• Inicijativa da mala matura ne sadrži kombinovani test
    Pandemija korona virusa je negativno uticala na sve sfere života, naročito na obrazovni sistem od koga zavisi budućnost ove zemlje.Trenutno se nastava u školama odvija po kombinovanom modelu koji stvara ogromne probleme učenicima, nastavnicima i roditeljima. Sistem nije uniformisan, ali u većini slučajeva odeljenja su podeljena u dve grupe, učenici u školi imaju dva puta manje časova koji traju po 30 minuta i koriste se uglavnom za proveru znanja. Dobar deo predavanja gradiva se sveo na gledanje televizije ili RTS platforme što nikako ne može zameniti direktan kontakt učenika sa nastavnikom. U ovakvim uslovima na gubitku su svi. Učenici ne mogu da dobiju potrebno i Ustavom zagarantovano obrazovanje jer ih je ovakav sistem nastave stavio u položaj da na studijski način izučavaju gradivo, što u adolecentskom uzrastu, oni nikako nisu u stanju. Moraju da savladaju gradivo po nastavnom programu koji je nepromenjen što je u ovim uslovima nemoguće. Nastavnici su preopterećeni zbog podele odeljenja na dve grupe, a time i povećanim brojem časova. Skraćenje trajanja časova na 30 minuta im dodatno otežava nastavu jer za kraće vreme moraju da ispune nastavni plan. Pored velikog truda i odricanja nastavnici ne mogu u ovim okolnostima pružiti adekvatno znanje svojim učenicima. Roditelji su u posebnim problemima jer pokušavaju da pomognu svojoj deci i njihovim nastavnicima. Prinuđeni su da rade sa decom ili ako oni to nisuu mogućnosti da plaćaju dodatne časove iz većine predmeta. Puno roditelja zbog teške egzistencijalne situacije nije u mogućnostida svojoj deci pruže pomoć u obrazovanju što je obaveza škole i države. Usled svega navedenog, akumulirano je ogromno nezadovoljstvo i stvoren je jaz između učenika i roditelja sa jedne strane i nastavnika sa druge, ishodi učenja su katastrofalni, a konstantna tenzija ugrožava mentalno zdravlje svih nas. Uz navedene razloge i napomenu da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema novi model po kome bi se mala matura polagala bez kombinovanog testa u dosadašnjem obliku, a radi očuvanja mentalnog zdravlja decepodnosimo inicijativu da završni ispit u osnovnom obrazovanju za školsku 2020/21 ne sadrži kombinovani test. Branka Bubanj i Tanja Roganović, UG "Most solidarnosti"
    1,519 of 2,000 Signatures
    Created by Most Solidarnosti Picture
  • Zaštitimo Tetkicu Bibiju - romsko kulturno nasleđe
    Ovaj kompleks pripadnici romske zajednice su kupili dvadesetih godina prošloga veka za potrebe negovanja svog kulturnog identiteta i tradicije. Na tom mestu je zasađeno drvo posvećeno Tetkici Bibiji, a u dvorištu se nalazi spomen-obeležje podignuto u znak sećanja na Rome stradale tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U sklopu tog spomen-obeležja nalaze se četiri mermerne ploče sa imenima palih boraca, kao i imenima dobrotvora i članova udruženja koji su pre stotinak godina podigli spomenik uz pomoć dobrovoljnih priloga. Ovaj spomenik je jedino spomen-obeležje na teritoriji cele Republike Srbije posvećeno stradalim Romima tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pored spomenika, u dvorištu se nalazi i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista iz 1941. godine. Na tom mestu podignuta je i kapelica – svetilište, posvećeno svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, koja je krsna slava pravoslavnih Roma. Slava Tetkica Bibija je od decembra 2019. godine uvršćena i u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod rednim brojem 49, čime kapela Tetkice Bibije postaje još značajnija kao aktivno kultno mesto posvećeno ovoj nekanonizovanoj svetici. Od 1934. ovaj kompleks je upisan kao vlasništvo Udruženja beogradskih cigana svečara tetkice Bibije. Od tada se Romi iz Beograda i cele Srbije svake godine do danas, svakog trećeg petka posle praznika „Bele poklade“, okupljaju na ovom mestu i odaju počast svojoj zaštitnici. Ovaj objekat koji su Romi kupili, posle drugog svetskog rata je nacionalizovan i prešao je u