Opština Bajina Bašta je predložila novi regulacioni plan za lokaciju u srcu Nacionalnog parka Tara, Račanska šljivovica, kojom se njen najlepši deo /oko 70ha/ prenamenjuje u građevinsko zemljište. Na taj način se legalizuje postojeća divlja gradnja i otvara put zlatiborizaciji Tare, sa rasparčavanjem parcela, predavanjem pašnjaka i šuma na milost i nemilost investitorima- bez ikakvog ozbiljnog razmatranja kanalizacije i saobraćajne infrastrukture, uz trajnu devastaciju najlepših krajolika. Ni prethodni regulacioni plan iz 2007. nije ispostovan zbog nelegalne gradnje! Ako ovo prođe bez reagovanja, i ostale lokacije na Tari će doživeti zlatiborsku sudbinu! Najlepša planina Srbije je napadnuta, branimo je! Grupa građana

Mnoge majke u Srbiji najradije bi da zaborave dan kad su se porađale, jer su pre, u toku, ili posle porođaja, od strane medicinskog osoblja doživele najrazličitije oblike nasilja. Od vređanja, ponižavanja i vikanja, sve do zanemarivanja, medicinskih grešaka i raznih drugih vidova nehumanog tretiranja. Ovo je tema o kojoj se u medijima i javnosti ne govori dovoljno- dok većina žena nije ni osvešćena po pitanju svojih prava, niti kako mogu da se zaštite u ovim situacijama. Naprotiv, naučene su da "ćute i trpe", jer "to je tako" i "prođe i zaboravi se". Ali se ne zaboravi. Trauma koju ovo ostavlja na žene, žrtve akušerskog nasilja, često je trajna, i kod mnogih utiče na odluku da ne rađaju više dece. A brojnima drastično narušava mentalno zdravlje i kvalitet života. Vreme je da tome stanemo na put! Istraživanja su pokazala da prisustvo oca na porođaju, ili neke druge osobe po izboru majke (babica, dula, član porodice...) olakšava sam čin rađanja i smanjuje rizik od komplikacija i potrebu za dodatnim intervencijama tokom porođaja. Zbog svega ovoga, portal Zadovoljna.rs pokreće peticiju i apeluje na Ministarstvo zdravlja da, sledeći dobre primere iz regiona i sveta, omogući besplatno prisustvo pratnje na porođaju. Stop akušerskom nasilju! Portal Zadovoljna.rs

TV HAPPY i PINK su dodeljene nacionalne frekvencije koristile u velikoj meri za kršenje Zakona o elektronskim medijima. Iako opšti pružioci medijskih usluga, što znači da moraju da imaju dokumentarni, kulturni, naučno-obrazovni i dečiji program, ove dve televizije sa dečijim programom imaju veze samo kada u studio pozovu lokalnog političara za kog svedoci tvrde da podvodi maloletnice, i mi imamo obavezu da stanemo na put takvim gadostima, bez obzira na potencijalna neslaganja, politička razilaženja ili različita opredeljenja. Luka Tripković, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Kreni-Promeni

Prednosti ovakve izmene: deca moraju u osnovnoj školi da savladaju gramatiku srpskog (kako se u gimnazijama ovo gradivo ne ponavlja), ali i da imaju dobre osnove iz matematike za dalje školovanje. Gradivo ostalih predmeta može da se lakše nadoknadi u daljem školovanju, a roditelji će moći da uštede dosta na budžetu i za pripremne nastave! Autor: Mirjana Živanović Opačić

Većina ljudi veruje samo ono što vide očima “na prvu loptu” a ne vide da tebi se mišići grče i boli te sve dok šetaš uz osmeh. Pritom dosta terapija koje su nam potrebne drzava finansira, lekove isto tako ne finansira. Samo pakovanje osnovnih vitamina kojoj jednoj osobi sa Multipla sklerozom kostaju mesecno od 8.000 dinara. Autor - Jelena Močević

