‘’U zrenjaninskom naselju Mala Amerika, okružena drugim značajnim obrazovnim ustanovama,dominira zgrada pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u kojoj se nalazi HPTŠ“Uroš Predić“. Po planovima arhitekte Raushera izvođač radova dipl. inž. i građevinski majstor Herceg Šandor počeo je 1914. godine gradnju škole u Velikom Bečkereku.’’ Ovako počinje tekst o predstavljanu HPTŠ ‘’Uroš Predić’’, i umesto da se đaci i zaposleni pripremaju za proslavu jubileja, 110 godina od početka izgradnje škole, susreli su se sa zatvaranjem iste. Ova srednja škola obrazuje kadar za hemijsku industriju I rad u hemijskim laboratorijama, prehrambenu i tekstilnu industriju, i zaštitu životne sredine. Ima veoma uspešnu saradnju sa mnogim socijalnim partnerima u regionu. Dana 25. januara školi je dostavljena Odluka Gradonačelnika Zrenjanina – obaveštenje da se u školskoj 2024/2025. godine neće vršiti upis novih učenika u prvi razred. Učenici koji trenutno pohađaju ovu školu će se rasporediti u Tehničku školu, Medicinsku školu i Srednju poljoprivrednu školu. Šta će biti sa zaposlenima i kako sprovedeno – ni reči. U dokumentu se pominje i ’’Elaborat’’ te da je već dostavljen Pokrajinskom sekretarijatu. Proces donošenja tog ’’Elaborata’’ je prava enigma, niko ga nije video, a potvrđeno je da do 1. februara nije stigao do Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. Ukoliko se na ovaj način ugasi ova škola, deo nastavnog kadra i vannastavno osoblje ostaće bez posla. Odavno je u Zrenjaninu trebalo izvršiti optimizaciju upisne politike i upisnog planiranja - ali to se ne radi tako što se jedna škola zatvori pod plaštom optimizacije. Zdravorazumski je zadržati obrazovne profile u školi u kojoj već postoje uslovi za njih, a postojeća privreda traži kadar. Tri kompanije zahtevaju učenike u DUALU za upis u narednu godinu. Zašto u sred Banata-fabrike hrane, treba ukinuti buduće laborante I tehničare koji mogu raditi u svakoj fabrici za preradu onoga što se na banatskim poljima proizvodi? Zašto treba ukinuti buduće stručnjake za zaštitu životne sredine ili buduće tekstilne radnike? Zašto uskraćivati mogućnost obrazovanja i prekvalifikovanja i mladim i odraslim zrenjanincima i zrenjaninkama? Udružimo se, dajte svoj potpis da ova škola i dalje edukuje i vaspitava našu decu. Kreni - Promeni i građani i građanke Zrenjanina

Supruga je umalo iskrvarila na putu do Beograda. Vreme stizanja do najbližeg porodilišta, u idealnim uslovima, jeste sat vremena. Da ne govorimo o tome da su gužve redovno prisutne. Neophodno je otvoriti porodilište u Mladenovcu, kako bi se smanjili veliki rizici u neredviđenim situacijama kakve sve trudnoće nose. Obezbedimo osnovne uslove za zdravlje i bezbednost naših trudnica i beba!

Filum preko 20 godina nema svoju zgradu! Svake godine slušamo nova obećanja o izgradnji/premeštanju studenata u neki već postojeći objekat. NIŠTA od toga se nije realizovalo! Boravimo u OŠ Đura Jakšić, primorani da trpimo u najmanju ruku NEHUMANE uslove! Prostorije su male, pune vlage, buba, kaplju FEKALIJE, grejanje, struja i voda često nisu u funkciji, prozori ne mogu da se otvore, zidovi su oronuli, inventar i podovi dotrajali! Ugrožavamo svoje zdravlje svakog dana! Neki studenti imali su i alergijske reakcije! Sve su to razlozi zbog kojih tražimo bolji prostor i NEĆEMO STATI do ispunjenja zahteva! Koliko su uslovi zapravo nepodnošljivi znamo SAMO mi koji tamo boravimo! Podrška u vidu online peticije je najlakši način da nam pomognete u ovoj inicijativi! Inicijativu su do sada podržali brojni studenti i profesori sa našeg fakulteta, ali ova vest MORA da se širi dalje!!! Potpiši peticiju! Podrži nas! Studenti Likovnih umetnosti Filum-a

