju, tražimo da lekari i medicinski radnici iz Niša dobiju Ordenje za svoje herojsko delo. Tim “Kreni-Promeni”

Decenijama se plaža, odnosno peščani deo, sanira tako što se iz Dunava pesak izvlači, odnosno vraća, na plažu. Time se sprečava pravljenje sprudova, koji umeju da budu i opasni za kupače, a ujedno i čini da plaža bude čista i prohodna. Posebno za našu decu koja ne mogu da se igraju i uživaju na plaži prekrivenoj oštrim kamenjem. No, poslednjih godina JKP Gradsko Zelenilo zanemaruje ovu obavezu, iako svi kupači na ovoj plaži plaćaju ulaznice, svi zakupodavci svoje zakupe.

Prostorno preuređenje Univerzitetskog parka je urbanističko nasilje. Cilj mu je komercijalizacija javnih zelenih površina pod izgovorom razvoja grada. Posledice preuređivanja parka uključuju uništenje živog sveta na teritoriji parka, dugogodišnje blokiranje parka dok radovi traju, zagađenje životne sredine otpadnim materijalom s gradilišta, urušavanje građanskih zajednica koje se okupljaju u parku.

Samo tražimo ono što nam je obećano još 2015. godine, a to su biciklističke staze u ulicama Mađarske Komune i Hunjadi Janoša u Mužlji. Rečeno je i da postoji tehnička dokumentacija. Mi imamo potrebu da budemo sigurni na svojim ulicama. Saobraćaj je sve gušći, pogotovo od kada se kroz Mužlju i Lukino Selo može skratiti put od Zrenjanina do Beograda. Povećanjem saobraćaja sigurnost biciklista na putu je sve više ugrožena. Sela u Vojvodini su na velikim površinama a nema ''gradskog prevoza''. Vojvođani su navikli da voze bicikle kroz svoja sela, a ako su ona blizu grada, kao što je Mužlja blizu Zrenjanina, često koriste bicikle i do grada. U eri ''automobilizacije'' vožnja biciklom je postala opasna. S' toga su nam potrebne biciklističke staze. Za čistiji, zdraviji i bezbedniji život. Za očuvanje tradicije vožnje bicikala u Mužlji. Čuvarkuća 023 i Kreni-Promeni tim za Zrenjanin

Prema sadašnjem planu uređenja Ovčarsko-Kablarske klisure predložena je izgradnja vidikovca na vrhu Kablara. Vidikovac će biti sačinjen od betona, drveta i višeslojnog stakla o trošku građana Čačka kao poreskih obveznika. Planirano je da na vidikovcu bude postavljen info-pult i ugostiteljski objekat. Brojni ekolozi, urbanisti, arhitekte, profesori, ljubitelji prirode, planinari i žitelji imaju primedbe na najavljenu izgradnju vidikovca na Kablaru, jer izgradnjom predloženog objekta uništavaju se u potpunosti sve zaštićene odlike i vrednosti i menja postojeći prirodni ambijent tj. “duh mesta”. Imajući u vidu nezadovoljstvo meštana i procene eksperata o štetnosti izgradnje ovog vidikovca, zahtevamo od Gorana Vesića, Ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i od Vojina Jakovljevića, direktora Turističke organizacije Čačak, da odustanu od projekta izgradnje vidikovca na Kablaru. Izgradnja vidikovca, kako je predloženo projektom, podrazumeva izgradnju objekata od betona koji će biti ukopan u stensku masu krečnjačkog terena tzv. sunđer stena koja je podložna raspadanju i to na takav način koji će podrazumevati sečenje određenog dela stenskog masiva i pobadanje šipova; odnosno, bezbednost budućih korisnika, imajući u vidu prirodu terena na kojoj se planira izgradnja vidikovca, je diskutabilna i rizična. Svaka intervencija na nepristupačnom terenu specifične konfiguracije stenovitog masiva, kao što je posebno oblikovana forma vrha Kablara, na izgradnju više stotina metara kvadratnih, dovodi do nepovratne degradacije postojećeg prostora na dvostruko većoj površini od površine predviđene za izgradnju što trajno i nepopravljivo uništava njegov postojeći izgled. Greben na kome je vidikovac će teška mehanizacija i bušenje trajno oštetiti. Pored toga, ovo područje je bogato raznolikim biodiverzitetom, posebno pristupni deo, kao i vrh Kablara. Područje Kablara broji preko 700 biljnih vrsta i podvrsta koje su naučno dokumentovane, od toga je preko 10 značajnih endemičnih ugroženih vrsta. Stanište broji preko 180 vrsta ptica što celogodišnjeg, što periodičnog boravka ptičijih vrsta. Izgradnja vidikovca ugrožava biodiverzitet ovog područja. Treba obratiti pažnju i na podatak da je gradonačelnik grada Čačka, Milun Todorović, inicijalno objavio da će vrednost projekta biti 80 miliona dinara, da bi predračunska vrednost radova skočila 126 miliona dinara, a pominje se i cifra od 1,7 miliona evra; odnosno, građane Čačaka će 1m2 urbanog vidikovca koštati 4500,00 evra. Dodatna napomena: Ovčarsko-kablarska klisura, time i predeo planine Kablar je zaštićena 2000. godine kada je uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za Predeo izuzetnih odlika i predstavlja područje od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja sa izraženim vrednostima, od kojih posebno dominira ambijentalna vrednost. U februaru 2021. godine Vlada Republike Srbije je formirala Međuresornu radnu grupu za uređenje i razvoj predela izuzetnih odlika tj. Ovčarsko-kablarske klisure. Time Ministarstvo turizma i grad Čačak, marta 2022.god. potpisuju ugovor o zajedničkoj izgradnji stakleno-drvenog vidikovca, info-pulta i ugostiteljskog objekta na vrhu Kablara. Bruto površina projekta je 377m2. Platforma od višeslojnog stakla je 200m2, drveno stepenište je 92m2, krovna površina sa solarnim panelima je 48m2, turistička stanica sa elektroblokom je 37m2. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastructure izdalo je rešenje o građevinskoj dozvoli, a investitor je Turistička organizacija Čačka. Imajući u vidu da je cilj grupe razvoj predela ove klisure, postavlja se pitanje zašto ova sredstva nisu usmerena npr. na zaštitu izvora banjske vode ili izgradnju kanalizacije i adekvatnog vodosnadbevanja u Ovčar Banji, području koje je trenutno jedno od najugroženijih u okolini grada Čačaka. Velimir Mitrović, Jelena Jovanović, Inicijativa “Sačuvajmo Kablar” i Tim Kreni - Promeni Čačak