vlasništvo Republike Srbije. Od tada do sedamdesetih godina 20. veka, Romi nastavljaju da koriste objekat i obeležavaju ovaj verski praznik bez zvanične dozvole korišćenja. Uz podršku istaknutih romskih aktivista, 1976. godine, tadašnje vlasti donose odluku da daju pravo namenskog korišćenja, tada registrovanom, Društvu Roma Beograd. U ovim prostorijama su se okupljali svi značajni romski aktivisti koji su uticali na razvoj jugoslovenskog i svetskog romskog pokreta. Prošle godine, 4. septembra, 2019. godine, nepoznata osoba koja se predstavila kao "nalogodavac" sa grupom radnika započela je rušenje ovog objekta, i to bez građevinske dozvole i ostale prateće dokumentacije. Rušenje je prekinuto zahvaljujući romskim aktivistima, ali je drvo koje ima poseban simbol za Rome Beograda, isečeno i skinut je krov sa kapelice. Republička direkcija za imovinu je, i pored saznanja da se radi o objektu od posebnog značaja za romsku zajednicu, 20. marta 2020. godine prodala deo zemljišta privatnim licima i sada se očekuje kompletno rušenje objekta, uključujući i spomenik i kapelicu. Gubitak ovih značajnih spomenika predstavljao bi nenadoknadivu štetu našem društvu i značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije. U ovom trenutku, imperativ je obustavljanje radova na ovom lokalitetu, kako bi navedeni artefakti mogli adekvatno valorizovati i kako bi se donele odluke u skladu sa pravilima i procedurama struke, odnosno da ovo spomen-obeležje bude utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Pozivamo sve građane Republike Srbije da potpišu peticiju i ustanu u odbranu kulturne baštine Roma, ali i kulturnu baštinu Republike Srbije. Aida Ćorović, Milica Kralj, dr Rajko Đurić Skupština slobodne Srbije i Alijansa protiv diskriminacije Roma.
    870 of 1,000 Signatures
    Created by Skupština slobodne Srbije Picture
  • Zajedno za decu
    Mi u Kikindi smo više puta pokazali da umemo da budemo humani i solidarni. Neke smo bitke dobili, a neke nažalost izgubili. Sada je vreme da ponovo pokažemo solidarnost i iskoristimo naše Ustavom zagarantovano pravo da utičemo na šta će se trošiti naš novac. Na nama je da ne dozvolimo da naša deca nemaju normalno detinjstvo i odrastanje zbog velikih troškova lečenja. Potpišite peticiju! Tanja Bogaroški, Zorica Miucin, Evica Pajić i Dijana Mileusnić ispred Inicijative "Mame solidarno".
    1,311 of 2,000 Signatures
    Created by Mame Solidarno Picture
  • NE UNIŠTAVAJTE FRILENSERE
    Kao najbrže rastuća grana i jedan od retkih sektora koji beleži rast čak i tokom pandemije COVID-19 virusa, IT oblast i ostale vrste usluga koje se pružaju korišćenjem kompjutera predstavljaju najveći potencijal Srbije. Mnoge države ovoj industriji omogućavaju olakšice, podsticaje i subvencije kako bi doprineli inovacijama. U Srbiji se odnos svodi na čerupanje, podmetanje nogu i teranje IT i drugih poslova frilensera, dok se subvencije i novac građana Srbije prosleđuje stranim kompanijama. Narodu se u eri interneta nudi svetla budućnost motanja kablova. Ovaj sektor jeste šansa da nezavisni i slobodni ljudi stvore dodatnu vrednost koja će pomoći ekonomskom oporavku zemlje, ali i stvoriti državu građana koji nisu teret, već motor jednog društva. Ukoliko sakupimo 10.000 online potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja frilensera. Ukoliko dostignemo cilj od 15.000 potpisa krećemo u medijsku kampanju zajedno sa vama. Ukoliko sakupimo 20.000, formiraćemo pregovarački tim zajedno sa vama. Označite da želite da primate mejlove nakon potpisivanja kako biste mogli zajedno sa nama da učestvujete u ovoj kampanji. Da li će najbrže rastući sektor koji je sinonim slobode, nezavisnosti i uspeha dozvoliti da ga porobe. To zavisi od svakog od nas! Potpiši i podeli online peticiju. Savo Manojlović, Udruženje frilensera i preduzetnika, Tim "Kreni - Promeni" i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
    26,596 of 30,000 Signatures
    Created by Kreni- Promeni Picture
  • Stop betoniranju naselja Tesla u Pančevu - Za zelenu Teslu!