Novi Sad je bio grad sa jednom od najvećih populacije lipe, Tilia sp, u Evropi. Tokom bespravne gradnje, bez konkretnih rešenja i mišljenja stručnjaka, grad je doživeo da se drvo koje je praktično simbol grada i utočište za mnoge vrste životinja koje praktično žive pored ljudi, vode se u svom opstanku za biomasu drveta i pored ljudi i njihovih života. Praktično, za građane one znače, pored čistog vazduha i kontrolore mikroklime u gustim urbanim sredinama, što znači da temperature manje osciliraju, veoma bitno za zdravlje građana. Na terenu situacija je toliko izmakla kontroli da se zelene oblasti u gradu svode na minimum standarda urbanog zelenila u Evropi. To znači da trenutno prestonica kulture Evrope zelenilo svedeno na milost gradnje bez politike i inspekcijskog nadzora i time otvara prostor mahinacijama, korupciji i ostalim zloupotrebama koje krše zakone. Fokus je na lipi kao najbrojnija vrsta, međutim i ostalo od biljnog sveta je ugroženo. Stavljanje pod zaštitu zelenih površina Novog Sada i održivo upravljanje njima stavlja akcenat na sam kvalitet života građana i zaustavlja problematiku nelegalne gradnje. Stoga peticija targetira sve uzraste i socijalne grupe. Tražim da se prostorni plan grada radi u saradnji sa stručnjacima i građanima kako bi se problem rešio. Tražim da se dozvole za gradnju izdaju uz prethodni dogovor i konsultacije za Zavodom za zaštitu prirode i životne sredine. Samim tim bi stali na put pustošenju grada i mahinacijama individua u upravi grada. Trenutno gde se stvara najveći broj problema je i ukaz o Novom Sadu na vodi koji ugrožava obalu Dunava i živi svet oko nje pa je samim tim i logičan izbor teme. Autor - Vladimir Kolarić

Ovo je vrlo važno zbog toga što Vlasinsko jezero ima 165.000.000 m³ vode prve kategorije i kao takvo je, ne samo najveći rezervoar čiste vode u Srbiji, već i šire. Ne želimo mi da rudnik prestane sa radom, već peticijom želimo da nateramo vlasnike rudnika da ispoštuju zakon i naprave taložnicu i postave filtere po propisima. Zbog toga je peticija i adresirana na ova 2 Ministarstva, koji to mogu sa promene jednim Rešenjem (ili Nalogom) Problem utiče na širu zajednicu i na biodiverzitet na ogromnom području. Autor - Dušan Milenković

Investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike tako da se zadovolje interesi investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana. Na primer, većina gradova u Srbiji po svojoj strukturi i položaju imaju mogućnost da se razvijaju u širinu, tj. na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu kao i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru. Međutim, u poslednjih nekoliko godina primetna je invazija na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru. Većina naših gradova raste, ali se ne razvija adekvatno, već upravo suprotno, postaju mesta u kojima se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl. Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzimaju parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju. Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako vrlo često u parkovima planira izgradnja višespratnica i kafanskih objekata sa pratećim sadržaija. A umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta. Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, restorani, benzinske pumpe, perionice, i sl. za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, restorane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana. Da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu javnog interesa. Dok se sve to ne izmeni, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu investitora, a na štetu građana i javnog interesa. Takođe, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora. Autor peticije: Zeleni ustanak, Leskovac

Više od 2000 ljudi je na listi čekanja za transplantaciju organa. Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život. Da se može drugačije svedoči primer susedne Hrvatske gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, a u Srbiji do oktobra svega 5. Ovo pišem i iz ličnog iskustva - imam 34 godine, više od godinu dana 3 puta nedeljno idem na dijalizu, iščekujući svakodnevno poziv koji bi promenio moj i život moje četvorogodišnje ćerke Petre. Život sa jednim bubregom, na višečasovnim dijalizama nije lak, ali teže od toga je svakodnevna neizvesnost i iščekivanje spasa, za koji nismo sigurni da će doći. U želji da podignem svest o najhumanije činu koje donorstvo organa podrazumeva snimila sam i video: https://www.youtube.com/watch?v=b_tW1Owzs9M ali bez podrške svih vas koji će pomoći da nas sistem čuje i uvaži zahteve ova priča se ne može pomeriti sa mrtve tačke. Ivana Jović

