Prostorno preuređenje Univerzitetskog parka je urbanističko nasilje. Cilj mu je komercijalizacija javnih zelenih površina pod izgovorom razvoja grada. Posledice preuređivanja parka uključuju uništenje živog sveta na teritoriji parka, dugogodišnje blokiranje parka dok radovi traju, zagađenje životne sredine otpadnim materijalom s gradilišta, urušavanje građanskih zajednica koje se okupljaju u parku.

Samo tražimo ono što nam je obećano još 2015. godine, a to su biciklističke staze u ulicama Mađarske Komune i Hunjadi Janoša u Mužlji. Rečeno je i da postoji tehnička dokumentacija. Mi imamo potrebu da budemo sigurni na svojim ulicama. Saobraćaj je sve gušći, pogotovo od kada se kroz Mužlju i Lukino Selo može skratiti put od Zrenjanina do Beograda. Povećanjem saobraćaja sigurnost biciklista na putu je sve više ugrožena. Sela u Vojvodini su na velikim površinama a nema ''gradskog prevoza''. Vojvođani su navikli da voze bicikle kroz svoja sela, a ako su ona blizu grada, kao što je Mužlja blizu Zrenjanina, često koriste bicikle i do grada. U eri ''automobilizacije'' vožnja biciklom je postala opasna. S' toga su nam potrebne biciklističke staze. Za čistiji, zdraviji i bezbedniji život. Za očuvanje tradicije vožnje bicikala u Mužlji. Čuvarkuća 023 i Kreni-Promeni tim za Zrenjanin

Prema sadašnjem planu uređenja Ovčarsko-Kablarske klisure predložena je izgradnja vidikovca na vrhu Kablara. Vidikovac će biti sačinjen od betona, drveta i višeslojnog stakla o trošku građana Čačka kao poreskih obveznika. Planirano je da na vidikovcu bude postavljen info-pult i ugostiteljski objekat. Brojni ekolozi, urbanisti, arhitekte, profesori, ljubitelji prirode, planinari i žitelji imaju primedbe na najavljenu izgradnju vidikovca na Kablaru, jer izgradnjom predloženog objekta uništavaju se u potpunosti sve zaštićene odlike i vrednosti i menja postojeći prirodni ambijent tj. “duh mesta”. Imajući u vidu nezadovoljstvo meštana i procene eksperata o štetnosti izgradnje ovog vidikovca, zahtevamo od Gorana Vesića, Ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i od Vojina Jakovljevića, direktora Turističke organizacije Čačak, da odustanu od projekta izgradnje vidikovca na Kablaru. Izgradnja vidikovca, kako je predloženo projektom, podrazumeva izgradnju objekata od betona koji će biti ukopan u stensku masu krečnjačkog terena tzv. sunđer stena koja je podložna raspadanju i to na takav način koji će podrazumevati sečenje određenog dela stenskog masiva i pobadanje šipova; odnosno, bezbednost budućih korisnika, imajući u vidu prirodu terena na kojoj se planira izgradnja vidikovca, je diskutabilna i rizična. Svaka intervencija na nepristupačnom terenu specifične konfiguracije stenovitog masiva, kao što je posebno oblikovana forma vrha Kablara, na izgradnju više stotina metara kvadratnih, dovodi do nepovratne degradacije postojećeg prostora na dvostruko većoj površini od površine predviđene za izgradnju što trajno i nepopravljivo uništava njegov postojeći izgled. Greben na kome je vidikovac će teška mehanizacija i bušenje trajno oštetiti. Pored toga, ovo područje je bogato raznolikim biodiverzitetom, posebno pristupni deo, kao i vrh Kablara. Područje Kablara broji preko 700 biljnih vrsta i podvrsta koje su naučno dokumentovane, od toga je preko 10 značajnih endemičnih ugroženih vrsta. Stanište broji preko 180 vrsta ptica što celogodišnjeg, što periodičnog boravka ptičijih vrsta. Izgradnja vidikovca ugrožava biodiverzitet ovog područja. Treba obratiti pažnju i na podatak da je gradonačelnik grada Čačka, Milun Todorović, inicijalno objavio da će vrednost projekta biti 80 miliona dinara, da bi predračunska vrednost radova skočila 126 miliona dinara, a pominje se i cifra od 1,7 miliona evra; odnosno, građane Čačaka će 1m2 urbanog vidikovca koštati 4500,00 evra. Dodatna napomena: Ovčarsko-kablarska klisura, time i predeo planine Kablar je zaštićena 2000. godine kada je uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za Predeo izuzetnih odlika i predstavlja područje od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja sa izraženim vrednostima, od kojih posebno dominira ambijentalna vrednost. U februaru 2021. godine Vlada Republike Srbije je formirala Međuresornu radnu grupu za uređenje i razvoj predela izuzetnih odlika tj. Ovčarsko-kablarske klisure. Time Ministarstvo turizma i grad Čačak, marta 2022.god. potpisuju ugovor o zajedničkoj izgradnji stakleno-drvenog vidikovca, info-pulta i ugostiteljskog objekta na vrhu Kablara. Bruto površina projekta je 377m2. Platforma od višeslojnog stakla je 200m2, drveno stepenište je 92m2, krovna površina sa solarnim panelima je 48m2, turistička stanica sa elektroblokom je 37m2. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastructure izdalo je rešenje o građevinskoj dozvoli, a investitor je Turistička organizacija Čačka. Imajući u vidu da je cilj grupe razvoj predela ove klisure, postavlja se pitanje zašto ova sredstva nisu usmerena npr. na zaštitu izvora banjske vode ili izgradnju kanalizacije i adekvatnog vodosnadbevanja u Ovčar Banji, području koje je trenutno jedno od najugroženijih u okolini grada Čačaka. Velimir Mitrović, Jelena Jovanović, Inicijativa “Sačuvajmo Kablar” i Tim Kreni - Promeni Čačak