    Prema godišnjem izveštaju Svetske organizacija Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP), Srbija je na 9. mestu liste zemalja po broju preuranjenih smrti nastalih kao posledica aero zagađenja. Poznato je da je Pančevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, posebno tokom zimskih meseci! U gradu koji je ophrvan ekološkim problemima očuvanje zelenih površina i drveća u blokovskim naseljima, kakvo je Tesla, nije pitanje navike ili želje za očuvanjem životnog komfora građana, nego potreba i nužnost, u cilju očuvanja bezbednosti, zdravlja i života građana! Zelene površine u naselju Tesla nisu površine koje još nisu stigle da budu izgrađene, već uređeno zelenilo koje tu s razlogom mora da postoji! One štite naše zdravlje, naš život i našu bezbednost, kao i bezbednost stambenih i objekata javne namene. Naše livade, platani i ostalo listopadno i zimzeleno drveće filtriraju vazduh, štite nas od aerozagađenja od saobraćaja i iz „južne zone”! Oni nam i povećavaju kiseonik i smanjuju ugljen-dioksid u vazduhu, kako leti, kada olistaju, tako i zimi kada nas ponosno, ogoljeni, čuvaju (činjenica je da krošnje drveća i bez listova zadržavaju zagađivače u većem broju, te da je tokom celog vegetacionog perioda procenat zagađujućih čestica u „zelenim delovima” gradova manji za 42% nego u delovima sa niskim drvećem malih krošnji i onim bez drveća). Naše livade, platani i ostalo listopadno i zimzeleno drveće u naselju Tesla štite nas od buke i zagađenja uzrokovane pojačanim saobraćajem i radom TC „BIG”, a činjenica je da zagađenje i buka narušavaju zdravlje ljudi. Zeleni pojas u ulici Miloša Obrenovića planski je zasađen i kao zaštitna barijera za naselje od zagađenja koje dolazi iz hemijske industrije iz Južne zone. Hlade nam uzavreo letnji vazduh, povećavaju njegovu vlažnost i sprečavaju stvaranje toplotnih ostrva, pa nas tako čuvaju od toplotnog udara i kardio-vaskularnih obolenja. Upijaju velike količine vode i imaju važnu ulogu u sprečavanju poplava prilikom obilnih padavina, bez njih, naselje Tesla bi se pretvorilo u jezero. Nećemo zgrade i beton! Nećemo da plivamo ulicama posle svake veće kiše! Nećemo da trpimo vrućine od kojih možemo da se zaštitimo i koje možemo da sprečimo! Nećemo da trpimo zagađenje i buku koja ugrožava naše zdravlje! Hoćemo naše livade, drveće i dečja igrališta na kojima će naša deca da se igraju i odrastaju! Hoćemo da sačuvamo ono što je naselju Tesla i gradu Pančevu preko potrebno - zelenilo! Hoćemo da dišemo! Inicijativa „Odbranimo Teslu” www.odbranimoteslu.info https://www.facebook.com/groups/316597049530130 https://twitter.com/TPancevo https://www.instagram.com/tesla.pancevo/
    2,462 of 3,000 Signatures
    Created by Inicijativa "Odbranimo Teslu" Picture
  • NE STADIONU!