Prema podacima iz 2016 (Svetska zdravstvena organizacija), uzrok smrti 11.500 umrlih u Republici Srbiji povezan je sa zagađenjem vazduha. Gradovi u Srbiji su prethodnih godina jedni od najzagađenijih gradova u svetu. Ovo je pitanje koje kao društvo bez obzira na bilo kakve razlike moramo krenuti da rešavamo. Da bismo ovo pitanje mogli da rešavamo prvo moramo svi biti informisani o njemu. Kreni - Promeni

Mi smo građanke i građani naselja Vakuf u Prijepolju koji od februara 2021.godine pokušavaju da se izbore protiv nehumane gradnje. Živimo u mirnom delu grada, u tipskom naselju sa porodičnim kućama. Ulice su uske i bez trotoara. Nema adekvatnog parking prostora. Elektromreža i kanalizacioni sistem su već preopterećeni. Problem je nastao kada je investitor kupio jednu kuću, na parceli od 2,64 ara. Agonija počinje kada saznajemo da investitor tu planira da izgradi poslovno-stambeni objekat, površine 690,3m2, bez adekvatnih lokacijskih uslova. Na pomenutoj parceli nije bilo vidnih oznaka da je u toku rušenje objekta, nije bilo table sa podacima, rušenje objekta nije bilo adekvatno obezbeđeno. Stanari se organizuju i počinju redovna dežurstva kako do izgradnje ne bi došlo. Bake iz ulice stupaju u štrajk glađu. Urušavaju se ograde okolnih kuća. Investitor stanarima počinje da upućuje pretnje, a dolazi i do fizičkih nasrtaja. Parkira kamion za istovar materijala nasred ulice i ostavlja ga da blokira saobraćajnicu tri nedelje. Posežemo za dostupnim pravnim sredstvima i uspevamo da dobijemo dokument kojim Ministarstvo građevinarstva poništava izdatu dozvolu (4.10.2021) jer linijske komšije nisu dale saglasnost. Postupak je vraćen našoj opštini. Nažalost, pod velikim pritiscima načelnica za urbanizam Vesna Novosel ponovo potpisuje istu dozvolu za gradnju 10.12.2021. i ostavlja je na snazi. Mi ćemo nadalje iskoristiti sva pravna sredstva, ali strepimo da će se gradnja nastaviti pre pravosnažnog rešenja. Mi nismo protiv gradnje. Mi tražimo da sve bude legalno i u skladu sa urbanističkim propisima našeg grada. Ne želimo da živimo u strahu, pored neobezbeđenog gradilišta, sa značajno smanjenim kvalitetom uslova života u jednom mirnom, porodičnom naselju. Naše mesto je malo i našu priču je teško čuti. Pomozite nam da se izborimo za bolje sutra naših sugrađana.