U prethodnom periodu smo zajedno svedočili velikom broju potencijalnih ekoloških katastrofa, a u Pirotu izlivanjem amonijaka i ekoloških katastrofa, sa nažalost, žrtvama. Prema izveštaju DRI utvrđene su nepravilnosti za koje zahtevamo da budu ispravljene. Dok donosioci odluka u Srbiji pokušavaju da na mala vrata vrate Rio Tinto u Srbiji, ali i otvore nove rudnike, dokaz o nepostojanju bilo kakve brige za živortnu sredinu jeste nepostojanje nacionalnog postrojenje za tretmanopasnog industrijskog otpada, ali i jedinstvene baze rudarskog otpada. Ideja o postavljanju isključivo profita ispred zdravlja svojih građana jeste ideja okrenuta protiv svojih građana, i tome se zajedno moramo usprotiviti. Situacije sa izlivanjem opasnog otpada u Pirotu, Pančevu i Zaječaru moraju biti crvena linija za sve građane i državne organe, a rešenje je hitno usvajanje zahteva peticije. Potpišite!

Ova peticija je važna da bismo sačuvali jedinu preostalu zelenu provršinu na kojoj možemo da imamo gradski park na naselju Telep. Park bi služio u svrhu filtera u području grada gde je izuzetna zagađenost vazduha koja naročito loše utiče na zdravlje dece i starijih osoba. Kao stecište, utočište tokom vrelih letnjih dana, kao oaza za slobodnu dečiju igru, odrastanje, razonodu i okupljanje svih generacija. Za našu budućnost, jer nam je sadašnjost odgovornost.