    Predsednik Srbije je izneo odluku o izgradnji nacionalnog stadiona, a da građanima Srbije nije predočena studija o ekonomskoj opravdanosti takvog poduhvata. U trenucima produbljivanja ekonomske krize izgradnja ovakvog objekta deluje neosnovana. Imajući u vidu lokaciju izgradnje stadiona, ali i stanje u zdravstvenom sektoru u kome je evidentan manjak zdravstvenih smeštajnih i kadrovskih kapaciteta, stanje u obrazovnom sistemu, kao i mnogim drugim, postoji veliki stepen sumnje da je reč o jednom koruptivnom i sumnjivom poduhvatu koji će ići u prilog privatnim interesima. U momentima krize moramo se voditi solidarnošću, a resurse kojima raspolažemo preusmeriti tako da oni budu u interesu svih građana naše zemlje. Savo Manojlović, Tim "Kreni - Promeni" i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
    15,901 of 20,000 Signatures
    Created by Kreni- Promeni Picture
  • 30% niže školarine za studente
    Akademska budućnost mnogih studenata tokom ove krize dovedena je u pitanje, usled teške materijalne situacije ali i nemogućnosti da radnim angažovanjem izdržavaju sebe tokom studiranja. Proteklih godina na većini fakulteta vidljiva su poskupljenja školarina, a studenti su ta poskupljenja prihvatili sa željom da kvalitet obrazovanja proporcijalno raste sa cenom. Sada smo, međutim, u situaciji da ključni uticaj na uslove obrazovanja ima pandemija virusa COVID – 19, a ne akademske ustanove, uprave tih ustanova ili studenti. Evidentno je da mnogi studenti nisu bili u prilici da pohađaju predavanja i vežbe tokom prolećnog semestra, fakulteti su bili zatvoreni, a naredna godina je takođe dovedena u pitanje pa se i dalje ne zna u kojoj formi i da li će se održavati predavanja i ispiti u novoj akademskoj godini. Našim zahtevom se ne traži milostinja. Studenti nisu dobili ono što su platili: fakulteti tokom prolećnog semestra nisu radili, a troškovi održavanja zgrada fakulteta i komunalija su znatno manji. Ovo je zahtev za fer i poštenom cenom. Takođe važno je naglasiti da mnogi studenti svoje studije finansiraju svojim radom, a svedoci smo velike krize koja je pogodila mnoge privredne sektore (pravi primer je ugostiteljstvo, kao grana u kojoj studenti najčešće pronalaze svoja zaposlenja tokom studija). Porast broja nezaposlenih uticaće i na materijalni status studenata koje izdržavaju roditelji. Mnogi će zbog svog materijalnog stanja biti onemogućeni da nastave studije, a umanjenje školarina bi nekim studentima pružilo priliku da se ipak izbore za svoju akademsku budućnost. Uporednim pregledom, uočava se da je već sredinom maja oko 85 svetskih univerziteta smanjilo školarinu svojim studnetima, a mnogi su najavili da će u budućnosti izaći sa svojim programima kako bi se mladim akademcima olakšalo studiranje. - https://www.topuniversities.com/student-info/student-finance/universities-changing-tuition-fees-response-coronavirus Zajedno smo se izborili za dodatni rok, zajedno smo sprečili da naše kolege budu izbačene iz domova, zajedno se možemo izboriti i da nijedna mlada osoba u Srbiji ne bude uskraćena za svoju akademsku budućnost nerbigom države, a usled lošeg materijalnog stanja. Studenti Nikola Arsenić, Kristina Urošević, Nataša Vlajsavljević, Jelica Spasojević, Lina Miljković, Jasmina Nikolić, Lana Glušac, Dušan Madžarević i Tim Kreni - Promeni Uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti
    19,585 of 20,000 Signatures
    Created by Nikola Arsenic Picture
  • Da Zrenjanin diše
    U poslednjih deset godina građani grada Zrenjanina trpe emisiju izuzetno neprijatnog mirisa koji nastaje u postupku proizvodnje iz pogona preduzeća „Prekon“ DOO iz Zrenjanina. Takav neprijatan miris u velikoj meri remeti normalan život svih nas koji živimo na teritoriji Zrenjanina, utiče na naše zdravlje, ometa nas u svakodnevnim životnim aktivnostima, izaziva gađenje, mučnine, povraćanje, nepodnošljivu nelagodu. Godinama unazad građani su se zbog navedenog problema obraćali, usmenim i pismenim putem, nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine grada Zrenjanina, komunalnoj inspekciji grada Zrenjanina, a podneta je i krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. U toku je i postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu zbog privrednih prestupa iz Zakona o zaštiti vazduha u kom postupku su okrivljeni „Prekon“ DOO iz Zrenjanina i odgovorna lica u navedenom pravnom licu, a koji traje već par godina i u kome još nije doneta pravnosnažna odluka. Međutim, na pismene prijave građana, kojih je samo u julu mesecu 2020. godine bilo preko 500, nadležno Odeljenje inspekcije za zaštitu životne sredine nije odgovorilo ništa, niti je preduzelo bilo kakve mere da se zaustavi emisija nesnosnog smrada. Do građana nije došla nikakva informacija ni o mnoštvu usmenih prijava koje su iz istih razloga telefonskim putem upućene Komunalnoj policiji grada Zrenjanina. Sakupljanjem 10.000 potpisa ZAHTEVAMO od svih nadležnih institucija da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao i da nam omoguće dostojanstven život, čist vazduh i zdravu životnu sredinu. Potpisivanjem, ovlašćujem Udruženje građana “Stop kafileriji” da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.