Ponosan sam roditelj dečaka koji ima tri i po godinice i ide u vrtić. I uskoro postajem roditelj školarca, dečaka koji će krenuti u prvi razred osnovne škole. Samim tim se javljaju i moje „muke“, koje mi prave kolaps u glavi. Kroz situacije i finansijsko stanje u mojoj porodici vaspitan sam da cenim svaki dinar, takođe sam naučen da se za svaki i borim, svojim radom. Svom detetu želim i moram da obezbedim odelce, patike, šal, rukavice i kapu, zima dolazi. Boli me momenat što novac koji planiram da namenim sinu, moram dati nekom izdavaču koji je došao da nam otme osnovno i ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na besplatno obrazovanje naših najmlađih. Potpisnici ove peticije apeluju na Skupštinu grada Sremske Mitrovice da ispuni svoje obećanje i obezbedi sredstva za besplatne udžbenike za svu decu Sremske Mitrovice, počevši od školske 2024/25. godine. Žarko Babić i Kreni- Promeni Mlada Mitrovica

Dana 6. jula 2023, Komunalna inspekcija donosi rešenje [X - 03 broj 355.1 - 1454/2023 od 18.05.2023], nalažući uklanjanje plutajuće strukture - šlepa (Jedriličarski klub Zemun BG - P - 305 A) smeštene na Keju Oslobođenja 13c na Dunavu. Sekreterijat za privredu nije ponudio nikakvu alternativu, iako je klub predao svu neophodnu dokumentaciju. Šlep, ključan za jedriličarske aktivnosti, trenutno je usidren na delu obale koji je bio akvatorijum za jedrenje. Grad je, bez obaveštenja, promenio namenu ovog prostora u zonu privrede. Klub je uložio žalbu u zakonskom roku do 21. jula 2023, ali do danas nije dobio odgovor. Grad Beograd je doneo novi urbanistički plan, preimenovavši zonu za jedrenje u zonu privrede, a klubu nije dozvoljeno učešće na konkursu za dodelu mesta namenjenom samo privrednicima. Podneli smo tužbu Trećem osnovnom sudu, tražeći privremenu meru. Bez podrške ove mere, klub, vitalan za zajednicu, suočava se sa gašenjem nakon 77 godina postojanja. Pored podrške Jedriličarskom klubu Zemun, pozivamo vas da zajedno pošaljemo snažnu poruku lokalnim vlastima. UREĐIVANJE PRIOBALJA NE SME PODRAZUMEVATI UKLANJANJE SPORTSKIH KLUBOVA I POSTAVLJANJE SPLAVOVA! Ovom prilikom želimo naglasiti da uklanjanjem kluba gubimo jedinstvenu besplatnu školu jedrenja za decu, mesto gde se rađa dečija radost i gde bavljenje ovim sportom kod njih budi posebno iskustvo. Jedriličarski klub Zemun nije samo sportska institucija; on je simbol Zemuna, čuvar tradicije, te s ponosom predstavlja našu zemlju na međunarodnom terenu. Takođe, želimo Vas podsetiti da bi uklanjanje kluba moglo dovesti do transformacije uređenja priobalja, stvarajući dodatno zagađenje životne sredine, buku i uništavanje okolnog prirodnog bogatstva. Ovo nije samo pitanje sporta, već i brige o našem okruženju i očuvanju zajedničke baštine. Očuvajmo deo naše sportske tradicije i zajednice! Potpisivanjem ove peticije pridružujete se borbi za očuvanje Jedriličarskog kluba Zemun. Vaša podrška je od suštinskog značaja. Hvala vam na vremenu i podršci.

Omogućava osobama sa invaliditetom da ne moraju doplaćivati za pomagala na koja "imaju pravo" od Države. RFZO nije povećao iznose dotacija koje vrede do 250.000rsd za nabavku kolica, a pomagala su zbog krize, inflacije i korone poskupela za bar 70.000 do 100.000rsd, tako da su razlike velike.

Ova peticija ima za cilj da se u proces izmena i dopuna zakona o dobrobiti životinja uključi i civilni sektor - udruženja civilnog društva i aktivisti jer oni i aktivno učestvuju u samoj dobrobiti životinja svojom aktivnošću i svojim delovanjem. Smatramo da samo zajedničkim snagama možemo izmeniti-dopuniti i poboljšati i postojeći zakon i njegovo dalje primenjivanje u praksi, sve u cilju dobrobiti životinja a samim tim i ljudi takođe! Svedoci smo strašnih događaja u poslednje vreme. Najnoviji od pre par dana (5.10. 2023.) u Garašima nadomak Aranđelovca, gde je lovac iz puške usmrtio štene. A krajem septembra ove godine je isto u Aranđelovcu u dvorištu vikendice Vesne Zmijanac na Bukulji ubijen njen pas - ženka iz lovačke puške! U Subotici je krajem septembra pronađeno mladunče lavice!? koje je neko pustio na slobodu i koje je u izuzetno lošem stanju nažalost i uginulo, uprkos naporima da se spasi. Da ne nabrajamo više, mnogo je strahota. Zahtevamo da se organizacije civilnog društva i aktivisti uključe u proces izmena i dopuna zakona o dobrobiti životinja od rane faze, što je i dozvoljeno Zakonom o državnoj upravi i Smernicama za uključivanje udruženja civilnog drušva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnosno predloga propisa. Takođe i po Pravilniku o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata. Isto tako i jedna od Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj je izražena zabrinutost zbog usvajanja zakona po hitnom postupku i koja sadrži preporuku za veće uključivanje civilnog društva u proces integracija, dakle usklađivanja propisa. Linkovi korišćeni: https://udruzenja.info/netransparentna-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja/ https://www.zrenjaninski.com/drustvo/izmene-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-bez-ucesca-civilnog-sektora/ https://djole.dog/u-garasima-nadomak-arandjelovca-pas-od-strane-lovca/ https://una.rs/zabava/poznati/ubijen-pas-vesne-zmijanac-upucan-iz-lovacke-puske-na-pevacicinom-imanju https://www.slobodnaevropa.org/a/uginula-lavica-subotica-palic/32627154.html