Na osnovu međusobno potpisanih ugovora predstavnika Srbije, NATO i Albanaca sa Kosova isključeno je postojanje kosovskih bezbednosnih snaga na Severu Kosova, osim policijskih snaga. To je rezultat svih dosadašnjih razgovora i pregovora. Na osnovu svih međunarodnih sporazuma celo područje Kosova i Metohije je prema svim sporazumima demilitirazovano, odnosno sve vojne i paravojne formacije Srba i Albanaca nakon završetka rata su povučene sa ovog područja. Bezbednosnu funkciju ovog područja u vojnom smislu sprovodio je KFOR koji su činile međunarodne vojne snage. Briselskim sporazumom od 2013. godine (u ime države Srbije potpisala je Vlada čiji je predsednik bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić) do tada prisutne srpske policijske snage su integrisane u policiju Kosova. Istovremeno prema svim sporazumima, ali i samom ustavu Kosova, policija mora da izražava etnički sastav određenog dela teritorije. Nakon više potpisanih sporazuma, tokom krize 2022. godine, Srbi sa Severa su izašli iz kosovskih institucija, a zatim su organizovane barikade, koje su raspuštene pre nego što je rešeno i jedno sporno pitanje. Tokom krize su ostale pet baza specijalnih kosovskih jedinica na Severu Kosovu u svojevrsnom bezbednosnom vakumu. To je prvi put da se snage Kosova bez saglasnosti lokalnog stanovništva nalaze na ovom području. U pitanju su u sištini militarizovane snage koje poseduje duge cevi i zbog kojih se lokalno stanovništvo oseća nesigurno i ugroženo. Njihovo podvođenje kao delova policije je samo prikrivanje njihove suštine i zaobilaženje postojećih sporazuma. Potpuno je nepotrebno, a po lokalno stanovništvo zastrašujuće i samo doprinosi podizanju tenzija da specijalne jedinice sa fantomkama i dugim cevima obavljaju poslove redovne policije poput recimo regulisanja saobraćaja. Ne ulazeći u velika politička pitanja i duboko verujući da je mir interes svih strana na ovom prostoru, kao i da u kriznim područjima tenzija vodi uvek u nesreću, stradanje i prinudno raseljavanje, zahtevamo od srpskih, albanskih, kao i međunarodnih predstavnika hitno preduzimanje konkretnih koraka u budućim razgovorima kako bi se područje Severa Kosova demilitarizovalo, a snage specijalnih jedinica povukle. Jedino logično rešenje koje vodi deeskalaciji tenzija, ali i koje se zasniva na svim do sada potpisanim sporazumima jeste da ne računajući međunarodne snage na Severu Kosova budu prisutne samo redovne policijske snage. Tražimo od predstavnika i Srba, i Albanaca i međunarodnih predstavnika, da prvo reše ovo pitanje. Ovom peticijom ovu temu moramo da podignemo u javnosti, kako bi se njome sve tri strane bavile u pregovorima. Umesto prazne priče evo konkretnog rešenja kako da se spusti tenzija i strah.Ovo mora biti prva tačka bilo kakvih pregovora. Srbija nije na prodaju! Trenutna situacija na Severu Kosova je igranje šibicom na buretu baruta, a duboko verujemo da je jedino mir u interesu svih. Tim Kreni - Promeni Kosovska Mitrovica i Tim Kreni - Promeni Zvečan P.S. Zbog bezbednosnih razloga zaštite ljudi koji žive na području Severa Kosova, ovo je prva peticija gde spisak lica koja su potpisala neće biti dostavljena, već će se predajom dopisa pozvati zvaničnici da pošalju predstavnike ili se uvidom u Kreni Promeni sistem lično uvere u broj potpisnika.

Uvođenje socijalnih penzija je civilizacijsko dostignuće i mera naše solidarnosti. Njenim uvođenjem pokazujemo da kao društvo vodimo računa o svim socijalnim grupama, posebno onim najugroženijim. U ovom trenutku, više od sto zemalja u svetu ima regulisanu socijalnu penziju za najstarije građane, a među njima su i dve nama susedne zemlje Hrvatska i Severna Makedonija. Procena da danas u Srbiji više od 150 000 ljudi starijih od 65 godina nemaju nikakva primanja. Podatak koji deluje zastrašujuće, čak i za zemlju u kojoj više ništa ne može da nas iznenadi. To su osobe koje su radile sezonske poslove u poljoprivredi, išle u nadnicu ili radile u propalim preduzećima devedesetih, koja im nisu uplaćivala doprinose. Među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju je 85% žena. U posebno teškom položaju su oni koji žive sami, lišeni bilo kakve pomoći i materijalnih sredstava. Zbog svega ovoga, uvođenje socijalnih penzija, predstavlja važan korak u borbi protiv siromaštva. Zato, donesimo zakon o socijalnim penzijama!

Дуги низ година здравственим радницима се провлачи кроз уши изградња станова који ће им бити продати по субвенционалним ценама. Исто толико година уназад решење за проблем велике већине здравства није донето. Јакo је важно збринути људе са прве линије фронта, који збрињавају све остале људе. Боримо се да наш кадар остане у земљи, овде расте и развија се и да нам се не "расипа" здравство, због сигурно бољих услова за живот и лакше стамбено обезбеђивање одласком и радом у иностранству. Здравствени радници треба, ако ништа друго, да уживају бенефицију куповине стана по нижим ценама, као што је то случај са полицијом Републике Србије. Доктори, сестрe и неговатељи се боре за своје грађане и брину о најосетљивијим групама, хајде да им омогућимо да један проблем буде решен, у низу оних са којима се свакодневно сусрећу!