    2,398 of 3,000 Signatures
    Created by Stop kafileriji Picture
  • Stop policijskom nasilju
    U Srbiji nikada više ne smemo imati situaciju da pripadnici policije zlostavljaju i prebijaju građane. Ni jedna generacija više ne sme strahovati da li će biti prebijana zbog korišćenja prava na okupljanje. Nikada više ničiji roditelji ne smeju brinuti da li će im se deca vratiti kući prebijena bez razloga. Zahtevamo zaštitu naših prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i međunarodnim ugovorima. Nakon nasilja policije na antikorupcijskim protestima u Rumuniji pre dve godine, sličnu online peticiju koju je potpisalo preko 82.000 ljudi, pokrenula je organizacija Declic nakon čega je zahvaljujući reakciji UN-a okončano nasilje policije. Marina Pavlić, izvršna direktorka Kreni - Promeni Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti
    11,034 of 15,000 Signatures
    Created by Kreni- Promeni Picture
  • Zaštitimo studente
    Broj obolelih od virusa raste. Studenti i budući brucoši koji polažu ispite ili prijemni ispit potencijalno su ugroženi, a dovode su u situacju da u slučaju postojanja simptoma COVID-19 biraju između svoje akademske budućnosti i solidarnosti sa svojim kolegama. Zato je potrebno obezbediti licima koja su zaražena ili u kontaktu sa zaraženim šansu da svoje ispitne obaveze i izvrše u dodatnom roku, nakon oporavka. Važno je imati u vidu materijalnu situaciju mnogih studenata, koji će usled propuštenih rokova i prijemnig ispita ostati u nezavidnoj poziciji i bez budžetskih mesta. Mladim akademcima je neophodno obezbediti priliku da se bore za svoja mesta, ali i ukazati im poverenje i brigu, a to je jedini put nade za zemlju iz koje 50.000 mladih godišnje odlazi. Ako je ideal solidarnosti ono što nas vodi kroz ovakve krize, sada je jedan od takvih trenutaka kada studenti, ali i njihovi roditelji i prijatelji moraju stati jedni uz druge i pokazati solidarnost! Potpišite peticiju! Studenti Nikola Arsenić, Nataša Vlajsavljević, Kristina Urošević i Tim Kreni - promeni. Uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
    6,514 of 7,000 Signatures
    Created by Kreni - Promeni Picture
  • STOP nadrilekarstvu na TV ekranima
    Duboko svesni izazova koje sa sobom nosi pandemija virusa COVID-19 za sve građane, mi, dole potpisani profesori, lekari i zdravstveni radnici, ovim putem izražavamo svoju zabrinutost i osudu netačnih, naučno neutemeljenih i stručno neopravdanih postupaka lečenja, koje neodgovorni pojedinci promovišu na televizijama sa nacionalnim fekvencijama. Ovde posebno izdvajamo TV "PINK" i njenog vlasnika Željka Mitrovića koji su kontinuirano promovisali "ozoniranje krvi". Smatramo da takvi postupci građane mogu dovesti u zabludu, a posebno mogu predstavljati potencijalni rizik za njihove živote i zdravlje, ukoliko promovisane nadrilekarske mere budu primenjene. Kao profesori i lekari koji su svoj život posvetili nauci i prenošenju znanja, kao lekari koji su se obavezali da će svoj posao raditi savesno, u službi humanosti i zdravlja bolesnika, kao zdravstveni radnici koji su svakondevno posvećeni pacijentima, smatramo našom profesionalnom i etičkom obavezom da se jasno odredimo prema onome što naše građane može ugroziti. Sve medicinske procedure i sredstva koja se mogu upotrebljavati u lečenju ili prevenciji bolesti, prolaze rigorozne procedure u kojima se kontroliše njihova primena