Srpski umetnici (slikari, vajari, grafičari, novomedijski umetnici itd.) u velikom broju uspešno predstavljaju Srbiju u inostranstvu kroz izložbe. Kao što je reprezentativcima plivačima neophodan bazen da bi na najvećim svetskim smotrama doneli Srbiji zlato, tako je i umetnicima neophodan pristupačan prostor kako bi mogli da se posvete ostvarivanju rezultata a ne traženju prostora za rad. Zahtevamo isključivo ono što je odavno standard u okolnim državama. Trenutno oko pedeset umetnika radi u zapuštenom prostoru fabrike Jugošped, ali im je poručeno dačak i tamo nisu poželjni jer je taj prostor namenjen Beogradu na vodi. Danas neki od vodećih umetnika kiriju plaćaju netransparentno, kreću se kroz memljive kancelarije sa dotrajalim instalacijama i stvaraju kapitalna dela srpske umetnosti u nebezbednim uslovima. Istovremeno, grad Beograd ima u svom posedu oko 150 ateljea namenjenih umetnicima o čijoj sudbini se ne zna ništa. Komisija se nije sastala od 2011. godine. Svedoci smo da su u prošlosti ateljee otkupljivali podobni ljudi kako bi ih izdavali kao garsonjere. Tražimo sistemsko rešenje koje će biti dugotrajno, održivo i transparentno. Postojeći prostor Jugošpeda se može preurediti tako da postane uslovan, po ugledu na rešenje koje je primenjeno u Beču: prostor bi bio podeljen na tačan broj ateljea koji bi se dodeljivali na javnom konkursu na određeni vremenski period. O tome bi odlučivala stručna komisija naših najuvaženijih umetnika, a korisnici prostora bi nakon dobijanja prostora za rad morali da završe ciklus sa kojim su konkurisali. Na taj način bi mladim i talentovanim umetnicima bilo omogućeno da započnu svoju karijeru, a oni koji su već etablirani ne bi morali da brinu o tome da će se njihovi umetnički radovi sutra neće naći na ulici. Mi ne zahtevamo socijalnu pomoć, već dogovor. To podrazumeva da bi umetnici plaćali troškove korišćenja prostora po subvencionisanim cenama, jer je kultura istorijski jedan od najvećih nacionalnih resursa i u današnjem svetu je neophodno da iza kulture stane matična država, jer je samo tako moguće, uz sav talenat, ići u korak sa svetom. U proteklim danima smo bili svedoci da je država primorana da kupuje umetnine i vraća ih u zemlju. Kako u budućnosti ne bi došli u istu situaciju, neophodno je rešiti ovaj problem. Profesor i akademik Mrđan Bajić je dao podršku sledećim rečima: “Podržavam ovu akciju i projekat - okrenut rešavanju postojećih problema - pre svega kao nekadašnji profesor u čijoj je klasi diplomiralo zaista na stotinu studenata, od kojih su mnogi pouzdani deo ovdašnje likovne scene, a od kojih bukvalno niko nije dobio na upotrebu radni prostor u ovom gradu - proverljivo je. Osim jednog i bukvalno jednog - koji je na sličnom konkursu - kako to ovi mladi ljudi sada predlažu - dobio radni prostor ali u jednom drugom gradu - u Ljubljani.“ Priča o srpskoj umetnosti je priča o ljudima sa tragičnim sudbinama, Nadežda Petrović je otišla u smrt za svoju zemlju, Milan Milovanović je oslepeo, Borislav Pekić je zatvaran, a Crnjanski i Kiš su proterani. Hajde da budemo prva generacija koja će umetnicima obezbediti da dostojanstveno rade u svojoj zemlji! Potpiši peticiju Prostor za umetnost! Pokretači: dr um. Luka Tripković, asistent, Fakultet likovnih umetnosti dr um. Nemanja Nikolić, docent, Fakultet likovnih umetnosti Peticiju podržali: Akademik Mrđan Bajić, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u penziji; Profesor emeritus Ćedomir Vasić, nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti; Istoričarka umetnosti i kustoskinja Biljana Tomić, dugogodišnja urednica likovnog programa SKC-a;