Roditelji će pored svih aktuelnih poskupljenja morati da izdvoje više novca i za boravak dece upisane u privatne vrtiće. Privatni vrtići su povećali svoje cene, dok je subvencija grada ostala na istom nivou. Teret nastale situacije ide na ledja roditelja. Cena privatnih vrtića je i do 3 puta veća od cene državnih vrtića i to kada u najboljem slučaju dete ide ceo mesec. Potpisivanjem ove peticije apelujemo da se subvencija grada za privatne vrtiće poveća, jer privatni vrtić nije izbor roditelja- već nužnost usled manjka mesta u državnim vrtićima. Sanja Stepanović

Ablacija retine je oboljenje koje zahteva najhitniju hiruršku intervenicju u oftamologiji da bi se sprečio gubitak vida i invaliditet po tom osnovu. Oftamološke klinike na teritoriji Republike Srbije, koje su u državnom sektoru, nemaju dovoljno materijala za operacije ili materijal nije ravnomerno raspoređen. Zakonska regulativa i zakonsko pravna procedura ne postoji po pitanju prebacivanja materijala iz klinike u kliniku, za vitraktomiju - operaciju kojom se rešava problem, a privatne oftamološke klinike nemaju sa RFZO skopljen ugovor po pitanju refundacije za operacije Ablacije retine- kao sto imaju za operaciju katarakte. Ovo dovodi do toga da ljudi koji nemaju novac, a osiguranici su Fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije, ostaju bez vida u kratkom roku. Zakonskom regulativom, pravno ta oblast nije regulisana. Zakonskim procedurama se sigurno može rešiti problem prebacivanja materijala iz klinike u kliniku, jer sam u razgovoru sa medicinskim osobljem shvatila da je to najveći problem, a da su oni spremni na pomoć pacijentima, koliko procedure to dozvole. Ovom peticijom želimo zakonske regulative koje omogućavaju da svi građani imali podjednako pravo na vid!

Zakonom nije regulisana mera, odnosno odgovarajuća kazna, kojom bi se regulisalo direktno nanošenje štete vlasničkoj životinji. Ukoliko prelazite ulicu sa svojim ljubimcem, a drugi učesnik u saobraćaju (vozač) udari, povredi ili usmrti vašeg ljubimca, on pravno ne odgovara za to. Zapravo nije prekršio ni jedan zakon! Lično iskustvo je da je mog psa žena udarila kolima, na pešackom prelazu ispred naše stambene zgrade. Prešla je prednjim točkom preko njene šape i nije se zaustavila da se uveri da li je pas dobro, nego je nastavila da vozi. Pozvala sam policiju da prijavim slučaj. Saobraćajni policajac je došao na lice mesta, ali nije mogao da podnese krivičnu prijavu protiv dotične, uz obrazloženje da kod nas to nije zakonom regulisano. Dakle, osoba koja je napravila više saobraćajnih prekršaja (nezaustavljanje ispred pešačkog prelaza, udaranje kolima psa, nezaustavljanje i bežanje sa lica mesta), nije dobila prijavu jer je u pitanju životinja. Kućni ljubimci su ravnopravni članovi naših porodica, mi zakonski odgovaramo za njih. Ukoliko naš pas nanese štetu drugom licu, mi pravno odgovaramo za njega. Zašto drugo lice pravno ne odgovara ukoliko nanese štetu našem ljubimcu? Cilj ove peticije je da se podigne svest i da se donese dopuna zakona o saobraćaju kojom će se regulisati ovo bitno pitanje. Zašitimo životinje!

Menstruacija nije ničiji izbor, niti luksuz, već fiziološka pojava! Proizvodi za menstrualnu higijenu su neophodnost poput hrane i odeće, a ne odabir poput uzimanja cigareta ili alkohola. Irska, Australija, Kanada, Indija, Velika Britanija, ali i mnoge afričke zemlje, ne oporezuju proizvode za menstrualnu higijenu. Nemačka je 2019. god. smanjila stopu PDV-a sa 19% na 7% tako što je reklasifikovala proizvode za menstrualnu higijenu u ,,neophodne". U Hrvatskoj je početkom 2022. god. PDV na menstrualne potrepštine smanjen sa 26% na 13%, a u toku je borba za smanjenje poreza na 5%. Potpisivanjem ove peticije dajete svoj glas da menstruacija ne bude luksuz i da ulošci, tamponi i menstrualne čašice budu oporezivani najnižom stopom oporezivanja u Republici Srbiji od 10% . Ovo je potreba koja je mnogima u našoj zemlji i dalje nedostupna. Hajde da je učinimo dostupnijom za sve! Tijana Ćiprijanović i Ženski klub Kreni-Promeni