i ispituju potencijalni neželjeni efekti kod pacijenata. Sigurnost u delotvornost primenjenih mera mora potvrditi medicinska struka i moraju se zvanično propisati postupci lečenja u medicinskim ustanovama. Svaki drugi pristup, koji nije prošao detaljne profesionalne ocene, mora se smatrati nadrilekarstvom i rizikom po zdravlje stanovništva. Zavetovani na Hipokratovu zakletvu istupili smo u ime zdravlja i svih građana, sada nam treba i podrška svih građana. Potpiši peticiju! Marko Oljača pokretač Apela "Stop nadrilekarstvu na TV ekranima" ispred 474 profesora i lekara https://docs.google.com/document/d/1owxSKGgC4PP3x60h-3J9sBy_8h8pYFAtsSkClgdkXnU/edit Tim "Kreni - promeni" i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
    514 of 600 Signatures
    Created by Kreni - Promeni Picture
  • STOP zanemarivanju samostalnih umetnika i radnika u kulturi, STOP uništavanju umetnosti i kulture
    Poštovani građani, poštovani umetnici i radnici u kulturi, ne smemo ćutati jer "Nije umetnički ćutati, nije ljudski ćutati"! U državi u kojoj živimo, naši sugrađani, naše kolege samostalni umetnici, kao i oni koji imaju status nezaposlenih, zanemareni su. Oni su za ovu Vladu nevidljivi. Kultura, umetnost, njeni stvaraoci, nisu im bitni. Čitava jedna oblast života grubo je odstranjena, ponižavajuće, nekulturno, nehumano izbačena iz planova za budućnost. Pokažimo solidarnost i nepristajanje na grubi atak na ljude, njihove egzistencije, na umetnost I kulturu. Umetnička udruženja reaguju i reagovaće, ali mislimo da je ovo problem koji se tiče šire zajednice a ne samo umetnika i njihovih udruženja ili Ministarstva kulture. Umetnici i radnici u kulturi, mi koji imamo radna mesta i stalne prihode, recimo jedno veliko NE ovakvom postupanju Vlade prema našim kolegama. Građani, svi vi koji volite umetnost, koji znate da kulture i umetnosti nema bez onih koji je stvaraju, recite veliko NE ovakvoj odluci Vlade. Tražimo da država hitno izdvoji novac, naš novac za rešavanje elementarnog egzistencijalnog opstanka umetnika i radnika u kulturi. Pre uvođenja vanrednog stanja, 11. marta, prvo su zatvorena pozorišta. U našoj zemlji poslednje su zatvorene kockarnice. Ima u tom redosledu postupaka zatvaranja i neke simbolike. Odluka Vlade je jedno veliko kockanje sa smislom, ali kockanje i sa sudbinom kulturnog identiteta naše zemlje. Mnoge države su napravile urgentne programe za spas kulture, naša država nije! U našoj zemlji, budžeti za kulturu godinama su među najnižima u Evropi i ne dosežu čak ni do 1 odsto. Ova činjenica svedoči koliko se umetnost i kultura nisko kotiraju na vrednosnoj lestvici vlasti i kad nismo ugroženi virusom. Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka, Narodno pozorište u Beogradu Svetlana Bojković, glumica Nela Mihajlović, glumica Narodno pozorište u Beogradu Nataša Ninković, glumica, Narodno pozorište u Beogradu Nenad Maričić, glumac, Narodno pozorište u Beogradu Milutin Milošević, glumac Vanja Milačić, glumica Irena Popović Dragović, kompozitorka Vesna Popović, scenografkinja, vanredni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Milena Marković, pisac, vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnika Vesna Čipčić, glumica, Beogradsko dramsko pozorište Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Kreni - Promeni Srbija u pokretu
    5,538 of 6,000 Signatures
    Created by Kreni - Promeni Picture