Da li postoji odgovornost države i njenih institucija u tome što su igre na sreću postale svakodnevnica velikog broja mladih ljudi širom Srbije? Da li smo mi odgovorni da najmlađima obezbedimo zdravo životno okruženje ili ćemo se kriti iza odgovornosti roditelja da vaspitaju svoje dete? Da li nam je svima okej da se igre na sreću promovišu kao nešto što je cool, zabava, bezazleni provod? Iskustva iz različitih zemalja sveta ukazuju na važnost karakteristika kulture i društva za oblikovanje životnog stila mladih. Ako reklamirate igare na sreću kao vid zabave, pri čemu je akcenat na riziku, neizvesnosti, smelosti, to može, i vrlo često podstiče želju mladih da probaju ovaj vid “zabave”. Sama činjenica da im je to zabranjeno još više postaje izazov koji “treba probati”. Naravno, u početku kockanje kod njih zaista može biti vid zabave, ali uz odsustvo kontrole lako može dovesti do razvoja bolesti zavisnosti. Pa ko je tu odgovoran? U periodu adolescencije dolazi do pomeranja odnosa moći između roditelja i deteta i to je normalan proces koji je važan za rast i razvoj porodičnog funkcionisanja. Roditeljima u tom period opada autoritet nad decom, a adolescenti prednost daju osobama iz svog okruženja koje za njih predstavljaju idole. Imajući to u vidu, veoma je važno obezbediti zdravo društveno okruženje i na taj način pomoć roditeljima prilikom vaspitanja dece. Ali nisu samo mladi ugroženi. Promocija igara na sreću je loša u svim sferama društva, ali kod nas može biti i dodatno alarmantna imajući u vidu naš životni standard. Na primer, kroz ove reklame se propagira narativ o bogaćenju kroz kockanje, pa tako osobe sa niskim ekonomskim primanjima mogu doživeti klađenje kao vid borbe protiv siromštva, mesto gde se nadate da ćete “zaraditi” da preživite taj mesec. Briga o mladima i o našem mentalnom zdravlju je odgovornost svih nas; samo zajedničkim naporima možemo se izboriti za zdravo društveno okruženje. Prvi korak smo napravili, prepoznali smo lošu praksu reklamiranja igara na sreću. Hajde da što više nas potpiše ovu peticiju, na taj način ćemo poslati nedvosmislenu poruku da brinemo za naše mlade, za naše porodice, prijatelje i za nas same. Potpišimo peticiju – pošaljimo jasnu poruku vlasti da želimo odgovornije društvo, društvo u kome se ne promoviše ono što dovodi do razvoja bolesti zavisnosti.

Budući da se nezaposleni ljudi, odnosno ljudi bez ikakvih primanja nalaze u situaciji da moraju da plaćaju iz svog džepa odlazak kod lekara, a postavlja se pitanje odakle, ako nemaju primanja, potrebno je da država pokriva troškove osiguranja za te ljude, kako bi kao i svi drugi mogli da idu kod lekara o trošku državnog zdravstvenog osiguranja, posebno zato što spadaju u socijalno ugroženu kategoriju ljudi.

Odsečenost sela od pruge koja prolazi kroz njega je veliki problem, jer je železnička stanica udaljena 6 kilometara od sela. U nemogućnosti smo nalaženja adekvatnog rešenja odlaska na stanicu i povratka sa stanice u selo. Čak ne postoji ni trotoar na relaciji Čortanovci - Železničla stanica. Važno je vratiti stanicu selu jer se time olakšava veza ovog skrajnutog sela sa većim centrima. Važno je vratiti stanicu selu, jer se na takav način podstiče njegov razvoj. A sa položajem ove stanice selo je diskriminisano.

Kamenolom koji već duži niz godina svojim radom uništava reku Rašku ne zaslužuje da postoji. Biljni i životinjski svet je doveden do potpunog istrebljenja. Nekada poznata reka Raška po rečnoj pastrmci dovedena je do toga da ribe i ostali vodozemci više ne žive u njoj. U reci na kojoj su mnoge generacije naučile da plivaju, danas niko ni noge ne pokvasi, jer je reka uništena prašinom koja se ispušta iz kamenoloma. Vratimo reci prozirnu boju vode. Reka Raška ne sme biti bela i puna mulja iz kamenoloma. Zaustavimo bahatog tajkuna koji zarad ličnog profita uništava živote svih nas.