U opštinama Žagubica i Majdanpek planira se otvaranje rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica, koji bi radio sedam godina. Taj kraj je retka oaza zelenila i netaknute prirode u Srbiji. Tamo sa ljudima žive suri orao, medved, ris, vuk, evropski jelen, divokoza, potočna pastrmka, potočna paklara koja je danas toliko retka da je stavljena na crvenu listu akutno ugroženih vrsta, rečni rak i druge ugrožene životinjske vrste. Planira se rudarenje iz površinskog kopa. Drobljenje i mlevenje rude bi zasipalo okolinu prašinom. Luženje natrijum-cijanidom (NaCN) bi zagadilo vode. Cijanidi su žestoki otrovi. Nekim cijanidima su masovno ubijani logoraši u gasnim komorama. Štetno rudarenje iznad Homoljske kotline bi ugrozilo slivove reka Mlave i Peka i pogoršalo efekte klimatskih promena, koje nas već pogađaju. Učestale suše i bujične poplave bi raznele otrove po okolnoj prirodi. Cijanidno luženje je veoma opasno za životnu sredinu i za sve što živi oko rudnika. Cijanidi prodiru u organizme sa vazduhom, vodom i hranom; ulaze kroz sistem za varenje i oči. Jedna čajna kašičica razblaženog (2%) vodenog rastvora NaCN ubija čoveka. Daleko razblaženiji rastvori NaCN ugrožavaju i ubijaju životinje. Mikrogrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000.000), ubijaju ribe i druge žitelje voda. Miligrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000), ubijaju ptice i sisare. Otrov ne haje za državne granice. Cijanidna jalovina koja se izlila u Rumuniji 30. januara 2000. godine je kroz Ukrajinu i Mađarsku rekom Tisom dospela u Srbiju, ubila hiljade tona ribe i učinila vodu nepitkom i nepovoljnom za sav vodeni svet u velikom delu sliva Tise. O toj havariji izvestio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu na http://www.unep.ch/roe/baiamare.htm. Evropski parlament je svojom rezolucijom usvojenom ogromnom većinom 05.maja 2010.godine o Generalnoj zabrani upotrebe cijanida u rudarskim tehnologijama u Evropskoj uniji pozvao Evropsku komisiju i države članice da ugledajući se na Češku, Mađarsku i Nemačku, zabrane upotrebu cijanida u rudarstvu. Cijanidi se dugo zadržavaju u biljkama, ribama i životnoj sredini uopšte, pa trajno zagađuju lanac ljudske ishrane. I zatvoren rudnik bi dugo izazivao štetu. Rude u jugoistočnoj Srbiji sadrže mnogo arsena, olova, kadmijuma i drugih toksičnih elemenata. Oni bi ostali u jalovini – otpadu posle ekstrakcije zlata. Cijanidi bi lužili te elemente i nosili ih iz jalovišta u površinske i podzemne vode, koje su povezane. Zbog takvih naknadnih procesa Borska reka je već više od jednog veka mrtva i ostaće mrtva vekovima, možda milenijumima. Dugotrajno luženje toksičnih supstanci iz jalovišta bi ugrožavalo slivove reka Mlave i Peka. Iskustva iz sveta pokazuju da su savremene mere zaštite i rekultivacije nemoćne; po zatvaranju rudnika, jalovišta zagađuju okolinu vekovima. U slučaju akcidenta ispuštanja kiselina iz jalovine u okolne vode, površinske i podzemne koncetracija cijanidnih soli se ne bi mogla razblažiti sigurno bar do uliva Mlave i Peka u Dunav. U ovom slučaju pored teritorije opština Žagubica i Majdanpek , zagađenju bi bile izložene i ostale opštine u slivu Mlave i Peka a to su Petrovac, Malo Crniće, Požarevac, Kučevo, Veliko Gradište, Golubac. Imajući u vidu da navedeno područje ima više nego ozbiljne potencijale kao i tradiciju u bavljenju poljoprivredom (samo područje Žagubice ne tako davno je imalo 77000 ovaca, 6.827 goveda, 7.217 svinja), prerađivačkom industrijom u oblasti poljoprivrede, drvnom industrijom i turizmom gledano dugoročno ne postoji realno ekonomsko opravdanje za otvaranje rudnika na ovom području i najstrašnije devastiranje prirode uopšte, koje će imati vekovne posledice na celokupni biodiverzitet a samim tim i na čoveka. Planirani rudnik bi najviše ugrozio više naselja u opštini Žagubica koja su u slivu reke Mlave, Jasikovo i Lekovo u opštini Majdanpek, kao i naselja u slivu reke Pek. Molimo nadležne ustanove da postupe po ovom upozorenju stručnjaka i zahtevu građana. Dr Nenad M. Kostić redovni profesor, Dr Bogdan Šolaja redovni profesor, Akademik Dr Vladimir Stevanović redovni profesor, Dr Dragana Đorđević naučni savetnik, Dr Ljiljana Tomović redovni profesor, Dr Uroš Anđelković viši naučni saradnik, Aleksandar Grujić advokat Ekološki pokreti i udruženja građana koja podržavaju peticiju: Pokret Jasno i Glasno- Požarevac Eko udruženje Prijatelji Čačalice MLAVA Odbrana reke Mlave Sačuvajmo Homolje- Žagubica Gaia Pek – Majdanpek Borani se pitaju – Bor Odbranimo reku Timok- Zaječar Odbranimo Zlotsku reku